Cerebralna paraliza je grupa poremećaja koji utiču na kretanje i držanje tela, uzrokovanih oštećenjem mozga u razvoju, najčešće pre rođenja. Simptomi se javljaju tokom ranog detinjstva ili predškolskog uzrasta i variraju od veoma blagih do ozbiljnih, posledično do invaliditeta.
Zašto dolazi do cerebralne paralize i da li je bolest reverzibilna
Uzrok cerebralne paralize i njen uticaj na telesne funkcije mogu da variraju od osobe do osobe. Pojedinci sa cerebralnom paralizom mogu da imaju očuvanu sposobnost hoda, dok je drugima potrebna pomoć asistenta ili pomagala. Neki ljudi imaju intelektualne teškoće, drugi ne. Epilepsija, slepilo ili gluvoća takođe mogu biti pratioci ove bolesti. Simptomi cerebralne paralize mogu varirati tokom razvoja deteta, ali se stanje ne pogoršava. Takođe, nije reverzibilno i uglavnom ostaje isto tokom vremena. Bez obzira na uzrok i oblik ispoljene forme bolesti ne postoji lek, ali postoje namenjeni poboljšanju funkcija i kvaliteta života.
Cerebralna paraliza: Koji su najčešći uzroci
Cerebralna paraliza je posledica nepravilnog razvoja mozga ili oštećenja mozga tokom razvoja. Obično do njih dolazi dešava pre nego što se dete rodi, ali se mogu dogoditi na rođenju ili u ranom detinjstvu. Uzrok je često nepoznat, a do ovakvih promena mogu da dovedu brojni faktori. Neki od njih su:
- genetske mutacije
- infekcije koje je imala trudnica
- moždani udar (prekid dotoka krvi u mozak u razvoju)
- krvarenje u mozgu bebe za vreme trudnoće ili porođaja
- infekcije novorođenčadi koje izazivaju oštećenja mozga
- traumatske povrede glave novorođenčeta
- nedostatak kiseonika u mozgu povezan sa traumama ili porođajem (iako je ovaj uzrok ređi nego što se ranije mislilo).
Simptomi koje najčešće daje cerebralna paraliza
Simptomi cerebralne paralize mogu biti veoma različiti. Kod nekih pacijenata utiče na celo telo. Kod drugih, simptomi mogu da utiču samo na jedan ili dva donja ekstremiteta (noge) ili jednu stranu tela. Opšti simptomi uključuju probleme sa kretanjem i koordinacijom, govorom i ishranom, kao i ukupnim razvojem.
Kretanje i koordinacija
Simptomi poremećaja kretanja i koordinacije mogu da budu:
- ukočenost mišića i prenaglašeni refleksi (spazam)
- varijacije u mišićnom tonusu (previše kruto ili previše fleksibilno telo)
- ukočeni mišići sa korektnim refleksima (rigidnost)
- nedostatak ravnoteže i koordinacije mišića (ataksija)
- trzaji tela i pokreti koji se ne mogu kontrolisati (tremor)
- spori, uvijajući pokreti
- favorizovani pokreti jedne strane tela
- problemi sa hodom (hod na prstima, čučnjevi pri hodu, makazice u hodu, široko hodanje raširenih nogu, nestabilan hod)
- problemi sa finim motoričkim veštinama (zakopčavanje odeće, korišćenje pribora za jelo)
- problemi sa jelom (gutanjem, žvakanjem)
- kašnjenje u razvoju govora i problemi sa govorom
- prekomerno lučenje sekreta iz nosa.
Razvojne poteškoće
Nekа od dece sa cerebralnom paralizom imaju sledeće simptome vezane za poremećaj razvoja:
- kašnjenje u motoričkim veštinama (sedenje, puzanje…)
- teškoće u učenju
- intelektualni invaliditet
- poremećaj rasta.
Ostali simptomi
Oštećenje mozga može doprineti drugim neurološkim simptomima, kao što su:
- napadi (najčešće kao simptom epilepsije uz cerebralnu paralizu)
- problemi sa sluhom
- problemi sa vidom i promene u pokretima očiju
- bol ili senzitivne poteškoće (dodir)
- problemi sa bešikom i crevima (zatvor, urinarna inkontinencija)
- promene tmentalnog zdravlja (emocionalna stanja, problemi u ponašanju).
Oštećenje mozga koje uzrokuje cerebralnu paralizu se ne menja, a simptomi se obično ne pogoršavaju protokom vremena. Međutim, kako dete raste neki znaci mogu postati izraženiji. Skraćivanje i rigidnost mišića takođe se mogu pogoršati ako adekvatno i blagovremeno lečenje izostane.
Lečenje cerebralne paralize: Koje su terapijske mogućnosti
Lečenje cerebralne paralize može da se razlikuje u zavisnosti od vrste i težine simptoma, pa je potreban personalizovani pristup. Primarne opcije lečenja cerebralne paralize su:
- lekovi
- kombinovana terapija (od fizikalne do alternativne)
- hirurgija (koja podrazumeva i transplantaciju matičnih ćelija).
Cilj lečenja je kontrola upravljanja simptomima, ublažavanje bolova i maksimiziranje nezavisnosti kako bi se poboljšao kvalitet života obolele osobe. Mnoge porodice, nažalost, nisu u finansijskpj mogućnosti da obezbede sredstva za inovativne ili invazivne hirurške opcije. Vrsta terapije može zavisiti od:
- nivo oštećenja
- lokacija problema na telu
- tipa cerebralne paralize (spastična, atetoidna, ataksična, hipotonična i kombinovana).
Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup, konsultaciju i saradnju lekara više specijalnosti. To su:
- pedijatri
- bihejvioralni terapeuti
- neurolozi
- oftalmolozi
- otorinolaringolozi
- fizijatri i fizioterapeuti
- logopedi i jezički terapeuti
- gastroenterolozi
- hirurzi.
Fizikalna terapija za cerebralnu paralizu
Fizikalna terapija se fokusira na poboljšanje nezavisne motoričke funkcije. Izbor metoda zavisi od specifičnosti problema i nivoa poremećaja kretanja. Ovaj vid terapije može da poboljša:
- balans
- fleksibilnost
- mobilnost
- posturu
- snagu.
Oprema za vežbanje koja se koristi tokom fizikalne terapije uključuje tegove, trake otpora, balans lopte i sprave za poboljšanje tonusa mišića. Topli i hladni oblozi se često koriste za opuštanje i oportavak mišića. Fizioterapeuti imaju za cilj da leče simptome što je pre moguće, kako bi izbegli bolne komplikacije kao što su skolioza i kontrakture (skraćene tetive i mišići uobičajeni kod spastične cerebralne paralize). Vežbe treninga snage su korisne za decu sa diskinetičkom cerebralnom paralizom, koja imaju labave, opuštene mišiće i mogu da dožive hipotoniju.
Ortoze
Ortoze su pomagala koja se koriste tokom fizikalne terapije za treniranje i fiksaciju glavnih mišićnih grupa. Udlage, proteze i gips koriste se za pomoć pacijentima sa visokim ili niskim mišićnim tonusom. Na primer, deca sa skoliozom često koriste plastične proteze kako bi se uticalo na zakrivljenost kičme dok rastu. Tako se podstiče pokretljivost, ravnoteža i pravilniji fizički rast.
Radna i govorna terapija za cerebralnu paralizu
Radna terapija pomaže osobama sa cerebralnom paralizom da poboljšaju svoju sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka. Terapeuti procenjuju fine motoričke veštine kako bi napravili plan lečenja. Ova terapija omogućava deci da vežbaju pokrete pozicioniranja i svakodnevnih kao i iznenadnih pokreta. Radna terapija za decu ima i forme igre, kako bi im bila prijemčivija.
Govorna terapija uči mališane sa ovom dijagnozom kako da komuniciraju efikasnije, ali i da se reše problemi koji utiču na sposobnost deteta da jede. Mnoga deca sa cerebralnom paralizom teško žvaću ili gutaju hranu. U tome ova terapija može značajno da pomogne.
Alternativna terapija
Postoji više alternativnih terapijskih opcija koje mogu biti komplementarne fizikalnoj, radnoj i govornoj terapiji. To su:
- akupunktura
- hidroterapija
- hipoterapija
- muzikoterapija.
Alternativne terapije se fokusiraju na fine motoričke sposobnosti i ukupnu mobilnost. Imaju iste ciljeve kao i konvencionalne metode lečenja.
Prevencija: Možemo li da sprečimo pojavu cerebralne paralize
Stručnjaci kažu da se cerebralna paraliza najčešće ne može sprečiti, ali da možemo uticati na smanjenje rizika. Ako ste trudni ili planirate trudnoću, preduzmite ove korake da biste smanjili moguće komplikacije:
- uredan vakcinalni status
- čuvanje od infekcija
- rana i kontinuirana prenatalna nega
- izbegavajte alkohol, duvan i droge – povezani su sa rizikom od cerebralne paralize.
Retko, cerebralna paraliza može biti uzrokovana oštećenjem mozga u kasnijem periodu detinjstva. Sprečite povrede glave tako što ćete detetu obezbediti auto sedište, kacigu za bicikl, sigurnosne ograde na krevetu i odgovarajući nadzor.
