Kada podrigivanje nije prolazni znak digestivnih poteškoća, već signal za ozbiljniju dijagnostiku

Podrigivanje je normalan fiziološki proces kojim organizam izbacuje višak vazduha iz želuca. Većina ljudi podrigne nekoliko puta dnevno, naročito nakon obroka, konzumiranja gaziranih pića ili brzog jedenja obroka. Međutim, kada podrigivanje postane učestalo, uporno ili je praćeno drugim simptomima, ono može da bude signal da se u organizmu razvija ozbiljniji poremećaj.

Zašto dolazi do podrigivanja?

Podrigivanje nastaje kada se u želucu nakupi veća količina vazduha koji organizam pokušava da izbaci kroz jednjak i usta. Najčešće se to dešava nakon gutanja vazduha tokom jela ili pića.

Brzo jedenje, razgovor tokom obroka, konzumiranje gaziranih napitaka, žvakanje žvakaćih guma i pušenje povećavaju količinu progutanog vazduha. U takvim situacijama podrigivanje predstavlja potpuno normalnu reakciju organizma.

Međutim, kada se javlja često i bez jasnog razloga, potrebno je razmotriti mogućnost postojanja digestivnog poremećaja. Stručnjaci ističu da nije problem samo u učestalosti podrigivanja, već i u okolnostima pod kojima se javlja. Ako se ovaj simptom pojavljuje svakodnevno, remeti kvalitet života ili je udružen sa bolovima, nadimanjem, mučninom ili gubitkom telesne mase, potrebno je istražiti njegov uzrok.

Aerofagija: Šta kada osoba nesvesno guta previše vazduha?

Jedan od najčešćih razloga učestalog podrigivanja jeste aerofagija, odnosno prekomerno gutanje vazduha. Ovo stanje može da bude povezano sa navikama u ishrani, ali i sa stresom, anksioznošću ili ubrzanim disanjem. Osobe koje pate od aerofagije često imaju osećaj nadutosti, pritiska u stomaku i potrebu za stalnim podrigivanjem.

Iako sama po sebi nije opasna, aerofagija može da bude znak da je potrebno obratiti pažnju na životne navike ili psihološke faktore koji utiču na rad digestivnog sistema.

Kada podrigivanje ukazuje na refluksnu bolest

Jedan od najčešćih zdravstvenih problema povezanih sa učestalim podrigivanjem jeste gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Kod ovog poremećaja želudačna kiselina vraća se u jednjak, izazivajući gorušicu, pečenje iza grudne kosti, vraćanje hrane u usta i učestalo podrigivanje. Simptomi se često pogoršavaju nakon obilnih obroka ili tokom ležanja. Ukoliko se refluks ne leči, vremenom može da dovede do oštećenja sluznice jednjaka.

Slab rad želuca može da izazove višak gasova

Gastropareza je stanje kod kojeg želudac sporije prazni svoj sadržaj. Hrana se duže zadržava u želucu, što pogoduje stvaranju gasova i osećaju punoće. Osim podrigivanja, osobe sa gastroparezom često imaju mučninu, nadimanje, osećaj sitosti nakon male količine hrane i povremeno povraćanje.

Ovo stanje je naročito često kod osoba sa dugotrajnim dijabetesom.

Gastritis i čir na želucu među čestim uzrocima

Upala želudačne sluznice poznata kao gastritis često je praćena pojačanim podrigivanjem, osećajem pečenja u želucu i nelagodnošću nakon jela.

Slične simptome mogu da izazovu i peptični ulkusi, odnosno čirevi na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Kada je podrigivanje praćeno bolom u gornjem delu abdomena, mučninom ili gubitkom apetita, neophodna je medicinska procena.

Helicobacter pylori: Bakterija koja menja varenje

Infekcija bakterijom Helicobacter pylori jedan je od najčešćih uzroka hroničnog gastritisa i čira na želucu. Kod nekih osoba prvi simptomi mogu da budu upravo učestalo podrigivanje, nadutost, osećaj težine nakon obroka i bol u želucu. Pravovremena dijagnoza i lečenje značajno smanjuju rizik od komplikacija.

Netolerancije na hranu kao skriveni uzrok

Ako se podrigivanje javlja nakon konzumiranja određene hrane, moguće je da organizam ne vari pravilno pojedine sastojke.

Netolerancija na laktozu, poremećena apsorpcija fruktoze ili sorbitola, kao i drugi oblici malapsorpcije mogu da dovedu do pojačanog stvaranja gasova, nadimanja i učestalog podrigivanja. Kod ovih stanja simptomi se obično pogoršavaju nakon unosa problematičnih namirnica.

Ređi poremećaji koji mogu da stoje iza podrigivanja

U pojedinim slučajevima podrigivanje može da bude povezano sa ozbiljnijim oboljenjima digestivnog sistema.

Među njima su celijakija, insuficijencija pankreasa i damping sindrom, stanje koje se najčešće javlja nakon određenih operacija želuca. Kod ovih bolesti podrigivanje uglavnom nije jedini simptom, već je praćeno dijarejom, gubitkom telesne mase, malaksalošću ili nutritivnim deficitima.

Kada podrigivanje zahteva pregled lekara?

Povremeno podrigivanje ne predstavlja razlog za zabrinutost. Ipak, pregled se preporučuje ukoliko se simptom javlja svakodnevno i traje nedeljama ili mesecima.

Posebnu pažnju treba obratiti ako su prisutni:

• jak ili uporan bol u stomaku
• izražena nadutost koja ne prolazi
• gorušica i vraćanje želudačnog sadržaja
• mučnina i povraćanje
• neobjašnjiv gubitak telesne mase
• problemi sa gutanjem
• krv u stolici ili tamna stolica.

U takvim situacijama podrigivanje može da bude deo šire kliničke slike koja zahteva detaljnu dijagnostiku.

(eKlinika.rs)