Operacija kolena (parcijalno uklanjanje meniskusa) može da pogorša osteoartritis, tvrde naučnici

Često primenjivana operacija kod osteoartritisa kolena - artroskopsko parcijalno uklanjanje meniskusa - možda ne donosi očekivanu korist pacijentima, a prema novom istraživanju može čak i da pogorša dugoročno zdravlje kolena.

Do kog zaključka su došli naučnici iz Finske? 

Naučnici iz Finske objavili su rezultate istraživanja u časopisu The New England Journal of Medicine, navodeći da su pacijenti kojima je odstranjen oštećeni deo meniskusa tokom narednih deset godina imali lošije rezultate u poređenju sa osobama koje su prošle takozvanu „lažnu“ operaciju, bez uklanjanja hrskavice.

Preporučujemo

Kod ispitanika iz kontrolne grupe zabeležen je manji bol u kolenu, bolja pokretljivost i sporije napredovanje osteoartritisa u odnosu na osobe koje su imale meniscektomiju.

Šta je meniskus i zašto dolazi do oštećenja?

Meniskus je čvrsta, elastična hrskavica u obliku slova C koja se nalazi u kolenu i služi kao amortizer između butne i potkolenične kosti. Do pucanja meniskusa može da dođe usled naglog uvrtanja kolena, ali se mnogo češće oštećenja razvijaju sa godinama.

Kod starijih osoba oštećenje meniskusa često ide zajedno sa osteoartritisom. Većina ljudi sa artritisom kolena ima i promene na meniskusu, dok mnogi koji imaju oštećen meniskus istovremeno pate i od osteoartritisa.

Da li je meniskus zaista glavni uzrok bola?

Godinama se verovalo da je upravo oštećenje meniskusa glavni izvor bola u kolenu. Međutim, stručnjaci danas smatraju da situacija nije tako jednostavna.

Ortopedski hirurg i specijalista sportske medicine dr Klint Sope iz medicinskog centra Cedars-Sinai izjavio je da lekari ranije često nisu razlikovali bol izazvan artritisom od bola povezanog sa meniskusom.

Glavni istraživač studije, dr Teppo Jervinen sa Univerziteta u Helsinkiju, istakao je da sve više dokaza pokazuje da medicina možda godinama nije lečila pravi uzrok problema.

Prema njegovim rečima, oštećenje meniskusa često jeste vidljivo na snimcima, ali ne deluje kao jedini ili glavni uzrok bola. On dodaje da su promene na meniskusu veoma česte kod sredovečnih i starijih osoba, čak i kod onih koji nemaju nikakve simptome, zbog čega je malo verovatno da je samo meniskus odgovoran za tegobe.

Stručnjaci smatraju da važnu ulogu imaju i složeni procesi hronične upale u organizmu. Danas se zna da različiti inflamatorni medijatori, poput citokina, interleukina i TNF-alfa proteina, mogu da utiču na nastanak i održavanje bola kod osteoartritisa.

Koje su alternative operaciji meniskusa?

Lekari naglašavaju da operacija nije uvek prvo niti najbolje rešenje. U mnogim slučajevima potrebno je dati kolenu vreme za oporavak i fokusirati se na konzervativne metode lečenja. To podrazumeva primenu antiinflamatornih lekova, fizikalnu terapiju, odmor, hlađenje kolena i prilagođenu fizičku aktivnost. Vožnja bicikla se često preporučuje jer rasterećuje zglob, a istovremeno održava pokretljivost.

Kod pojedinih pacijenata mogu da pomognu i injekcione terapije, poput kortikosteroida, hijaluronske kiseline ili PRP terapije, koja koristi krvnu plazmu bogatu trombocitima.

Dr Sope navodi da i dalje izvodi meniscektomije, ali samo u veoma specifičnim slučajevima, kada je meniskus pomeren iz svog položaja i izaziva dodatne probleme, kao i kada druge metode lečenja nisu dale rezultate. Kod uznapredovalog osteoartritisa, potpuna zamena kolena može da bude racionalnije rešenje od uklanjanja meniskusa.

Kada operacija ipak ima smisla?

Stručnjaci ističu da hirurško lečenje i dalje ima važnu ulogu kod akutnih traumatskih povreda kolena, posebno kada je potrebno sačuvati ili rekonstruisati meniskus. Međutim, kod većine uobičajenih degenerativnih oštećenja i hroničnog bola, dugoročni rezultati pokazuju da alternativni pristupi često daju bolje efekte od operacije.

Zašto je i „lažna“ operacija donela poboljšanje?

Zanimljivo je da su učesnici iz kontrolne grupe tokom procedure ipak prošli dijagnostičku artroskopiju. Tokom tog postupka u koleno se ubrizgava fiziološki rastvor kako bi se zglob isprao i omogućila bolja preglednost kamerom.

Prema mišljenju dr Sopea, upravo to ispiranje zgloba možda je doprinelo smanjenju bola, jer je moglo da ukloni deo inflamatornih supstanci koje učestvuju u nastanku simptoma.

Zbog toga pojedini stručnjaci smatraju da „lažna“ operacija možda ipak nije bila potpuno bez efekta, već je i sama mogla da donese određeno olakšanje pacijentima.

(eKlinika.rs)