Mikrobiom creva ili skup bakterija koje žive u našim crevima, u ustima i nosu, kao i na koži, otkriven je pre više od jednog veka. Mikrobiota ili mikrobiom creva sastoji se od triliona bakterija, gljivica, parazita, virusa i drugih mikroba koji igraju vitalnu ulogu u svakodnevnim funkcijama tela. Ali, naučnici su dokazali da vrlo malo vrsta bakterija može da izazove bolesti creva. Sve do poslednjih 15 godina, veliki broj stručnjaka pretpostavljao je da velika većina bakterija, koje normalno žive u našim crevima, jesu samo takozvani „slobodni igrači“ koji koriste toplotu i hranljive materije u našem telu kako bi preživele. Nisu ni slutili da mikrobiom creva može da utiče na zdravlje čoveka, a posebno na mozak.
Probavni sistem i mikrobiom creva utiču na celokupno zdravlje, ali i na mozak
Kako bakterije u crevima mogu da utiču na mozak istraživači objašnjavaju na sledeći način – supstance koje stvaraju bakterije u crevima mogu da dospeju u krv, baš kao što hranljive materije iz hrane putuju iz creva u krv. Takođe, određeni nervi povezuju mozak i creva – bakterije u crevima mogu da šalju signale kroz te nerve do mozga. Konačno, crevne bakterije sposobne su da stimulišu ćelije imunog sistema u zidu creva, a imune ćelije tada mogu da šalju signale kroz nerve do mozga.
– Na mozak utiče naš probavni sistem. To nam je veoma jasno već godinama, pa na kraju, svako od nas, ako je pod nekim velikom stresom ima obično i neke probavne poremećaje. Ono što je zanimljivo je kako creva, odnosno mikrobiota koja živi u našim crevima utiče na mozak. U poslednjih 10 do 15 godina sve više je zdravstvenih studija koje pokazuju da zapravo mikrobiom creva utiče na fukcionisanje čoveka, a onda i na bolesti našeg mozga, i to one klasične neurološke bolesti kao što su Alchajmerova bolest, demencija, Parkinsonova bolest… ali i na mentalne poremećaje kao što su depresija, anksioznost, ADHD sindrom (poremećaj pažnje i hiperaktivnost), autizam – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Rok Orel, pedijatar-gastroenterolog na čelu Odeljenja za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu Univerzitetske dečije bolnice u UKC Ljubljana.
Ako se upalne promene dešavaju u crevima, to ne znači da će se upala samo u njima zadržati
Istraživanja vršena poslednje decenije otkrila su da bakterije u crevima mogu da utiču na naše emocije i kognitivne sposobnosti. Na primer, neke bakterije proizvode oksitocin, „hormon ljubavi“ koji proizvodi naše telo i koji podstiče povećano društveno angažovanje. Druge bakterije stvaraju supstance koje izazivaju simptome depresije i anksioznosti, dok ne stvaraju supstance koje nam pomažu da budemo smireniji pod stresom. Na primer, supstancu pod nazivom sinuklein, koja se nalazi u mozgu ljudi sa Parkinsonovom bolešću, proizvode crevne bakterije i ona može da putuje preko nerava od creva do mozga.
– Kako je moguće da bakterije u crevima utiču na mozak? Postoji nekoliko različitih mehanizama, a jedan od njih je i direktna komunikacija bakterijskih ili gljivičnih ćelija sa našim ćelijama. Tako, na primer, endokrine ćelije luče hormone i druge supstance koje mogu direktno da komuniciraju sa ćelijama našeg nervnog sustava. Naravno, prvo sa onim u crevima, a onda iz creva nervni impulsi idu u naš mozak. Pored toga, znamo da je mikrobiota glavni regulator našeg imunog sistema i da su brojni poremećaji zapravo neke vrste upala. Ako nam se događaju upalne promene u crevima, to ne znači da će se upala zadržati samo u crevima. Signali putuju po celom telu, dođu do mozga i „javljaju“ našem nervnom sastavu da je upala u telu. Upravo tako mogu da započnu i upale i degenereativne promene u mozgu – naglašava dr Orel, koji je nedavno učestvovao na Pedijatrijskom naučnom simpozijumu koji je u Beogradu orgnaizovao Probiotic Excellence Center.
Probiotici direktno utiču na mikrobiom creva
Profesor dr Rok Orel podseća da svi dobro znamo da probiotici direktno utiču na naš probavni sistem i veoma su važni za imuni sistem, kao i da sada znamo i da neki specifični probiotici imaju uticaja na ljudski mozak.
– Probioticima direktno utičemo na bakterije koje žive u našim crevima, na naš domaći mikrobiom creva. Međutim, probiotici takođe šalju neke signale ili, kako to umemo da kažemo, direktno se „dogovaraju“ sa našim ćelijama. Oni komuniciraju sa nervnim ćelijama, imunskim ćelijama, kao i sa crevnim ćelijama. Studije potvrđuju da je kod zdravih ljudi odgovor na stres mnogo bolji, mnogo lakše se podnosi kod ljudi koji uzimaju probiotike, u poređenju sa kontrolnom grupom. Postoje takođe i studije koje su ispitivale upotrebu probiotika kod Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. Kada govorimo o autizmu, u toku su studije koje ispituju uticaj probiotika na smanjivanje mogućnosti za razvoj autizma – ističe za eKlinika portal profesor dr Rok Orel, pedijatar-gastroenterolog koji vodi Odeljenje za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu Univerzitetske dečije bolnice u UKC Ljubljana i koji navodi da iz godine u godinu naše znanje o mikrobiomu creva raste, te da možemo očekivati da će u budućnosti svakako biti novih značajnih oktrića koja će doprineti zaštiti zdravlja.
