Premalo soli može da ošteti pamćenje isto kao i previše ovog minerala, utvrdili naučnici iz Kine

So je ključni začin u kuhinji jer previše ili premalo soli može potpuno da pokvari ukus jela. Sličan balans neophodan je i našem mozgu za pravilno funkcionisanje i formiranje pamćenja. Iako su opasnosti od prekomernog unosa soli dobro poznate javnosti, nova naučna studija otkriva šta se dešava sa mozgom i crevima kada unosimo premalo ovog minerala.

Ozbiljni problemi sa pamćenjem u oba slučaja

Istraživanje naučnika sa Zhejiang University u Kini, objavljeno u naučnom časopisu Food Research International, upoređivalo je uticaj dugotrajne ishrane sa niskim i visokim sadržajem soli na pamćenje, zdravlje creva i mozak kod miševa čiji su creva prethodno naseljena humanim crevnim bakterijama. Naučnici su se fokusirali na osovinu creva-metabolit-mozak, proučavajući kako unos soli menja mikrobiom i hemijske efekte koji potom šalju signale u mozak.

Preporučujemo

Rezultati su iznenadili istraživače - miševi na ishrani sa premalo soli imali su jednako ozbiljne probleme sa pamćenjem kao i oni na režimu sa previše soli. U poređenju sa kontrolnom grupom na normalnoj ishrani, obe grupe su pokazale znatno lošije rezultate i na testovima kratkoročne radne memorije i na testovima dugotrajnog prepoznavanja.

Pamćenje se oštećuje kroz dva potpuno različita biološka mehanizma

U hipokampusu - glavnom centru za memoriju u mozgu - obavezujući sinaptički proteini poput SYN1, PSD95 i BDNF drastično su opali pod uticajem oba režima ishrane, uz potiskivanje aktivacije CREB proteina. Svi ovi elementi predstavljaju ključne alate koje neuroni koriste za izgradnju uspomene i prilagođavanje.

Ipak, istraživanje je pokazalo da so dovodi do oštećenja pamćenja kroz dva potpuno različita biološka mehanizma:

1. Nedostatak soli dovodi do direktnog pada ključnih sinaptičkih proteina u hipokampusu, čime uskraćuje mozgu vitalne hemijske signale poreklom iz creva i direktno narušava kratkoročno i dugoročno pamćenje

2. Višak soli znatno povećava proinflamatorne signale u krvi i menja sastav mikrobioma ka zapaljenskom stanju (smanjenjem nivoa propionata i butirata u stolici) i to uzrokuje oksidativni stres u crevima i podstiče anksiozno ponašanje.

Globalni problem i značaj umerenosti

Ultra-prerađena hrana i brza hrana čine oko 60 odsto ukupnih kalorija u ishrani mnogih razvijenih zemalja, zbog čega je prekomeran unos soli dugo bio u fokusu javnog zdravlja, pre svega zbog rizika od visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti. Preporučena dnevna granica iznosi oko 2 grama natrijuma (oko 5 grama kuhinjske soli) dnevno.

Međutim, ova studija naglašava da drastično i dugotrajno restriktivno izbegavanje soli može da ima podjednako štetne posledice po kognitivne funkcije. Stručnjaci podsećaju da je umeren i izbalansiran unos soli ključan za očuvanje ravnopravnog i zdravog funkcionisanja osovine creva-mozak.

(eKlinika.rs)