Srčani udari najčešće je posledica koronarne bolesti srca, da li je infarkt miokarda nasledan?

Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje u većini slučajeva kao posledica koronarne bolesti srca, odnosno suženja ili zapušenja koronarnih arterija zbog masnih naslaga. U ređim slučajevima infarkt je posledica spazma arterija, ugrušaka ili drugih poremećaja. Kada bliski član porodice doživi srčani udar, posle prvobitnog šoka, normalno je da se ostali članovi porodice zapitaju - da li je srčani udar nasledan?

Porodična istorija i genetika

Srčani udar uglavnom je posledica koronarne bolesti, a različiti faktori mogu da povećaju rizik od razvoja koronarne bolesti srca, uključujući porodičnu istoriju i genetiku, objašnjava viša kardiološka medicinska sestra iz British Heart Foundation, Rut Gos.

Preporučujemo

Važno je ipak razumeti razliku između porodične istorije i genetike. Porodična istorija predstavlja podatke o zdravstvenim stanjima članova jedne porodice. Primera radi, ako neko u porodici ima ili je imao određenu bolest, postoji mogućnost da je i mi dobijemo. Ove bolesti sa porodičnom istorijom mogu da budu posledica sličnih navika u jednoj porodici koje su faktor rizika za srčani udar. Na primer, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerna telesna težina i nezdrava ishrana.

Genetska stanja, takođe, su deo porodične istorije i ona se ponekad nazivaju i „naslednim bolestima“. Nastaju zbog promena u genima koje nasleđujemo od roditelja. Neki geni mogu da se promene, što lekari nazivaju „varijantama gena“. Ove varijante mogu da povećaju rizik od razvoja određenih bolesti. Ipak, iako delimo gene sa roditeljima, ne znači da ćemo naslediti varijantu koja uzrokuje bolest. Moguće je i da nasledimo genetsku varijantu, a da se bolest nikada ne razvije.

Jedno od najčešćih naslednih stanja je porodična hiperholesterolemija, koja može da dovede do povišenog nivoa holesterola u krvi i povećanog rizika od srčanog udara. Genetska varijanta povezana sa ovim stanjem utiče na jetru, koja zato ima smanjenu sposobnost da ukloni LDL „loš“ holesterol iz krvi. Visok nivo LDL holesterola dovodi do postepenog nakupljanja masnih naslaga u koronarnim arterijama i može da izazove koronarnu bolest srca.

Kako pored genetike i istorije bolesti u porodici da smanjimo rizik?

Pacijenti sa koronarnom bolešću imaju povećan rizik od srčanog udara. Ako sumnjate da imate porodičnu hiperholesterolemiju, obratite se lekaru radi daljih pregleda.

Porodičnu istoriju ili genetiku ne možemo da promenimo, ali i dalje postoje načini da smanjimo mogućnost razvoja srčanog udara.

- Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, pravilna ishrana i izbegavanje alkohola su neki od načina. Ako pušite ili koristite duvanske proizvode, razmislite o prestanku. Možda imate i druge porodične faktore rizika. Na primer, ako u porodici ima osoba sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom ili povišenim šećerom u krvi - napominje Rut Gos.

Ona savetuje da u ovim slučajevima odemo na pregled; lekar može da nam propiše, ako je potrebno, odgovarajuću terapiju i da nas uputi na promene u načinu života. Preporuka je da, u slučaju postojanja kardiovaskularnih bolesti u porodici, o svemu obavestimo lekara koji će nas uputiti na odgovarajuće preglede i procenu rizika.

Srčani udar nije direkto nasledan

Srčani udar nije direktno nasledan, ali je moguće da postoji nasledna sklonost (povećan rizik). Nećemo naslediti srčani udar kao događaj koji će sigurno da se desi, ali moguće je da nasledimo faktore rizika koji povećavaju rizik da do njega dođe.

Dobra vest je da, čak i kada postoji genetski rizik, većina faktora može da se kontroliše i značajno smanji šansa za srčani udar. Bitne su redovne kontrole u slučaju povišenog krvnog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa. Stručnjaci savetuju da uz zdravu ishranu održavamo zdravu telesnu težinu, kontrolišemo svakodnevni stres i budemo fizički aktivni.

(eKlinika)