Ne možete da se setite imena ili broja, koje promene su deo normalnog starenja mozga posle 50. godine

Starenje je neizbežan proces koji utiče na ceo ljudski organizam i mozak. Promene u načinu kognitivnog funkcionisanja najočitije su posle 50. godine života. Moguće je da ne možemo u datom momentu da se setimo imena ili nekog podatka, ali to ne znači automatski i slabije pamćenje. Ljudski mozak se menja s godinama, istraživanja navode da se od 40. godine, mozak smanjuje za oko 5 odsto na svakih deset godina. Sve to ne znači da su misaoni procesi kod starijih osoba manje uspešni - naprotiv, dosta bitni aspekti mišljenja, kao što su mudro rasuđivanje i emocionalna inteligencija, nastavljaju da jačaju.

Koje promene mogu da se očekuju posle 50. godine?

Moždane funkcije kod većine osoba su i dalje oštre posle 50. godine, ali primećuju se neke promene. Posle 50. godine života mozak se smanjuje. Moždana kora postaje tanja, moždani receptori su nešto sporiji, mijelinska ovojnica koja obavija nervna vlakna može da počne da slabi, objašnjava dr Dilan Vint, neurolog i neuropsihijatar iz Klivlendske klinike.

Preporučujemo

- Moguće je da će nam biti potrebno više vremena da se prisetimo nekog imena ili broja. Sporija je brzina obrade podataka, brzo prebacivanje sa jednog na drugi zadatak nekada je problem, kao i sposobnosti snalaženja u prostoru - kaže Vint.

Slabljenje epizodičke memorije

Tokom ovog perioda života možemo da primetimo suptilno slabljenje takozvane epizodičke memorije, koja predstavlja sadržaje vezane za naše lično iskustvo. Sadržaj epizodičke memorije je konkretan i odnosi se na pojedinačne događaje i stanja koja su deo našeg iskustva - na primer, sećamo se odmora, sastanka koji je održan prošle nedelje i slično.

- Dobra vest jeste da se drugi aspekti kognicije, poput moralnog rasuđivanja, mudrosti i emocionalne regulacije, nastavljaju da razvijaju i u ovom periodu života - kaže dr Vint.

Kako hormoni deluju na mozak?

Dr Dejl Bredesen, istraživač iz oblasti neuronauka u Pacifičkom institutu za neuronauku, napominje da hormonske promene tokom ovog životnog perioda utiču na kognitivne funkcije. Kod žena menopauza, kod muškaraca andropauza.

- Slabljenje kognitivnih funkcija može da bude posledica naglog pada nivoa hormona, na primer estradiola kod menopauze. U isto vreme dolazi i do taloženja masnoća u telu, što takođe može da utiče na rad mozga — kaže dr Bredesen.

Posle 60. godine života ove promene postaju još vidljivije. Iako posedujemo višedecenijsko znanje, mozak manje efikasno pristupa tom znanju, dodaje dr Vint.

Bredesen napominje da zdravstveni problemi posle 60. godine života, kardiovaskularne bolesti, hronične upale, takođe mogu da utiču na moždane funkcije. Mozak se smanjuje kako starimo, ali dobre životne navike mogu da sačuvaju oštrinu mozga, napominju stručnjaci.

Kada je zaboravnost znak dubljeg problema?

Normalno je da dođe do određenih kognitivnih izmena sa starenjem. Ali kako da znamo da je, na primer, zaboravnost znak dubljeg problema?

- Najuočljivije delovanje starenja je usporavanje mentalnih procesa, posebno kada treba da se setimo imena, da menjamo ukorenjene navike i usvajamo nove informacije. Ipak, mozak obično nadoknai ove promene, tako da možemo i dalje da budemo snažni i samostalni — kaže Vint.

Kognitivno slabljenje je zabrinjavajuće kada počne da ometa svakodnevno funkcionisanje.

- To nikada nije normalno i formalno se naziva demencija. Međutim, između tipičnog starenja mozga i demencije postoji zona blagih kognitivnih poremećaja, koji ne utiču na svakodnevne aktivnosti. Blagi kognitivni poremećaj otkriva se formalnim testiranjem, ali oko 50 odsto osoba sa blagim kognitivnim poremećajem razvija demenciju u sledećih 3 do 5 godina — napominje Vint.

On ipak naglašava da zaboravnost ne znači automatski demenciju. Ukoliko nas sve brine, savet je da se konsultujemo sa stručnjakom koji može da ponudi neki oblik terapije ili promenu načina života.

Kako da mozak bude zdrav bez obzira na godine?

I pored toga što se ne može u velikoj meri uticati na starenje kao prirodni proces, Vint i Bredesen naglašavaju da način života ima važnu ulogu.

- Vežbanje je najdelotvornije za zdravlje mozga. Redovno, umereno aerobno vežbanje smanjuje rizik od kognitivnih problema. Bitno je i da budemo u kontaktu sa drugim osobama, jer bogata lična društvena mreža pruža podršku, smanjuje stres, pomaže u borbi protiv depresije i poboljšava intelektualne mogućnosti — kaže Vint.

Zdravlje tela je takođe bitno za dobar rad mozga. Savet je da kontrolišemo krvni pritisak i telesnu težinu.

- Održavajte krvni pritisak i težinu na zdravim nivoima, uzimajte terapiju prema uputstvu, smanjite unos soli i šećera, budite aktivni. Kvalitet sna je takođe važan i trebalo bi da potražimo stručnu pomoć ako spavamo nedovoljno ili loše — kaže dr Vint.

Dr Bredesen ističe i da je bitno da prevenciju počnemo na vreme, oko 30. godine života. Navodi da izbegavamo pušenje i elektronske cigarete, da kontrolišemo stres i čuvamo zdravlje zdravom ishranom. Starenje nećemo moći da izbegnemo, ali zdrav način života može da nam obezbedi vitalnost i samostalnost i u starijem životnom dobu, tvrde stručnjaci.