Nervоzа i visok krvni pritisak: šta pojačava strah i kako izmeriti pritisak kada smo uznemireni

Posle svađe, neprijatne vesti ili napornog dana, mnogi posegnu za aparatom za merenje pritiska. Kada ugledaju povišene vrednosti, zabrinutost često postaje još veća. Ipak, prolazna reakcija na stres i trajno povišen krvni pritisak nisu isto, a osećaj nervoze ne otkriva pouzdano šta se događa u krvnim sudovima.

Kako nervoza utiče na krvni pritisak

U stresnoj situaciji organizam pokreće reakciju koja nas priprema da odgovorimo na opasnost. Hormoni stresa ubrzavaju rad srca i sužavaju krvne sudove, pa krvni pritisak privremeno raste. Kada uzbuđenje prođe, vrednosti se obično vraćaju na nivo koji su imale pre stresnog događaja.

Preporučujemo

Zato merenje neposredno posle rasprave ili jakog straha ne daje potpunu sliku o uobičajenom pritisku. Jedan povišen rezultat nije dovoljan da lekar postavi dijagnozu hipertenzije. Za procenu su važna ponovljena, pravilna merenja i pregled zabeleženih vrednosti.

Kod dugotrajnog stresa odnos je složeniji, jer se uz napetost često menjaju i svakodnevne navike. Nepravilna ishrana, previše alkohola i nedostatak kretanja dodatno otežavaju brigu o zdravlju srca. Zbog toga povišen pritisak ne treba da objašnjavamo samo rečenicom da smo „takve prirode“ ili da nam je period naporan.

Šta je studija o hormonima stresa pokazala

Drugačiji pogled na ovu vezu pružila je studija o hormonima stresa i razvoju hipertenzije, objavljena 2021. godine u časopisu Hypertension. Istraživači su obuhvatili 412 odraslih osoba uzrasta od 48 do 87 godina koje na početku nisu imale hipertenziju. U uzorcima urina merili su noradrenalin, adrenalin, dopamin i kortizol, a zatim pratili zdravstvene ishode.

Tokom praćenja čija je medijana iznosila oko šest i po godina, više koncentracije ovih hormona bile su povezane sa većom verovatnoćom razvoja hipertenzije. Svako udvostručenje koncentracije pojedinačnog hormona bilo je povezano sa relativnim povećanjem rizika od približno 21 do 31 odsto. To ne znači da je toliko učesnika obolelo, već da je rizik bio veći u poređenju sa nižim koncentracijama hormona.

Ipak, ovo je opservaciona studija, pa povezanost ne dokazuje da je stres samostalno izazvao hipertenziju. Istraživanje takođe nije ispitivalo da li visok pritisak izaziva nervozu niti da li menja osobine ličnosti. Njegovi rezultati zato ne opravdavaju rutinsko određivanje hormona stresa kod svake osobe koja je zabrinuta zbog pritiska.

Da li visok krvni pritisak izaziva nervozu

Visok krvni pritisak najčešće nema prepoznatljive simptome. Osoba može da bude mirna i da ima povišene vrednosti, kao što može da oseća snažnu uznemirenost bez hipertenzije. Zato nervoza nije pouzdan znak ni da je pritisak visok ni da je dobro regulisan. Kada se uznemirenost i povišeno očitavanje jave istovremeno, njihov redosled sam po sebi ne otkriva uzrok. Stres može privremeno da podigne pritisak, dok hipertenzija često postoji bez tegoba koje bi nas upozorile. Iz ova dva podatka sledi da sama nervoza ne dokazuje da je visok pritisak izazvao psihičke smetnje.

Ako napetost traje, remeti san ili otežava svakodnevne obaveze, važno je da o njoj razgovaramo sa lekarom. Istovremeno, ponovljene povišene vrednosti pritiska zahtevaju zasebnu procenu. Prisustvo stresa ne isključuje hipertenziju i nije razlog da odlažemo pregled.

Kako da izmerimo pritisak kada smo uznemireni

Pre redovnog kućnog merenja sedite mirno najmanje pet minuta i nemojte da razgovarate. Leđa oslonite na naslon stolice, stopala držite na podu, a ruku poduprite tako da manžetna bude u visini srca. Koristite proveren automatski aparat za nadlakticu sa manžetnom odgovarajuće veličine.

Najmanje 30 minuta pre merenja nemojte da pušite, vežbate ili pijete napitke sa kofeinom. Ispraznite bešiku, postavite manžetnu na golu nadlakticu i uradite dva merenja u razmaku od jednog minuta. Rezultate beležite prema rasporedu koji ste dogovorili sa lekarom, kako bi on procenio obrazac promena.

Ako izmerite gornji pritisak iznad 180 ili donji iznad 120 mmHg i nemate prateće simptome, sačekajte najmanje minut i ponovite merenje. Ako su vrednosti i dalje toliko visoke, odmah kontaktirajte lekara. Ukoliko uz takve vrednosti imate bol u grudima, gušenje, slabost, utrnulost, promenu vida ili otežan govor, odmah pozovite hitnu pomoć i nemojte da čekate novo merenje.

Šta pomaže kada se stres i hipertenzija javljaju zajedno

Redovno kretanje, dovoljno sna i vreme za odmor deo su preporuka za lakše upravljanje stresom. Korisne navike uključuju i vežbe opuštanja, mirno disanje i razgovor sa osobama koje nam pružaju podršku. Ipak, ove mere ne zamenjuju propisanu terapiju za hipertenziju.

Za kontrolu pritiska važni su i manji unos soli, odgovarajuća telesna masa i ograničavanje ili izbegavanje alkohola. Ako vam je lekar propisao lekove, uzimajte ih prema uputstvu i nemojte samostalno da menjate dozu zato što ste se smirili ili dobili povoljnije očitavanje. Plan lečenja zavisi od ponovljenih vrednosti i ukupnog zdravstvenog rizika.

Nervoza može kratkotrajno da povisi krvni pritisak, ali svako povišenje ne smemo da pripišemo stresu. Jednako tako, osećaj smirenosti ne znači da su vrednosti uredne, jer hipertenzija često prolazi neprimetno. Najpouzdaniji odgovor daju pravilno merenje, beleženje rezultata i procena lekara.

(eKlinika.rs)