Smeta nam buka, svetlost, možda se nismo dobro naspavali, kako nedostatak sna deluje na mozak

Nedovoljna količina noćnog sna neće rezultirati samo povišenim osećajem umora tokom sledećeg dana. Moguće je da će nam smetati svetlost i uobičajena buka. Stručnjaci kažu da samo jedna noć lošeg sna može na značajan način da deluje na hemiju mozga. San je jedan od osnovnih stubova fizičkog i mentalnog blagostanja. Nesanica, učestalo buđenje tokom sna, nedovoljna količina sna, značajno narušavaju svakodnevne kognitivne sposobnosti, utiču na pažnju i fokus, a u najtežim slučajevima dovode do povreda i saobraćajnih udesa.

Dve faze sna

Dr Lizi Hil, klinički fiziolog, Univerzitet Zapadne Engleske (UWE), objašnjava da tokom sna mozak prolazi kroz različite faze sna koje se nazivaju NREM (non-rapid eye movement - spori pokreti očiju) i REM (rapid eye movement -  brzi pokreti očiju), u ciklusima od približno 90–110 minuta kod odraslih, pri čemu se NREM deli na lakše i dublje faze.

Preporučujemo

- REM i NREM imaju različite funkcije i važno je da dobijemo dovoljne količine obe faze sna kako bismo omogućili optimalno fizičko i psihičko zdravlje - kaže dr Hil i dodaje da ova složena ravnoteža objašnjava zašto čak i blagi nedostatak sna može da ima ozbiljne posledice na zdravlje mozga.

Lošije pamćenje

- San ima ključnu ulogu u konsolidaciji pamćenja, procesu premeštanja informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Tokom dubokog sna, naročito u fazama sporotalasnog i REM sna, mozak ponovo prolazi kroz iskustva dana i organizuje ih, jačajući na taj način važne veze između neurona. Kada je san skraćen, ovaj proces se remeti, što otežava zadržavanje novih informacija i kasnije prisećanje detalja. Vremenom, hronični nedostatak sna može da oteža sposobnost učenja i tačnost pamćenja - kaže neurolog dr Stiven Alder.

Problemi sa pažnjom

Dr Alder objašnjava da nedostatak sna smanjuje aktivnost u prefrontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za koncentraciju, rasuđivanje i donošenje odluka.

- Zbog toga nam je teško da ostanemo budni u toku dana i održimo pažnju. Umor takođe usporava reakcije mozga, pa zadaci koji zahtevaju i manji mentalni napor mogu da deluju znatno zahtevnije. Čak i jedna noć lošeg sna može da poremeti pažnju i dovede nas u stanje blage opijenosti, dok dugotrajni nedostatak sna može da bude i znatno opasniji, da dovede do propusta u pažnji i grešaka na radnom mestu ili u saobraćaju - napominje Alder.

Impulsivne reakcije, teža kontrola stresa

- REM faza sna je povezana sa obradom emocija, a živopisni ili neprijatni snovi prirodna su reakcija na stresne situacije i način na koji mozak pokušava da obradi emocionalni sadržaj iz prethodnog dana - objašnjava dr Hil.

Kvalitetan san je zato ključna podloga za emocionalnu stabilnost.

- Kada ne spavamo dovoljno, amigdala (emocionalni centar mozga) postaje previše aktivna, dok komunikacija sa prefrontalnim korteksom slabi. U ovakvom stanju čovek je skloniji impulsivnim reakcijama i teže kontroliše stres ili frustracije - napominje dr Alder.

U suštini, mozak gubi sposobnost da efikasno reguliše emocije, zbog čega postajemo razdražljivi, anksiozni i burno reagujemo i na male provokacije. Lekari kažu da dovoljne količine sna, 7 do 8 sati tokom noći, popravljaju ovu neuronsku ravnotežu i pomažu nam da ostanemo smireni i otporni u situacijama svakodnevnih pritisaka.

Lošije raspoloženje

- Nedovoljne količine sna mogu da snize nivoe serotonina i dopamina, neurotransmitera koji pomažu u stabilizaciji raspoloženja i motivacije, i u isto vreme da povećaju hormone stresa poput kortizola. Kao posledice ove hemijske neravnoteže javljaju se razdražljivost i loše raspoloženje, koji vremenom povećavaju rizik od razvoja anksioznosti i depresije. Loš san pogoršava raspoloženje, a loše raspoloženje dodatno remeti kvalitet spavanja, stvarajući na taj način začarani krug koji može značajno da naruši mentalno blagostanje - dodaje Alder.

Teža obrada informacija

Tokom sna, mozak organizuje i integriše nove informacije i povezuje ih sa postojećim znanjem, objašnjava dr Alder.

- Bez dovoljno odmora, ovaj proces ostaje nedovršen, veze između neurona postaju slabije, a razmišljanje manje efikasno. Sve to ima za posledicu slabije pamćenje i razumevanje, kao i smanjenu sposobnost usvajanja ili primene novih informacija. Nedostatak sna takođe utiče na brzinu komunikacije između moždanih ćelija, zbog čega čak i jednostavni zadaci narednog dana mogu da deluju znatno komplikovaniji i teži nego što zapravo jesu - napominje doktor.

Utiče na kreativnost

Prefrontalni korteks, koji upravlja rasuđivanjem i procenom, veoma je osetljiv na gubitak sna, naglašava dr Alder.

- Kada smo neispavani, ovaj deo mozga teže procenjuje rizike i posledice. Istovremeno, emocionalni centri mozga postaju reaktivniji, zbog čega dolazi do impulsivnih ili loše promišljenih odluka. Nedostatak sna takođe slabi kreativno razmišljanje i sposobnost sagledavanja problema iz različitih uglova. Zbog svega toga, složeno donošenje odluka postaje znatno teže nego kada je mozak odmoran - kaže dr Alder.

Nacionalna fondacija za san u Sjedinjenim Američkim Državama preporučuje sedam do devet sati sna kao optimalnu količinu sna za odrasle osobe, s napomenom da postoje individualne razlike, navodi dr Hil.

Potreba za snom je individualna, savet je da pokušamo da utvrdimo koliko nam je sna potrebno kako bismo se zaista osećali dobro i odmorno. Dobra higijena sna i redovni obrasci spavanja takođe su od presudnog značaja - objašnjava Alder.

(eKlinika)