Disfagija je zdravstveno stanje koje uzrokuje probleme sa gutanjem i poteškoće sa žvakanjem hrane. Normalno je da povremeno imamo problema sa žvakanjem ili gutanjem određene hrane ili pića, posebno ako uzimamo velike zalogaje. Ako se ova poteškoća nastavi, ne bi trebalo da je ignorišemo. Kada gutamo, nekoliko mišića radi zajedno, a kada postoji poteškoća sa ovim procesom, to se naziva disfagija, zdravstveno stanje poznato kao problemi sa gutanjem. Ovo stanje može izazvati bol ili druge poteškoće u žvakanju i gutanju hrane.
Šta je disfagija
Disfagija je medicinski termin koji se odnosi na poteškoće pri gutanju. Može da se odnosi na probleme u bilo kojoj fazi procesa gutanja, uključujući usta, grlo ili jednjak. Osobe sa disfagijom teško žvaću, premeštaju hranu u zadnji deo usta ili gutaju, što dovodi do različitih simptoma kao što su bol, kašalj ili osećaj da se hrana zaglavila. Disfagija može biti posledica različitih uzroka, uključujući neurološka stanja, mišićne poremećaje, strukturne probleme ili druge osnovne zdravstvene probleme.
Simptomi disfagije
- Poteškoće pri gutanju
- Problemi sa žvakanjem
- Bol i nelagodnost tokom jela
- Često gušenje hranom
- Hrana se vraća (regurgitacija)
- Promuklost ili promene glasa
- Nenamerni gubitak težine
- Ponavljajuće respiratorne infekcije
- Gorušica ili bol u grudima
- Balavljenje
- Umor
Rano prepoznavanje ovih simptoma može pomoći u izlečenju stanja u početnim fazama.
Šta uzrokuje disfagiju
Disfagija ili otežano gutanje može biti rezultat različitih uzroka. Dr Amit Miglani, gastroenterolog, za HealthShots kaže:
– Disfagija može nastati zbog problema u ustima ili grlu, koji se nazivaju orofaringealna ili „visoka” disfagija, kao i komplikacija koje uključuju jednjak, kanal zadužen za transport hrane iz usta u stomak. Kada se problem javi u ustima ili grlu, on se kategoriše kao orofaringealna disfagija, dok se poteškoće unutar jednjaka nazivaju ezofagealnom ili „niskom” disfagijom.
Uobičajeni uzroci disfagije su sledeći:
1. Neurološka stanja
- Parkinsonova bolest: Progresivni neurološki poremećaji, uključujući Parkinsonovu bolest, mogu uticati na mišiće i nerve odgovorne za gutanje, uzrokujući disfagiju.
- Demencija: Ljudima sa gubitkom pamćenja i kognitivnim padom takođe može biti teško da žvaću i gutaju.
- Cerebralna paraliza: Disfagija je česta komplikacija cerebralne paralize, razvojnog poremećaja s kojim se neko rodi.
- Moždani udar: „Oštećenje regiona mozga koji kontrolišu gutanje može dovesti do disfagije. Ni koji su preživeli moždani udar mogu imati poteškoća u koordinaciji mišića uključenih u gutanje,” kaže dr Miglani.
2. Mišićni poremećaji
- Miastenija gravis: Ovaj autoimuni poremećaj slabi mišiće, uključujući i one za gutanje, što dovodi do poteškoća u kretanju hrane kroz jednjak.
- Mišićna distrofija: Genetski poremećaji mišića mogu oslabiti snagu i koordinaciju mišića koji se koriste za gutanje.
- Miozitis: Autoimuna bolest koja uzrokuje slabost mišića u grlu i jednjaku, što otežava gutanje.
3. Strukturalni problemi
- Tumori: I benigni i maligni tumori u grlu ili jednjaku mogu ometati prolaz hrane.
- Strikture jednjaka: Suženje jednjaka zbog ožiljnog tkiva, često rezultat hronične upale ili stanja kao što je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), može izazvati poteškoće pri gutanju.
- Eozinofilni ezofagitis: Alergijska reakcija koja izaziva upalu u jednjaku, što potencijalno dovodi do poteškoća pri gutanju.
4. Lekovi
Neki lekovi, posebno oni koji izazivaju suva usta ili utiču na funkciju mišića, mogu doprineti disfagiji.
5. Psihološki faktori
Anksioznost ili strah u vezi sa gutanjem, poznat kao fagofobija, može dovesti do funkcionalne disfagije čak i bez očiglednih fizičkih uzroka.
6. Infekcije
Stanja kao što su drozd, streptokokno grlo (bakterijska infekcija krajnika) ili druge infekcije koje utiču na grlo mogu izazvati bol i zapaljenje koji dovode do privremene disfagije.
7. Terapija zračenjem
Lečenje karcinoma glave i vrata koje uključuje terapiju zračenjem može oštetiti tkiva u grlu, izazivajući probleme sa gutanjem.
8. Promene vezane za uzrast
Dok starenje ne uzrokuje disfagiju, ono je ključni faktor. Kako starimo, promene u mišićima i tkivima grla mogu doprineti poteškoćama pri gutanju.
Kako se boriti sa disfagijom
Dr Miglani kaže da se lečenje disfagije zasniva na njenom uzroku i težini. Tu mogu da se primene različiti pristupi, kao što su lekovi, promene životnih navika i druge medicinske terapije. Lekar može da propiše antimikrobne lekove ako infekcije, često uzrokovane virusima ili gljivicama, doprinose disfagiji. Za lečenje disfagije povezane sa GERB-om, mogu se preporučiti lekovi za regulisanje refluksa kiseline. Osim toga, promene životnih navika, uključujući usvajanje zdrave ishrane i navika u ishrani, kao što je konzumiranje mekše hrane koja se lakše žvaće ili izbegavanje ekstremno toplih ili hladnih jela, takođe mogu pomoći da bi se kontrolisala disfagija.
– U slučajevima kada neurološka stanja izazivaju probleme sa gutanjem, postoje različita rešenja. Ona mogu biti u rasponu od injekcija botulinum toksina za ublažavanje grčeva mišića do procedura koje imaju za cilj proširenje jednjaka ili uklanjanje blokada. U ozbiljnim slučajevima, gde je adekvatna ishrana ili hidratacija sporno ili postoji rizik od gušenja, lekar može da predloži sondu za hranjenje. Ova cev hranljive materije isporučuje direktno u creva ili želudac, a lekar će sa pacijentom detaljno razgovarati o dostupnim opcijama”, dodaje dr Miglani.
Rehabilitacija može pomoći u prevazilaženju problema sa gutanjem
Rehabilitacija zbog poteškoća sa gutanjem može biti veoma korisna. Patolog govornog jezika (SLP) igra ključnu ulogu u podučavanju vežbi osmišljenih da ojačaju mišiće uključene u gutanje. Dr Miglani objašnjava:
– Da bi se obezbedilo bezbednije gutanje, SLP bi mogao da savetuje izmene navika u ishrani i piću, kao što je uzimanje manjih zalogaja i temeljno žvakanje hrane. Pored toga, dodavanje specijalnog praha za zgušnjavanje tečnostima može pomoći pri gutanju, posebno vodenih napitaka.”
Nelečena disfagija može da predstavlja ozbiljne zdravstvene rizike i može biti i opasna po život. Dakle, ako primetite znake disfagije, konsultujte se sa svojim lekarom.
