Mozak radi noćnu smenu: Kako san uklanja „otpad“ i može da zaštiti od demencije

Dok spavamo, naš mozak se ne odmara samo od dnevnih aktivnosti. Naprotiv, tokom noći pokreće se složen sistem „čišćenja“ koji uklanja štetne materije nakupljene tokom dana. Naučnici sada veruju da upravo ovaj proces može da ima ključnu ulogu u zaštiti od demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti.

Zašto je san mnogo više od odmora i kako je to potvrdila nova studija?

Nova naučna analiza objavljena u časopisu Science ukazuje na to da poremećaji sna, hronični stres, depresija, kardiovaskularne bolesti i starenje imaju jednu zajedničku karakteristiku: mogu da naruše prirodne ritmove mozga koji tokom sna omogućavaju uklanjanje metaboličkog otpada.

Već dugo je poznato da je odraslim osobama potrebno između sedam i osam sati sna kako bi održale dobro fizičko i mentalno zdravlje. Međutim, nova saznanja pokazuju da san nije samo period oporavka organizma.

Tokom dubokih faza sna mozak aktivira takozvani glimfatički sistem - mrežu zaduženu za uklanjanje štetnih proteina i drugih otpadnih produkata koji se nakupljaju tokom budnosti.

Prema navodima autorke studije, neurologa dr Majken Nedergard sa Univerzitetskog medicinskog centra u Ročesteru, sve više dokaza ukazuje na to da poremećaj ovog sistema može da bude važan faktor u razvoju neurodegenerativnih bolesti.

Kako mozak „pere“ sam sebe tokom noći?

Tokom dana različiti neurotransmiteri, uključujući noradrenalin, serotonin, dopamin i acetilholin, deluju relativno nezavisno i pomažu održavanje pažnje, raspoloženja i kognitivnih funkcija.

Tokom sna situacija se menja. Ove hemijske supstance počinju da rade usklađeno, stvarajući ritmične obrasce koji pokreću proces čišćenja mozga. Posebno važnu ulogu imaju faze ne-REM sna, odnosno duboki san koji aplikacije za praćenje spavanja često označavaju kao „core“ ili „deep sleep“. Tokom tih faza dolazi do kratkih naleta moždane aktivnosti poznatih kao mikrobuđenja. Iako osoba ostaje uspavana, ovi kratkotrajni događaji pokreću niz fizioloških promena.

One izazivaju širenje i skupljanje sitnih krvnih sudova, čime se podstiče kretanje cerebrospinalne tečnosti kroz moždano tkivo. Na taj način iz mozga se uklanjaju potencijalno štetni proteini, među kojima su beta-amiloid i tau protein, koji se smatraju jednim od glavnih obeležja Alchajmerove bolesti.

Šta se dešava kada je san loš?

Kada je san isprekidan ili nedovoljan, prirodni ritmovi mozga bivaju narušeni. Posledica je manje efikasno uklanjanje otpadnih materija, koje vremenom mogu da se nagomilavaju.

Stručnjaci danas sve više govore o dvosmernoj vezi između sna i demencije. Sa jedne strane, loš san može da ubrza nakupljanje neurotoksičnih proteina i podstakne zapaljenske procese u mozgu. Sa druge strane, rane promene povezane sa neurodegenerativnim bolestima često same po sebi remete strukturu sna.

Tako nastaje začarani krug u kojem poremećen san dodatno pogoršava procese koji vode ka propadanju moždanih ćelija.

Otkucaji srca kao novi pokazatelj zdravlja mozga?

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja odnosi se na varijabilnost srčanog ritma tokom sna. Reč je o sitnim razlikama u vremenskom razmaku između dva uzastopna otkucaja srca. Naučnici su primetili da je ovaj parametar usko povezan sa sporim fiziološkim ritmovima koji koordiniraju procese čišćenja mozga.

Prema rečima istraživača, veća varijabilnost srčanog ritma tokom sna mogla bi da ukazuje na kvalitetniji duboki san i efikasniji rad glimfatičkog sistema.

Ukoliko buduća istraživanja potvrde ovu vezu, jednostavno praćenje srčanog ritma moglo bi da postane pristupačan i neinvazivan način za rano prepoznavanje osoba koje imaju povećan rizik od kognitivnog propadanja i demencije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja jer na varijabilnost srčanog ritma utiču brojni faktori, uključujući stres, fizičku kondiciju, lekove i bolesti srca.

Kako poboljšati noćne ritmove mozga?

Iako nauka i dalje istražuje sve detalje ovog složenog procesa, stručnjaci ističu da su preporuke za očuvanje zdravlja mozga veoma slične opštim savetima za kvalitetan san.

Redovan odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme, dovoljno trajanje sna, svakodnevna fizička aktivnost i kontrola stresa predstavljaju osnovne korake ka zdravijem spavanju.

Takođe se preporučuje izbegavanje stimulansa u večernjim satima, kao i smanjenje izloženosti jakom svetlu ekrana neposredno pre odlaska na spavanje.

San kao prirodna zaštita mozga

Sve više istraživanja potvrđuje da kvalitetan san nije luksuz, već biološka potreba koja ima direktan uticaj na zdravlje mozga. Tokom noći naš nervni sistem obavlja složen posao uklanjanja štetnih materija koje bi, ukoliko se nagomilaju, mogle da doprinesu razvoju demencije.

Zbog toga stručnjaci smatraju da bi očuvanje zdravih navika spavanja moglo da bude jedan od najvažnijih i najpristupačnijih načina za dugoročno očuvanje kognitivnih funkcija i smanjenje rizika od neurodegenerativnih bolesti.

(eKlinika.rs)