Jutarnji napad panike izaziva osećaj gušenja i ubrzan rad srca, često se misli da je u pitanju infarkt

Buđenje uz nagli osećaj straha, ubrzan rad srca i pritisak u grudima može da bude znak jutarnjeg napada panike. Kod pojedinih osoba simptomi se javljaju odmah po otvaranju očiju, bez jasnog razloga, zbog čega početak dana postaje izuzetno stresan i iscrpljujući.

Zašto se panični napadi javljaju ujutru?

Jutarnji panični napadi predstavljaju iznenadne epizode intenzivne anksioznosti koje se pojavljuju neposredno nakon buđenja. Simptomi mogu da budu veoma izraženi i često podsećaju na ozbiljna telesna oboljenja, uključujući i srčani udar.

Preporučujemo

Stručnjaci smatraju da jutarnji panični napadi mogu da budu povezani sa prirodnim promenama hormona i aktivacijom nervnog sistema nakon buđenja. U jutarnjim časovima organizam prirodno povećava lučenje hormona stresa, uključujući kortizol i adrenalin, kako bi telo prešlo iz stanja sna u budnost.

Kod osoba koje su sklone anksioznosti, ovaj fiziološki odgovor može da bude pojačan, pa dolazi do naglog osećaja panike, napetosti i straha.

Veliki uticaj imaju i hronični stres, emocionalna iscrpljenost, nedostatak sna i dugotrajna psihička opterećenja. Jutarnji panični napadi češće se javljaju kod osoba koje pate od anksioznih poremećaja, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja.

Simptomi mogu da liče na srčani problem

Jutarnji panični napad često počinje iznenada i intenzivno. Osoba može da oseti snažno lupanje srca, nedostatak vazduha, drhtavicu, preznojavanje i vrtoglavicu odmah nakon buđenja. Mnogi opisuju osećaj gušenja, stezanja u grudima i strah da će izgubiti kontrolu ili doživeti infarkt. Zbog toga nije retkost da ljudi u prvom trenutku potraže hitnu medicinsku pomoć.

Pored fizičkih simptoma, prisutan je i izražen psihološki osećaj opasnosti. Neki ljudi imaju osećaj izlaska iz stvarnosti, zbunjenosti ili potpunog gubitka sigurnosti odmah po ustajanju iz kreveta.

Hronični stres jedan je od glavnih okidača

Iako tačan uzrok paničnih napada nije potpuno razjašnjen, poznato je da dugotrajan stres značajno povećava rizik od njihovog razvoja. Organizam koji je stalno u stanju pripravnosti postaje osetljiviji na promene hormona stresa i reakcije autonomnog nervnog sistema.

Na pojavu jutarnjih paničnih napada mogu da utiču i genetska predispozicija, traumatična iskustva, emocionalni konflikti, kao i određene promene u hemiji mozga. Kod nekih osoba napadi se razvijaju nakon perioda intenzivne iscrpljenosti, nesanice ili velikih životnih promena.

Kako da se simptomi ublaže nakon buđenja?

Kada se panični napad javi ujutru, najvažnije je pokušati usporavanje disanja i smanjenje telesne napetosti. Duboko i kontrolisano disanje može da pomogne organizmu da izađe iz stanja panike.

Stručnjaci savetuju da se pažnja usmeri na spoljašnje okruženje, na primer - na zvuke, predmete u prostoriji ili ritam disanja, kako bi se prekinuo intenzivan talas straha. Kratka šetnja, umivanje hladnom vodom ili lagano istezanje mogu da doprinesu smirivanju organizma i vraćanju osećaja kontrole.

Psihoterapija i lečenje mogu da pomognu

Ako se jutarnji panični napadi ponavljaju i počnu da utiču na svakodnevni život, san i funkcionisanje, preporučuje se razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Kognitivno-bihejvioralna terapija često pomaže osobama da prepoznaju obrasce koji dovode do paničnih napada i nauče tehnike za kontrolu simptoma. U određenim slučajevima mogu da budu uključeni i lekovi za regulaciju anksioznosti.

Pravovremeno prepoznavanje problema i adekvatna terapija mogu značajno da smanje učestalost jutarnjih paničnih napada i poboljšaju kvalitet života.

(eKlinika.rs)