Kardiolog otkriva: Najbrži prirodni način za snižavanje krvnog pritiska traje manje od 2 minuta

Visok krvni pritisak ne boli, ne upozorava i često godinama ne daje jasne simptome. Zato ga s razlogom nazivamo „tihim ubicom“. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 1,4 milijarde ljudi u svetu živi sa hipertenzijom, koja je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti.

Dok većina nas prvo pomisli na lekove, smanjenje unosa soli ili dijetu, jedan iskusni kardiolog tvrdi da postoji jednostavna, brza i prirodna tehnika koja može da pomogne u regulaciji krvnog pritiska, i to za manje od dva minuta dnevno.

Kontrolisano disanje kao prirodan način za snižavanje krvnog pritiska

Dr Sanjay Bhojraj, kardiolog iz Kalifornije sa više od dve decenije kliničkog iskustva, ističe da je nervni sistem često zanemarena karika u kontroli hipertenzije.

– Najbrži prirodni način da snizite krvni pritisak traje manje od dva minuta dnevno. Kada mi dan postane stresan, ne posežem za još jednom kafom, već kontrolišem disanje – objašnjava dr Bhojraj.

Prema njegovim rečima, krvni pritisak nije samo posledica unosa prevelike količine soli, gojaznosti ili genetike, već i direktan odraz aktivnosti našeg autonomnog nervnog sistema.

Tehnika disanja od 2 minuta: Kako se pravilno izvodi?

Metoda se zasniva na produženom izdahu, koji utiče na vagusni nerv i pomaže telu da izađe iz režima „bori se ili beži“.

Evo kako da je primenimo:

• Udah kroz nos u trajanju od 4 sekunde
• Polagan izdah kroz usta u trajanju od 6 do 8 sekundi
• Ponavljati ciklus neprekidno 2 minuta

Ključ je u dužem izdahu. Upravo produženi izdah podstiče aktivnost vagusnog nerva i smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema, koji pokreće  stresnu reakciju organizma. Kada se simpatička aktivnost smanji, dolazi do opuštanja krvnih sudova i smanjenja perifernog otpora, što može dovesti do pada sistolnog pritiska već nakon nekoliko minuta.

Šta kaže nauka o sporom (svesnom) disanju i hipertenziji?

Iako tehnika deluje jednostavno, iza nje stoje klinička istraživanja. Studije o sporom i vođenom disanju pokazale su prosečno sniženje sistolnog pritiska od 5 do 10 mmHg kod osoba koje su ovu praksu sprovodile redovno. Takvo sniženje može biti uporedivo sa efektom pojedinih početnih terapijskih mera u lečenju hipertenzije.

Dr Bhojraj naglašava da su faktori poput gojaznosti, insulinske rezistencije i prekomernog unosa soli i dalje izuzetno važni, ali da ne smemo zanemariti činjenicu da je krvni pritisak i „signal nervnog sistema“. Ako regulišemo taj signal, rezultati mogu stići brže nego što očekujemo.

Zašto pritisak nekada ne pada ni kada smršamo?

Zanimljivo je da, prema iskustvu ovog kardiologa, čak i kada pacijenti izgube višak kilograma, krvni pritisak ne mora odmah da se normalizuje. Razlog može biti to što organizam ostaje u stanju hronične napetosti.

Drugim rečima, telo je i dalje „na oprezu“, sa pojačanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema. Upravo zato tehnike disanja i regulacija stresa mogu biti važan dodatak standardnim merama.

Kako da proverimo da li tehnika deluje?

Saveti stručnjaka su jasni:

• Praktikovati tehniku disanja svakodnevno, najmanje 2 minuta
• Meriti krvni pritisak u isto vreme svakog dana
• Voditi evidenciju vrednosti tokom dve nedelje

Na taj način možemo objektivno proceniti da li kontrolisano disanje utiče na naše vrednosti krvnog pritiska.

Važna napomena o lečenju hipertenzije

Iako kontrolisano disanje može biti efikasan prirodni saveznik u borbi protiv visokog krvnog pritiska, ono ne zamenjuje terapiju koju je propisao lekar. Hipertenzija je ozbiljno stanje koje zahteva individualni pristup, redovne kontrole i, po potrebi, farmakološko lečenje.

Tehnike disanja možemo posmatrati kao deo šire, holističke strategije koja uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, regulaciju telesne mase, kvalitetan san i upravljanje stresom.

U vremenu kada sve tražimo brzo rešenje, možda je iznenađujuće da nešto tako jednostavno kao što je svesno, usporeno disanje može imati merljiv efekat na zdravlje srca. A potrebno je manje vremena nego da skuvamo kafu i dodatno podignemo pritisak.

(eKlinika.rs)