Da li je dovoljno da svaki dan dodajemo cimet u kafu da bismo smanjili rizik od Alchajmerove bolesti?

Cimet se od davnina koristi ne samo kao aromatični začin već i kao sastojak nekih medikamenata i suplemenata. Glavni nosilac efekata cimeta je cinamaldehid - jedinjenje odgovorno za njegov miris, ali i veliki deo bioloških dejstava.

Cimet je jedan od najjačih prirodnih antioksidanata: Na šta utiču polifenoli iz njega? 

Pored toga, cimet je bogat polifenolima koji neutrališu slobodne radikale, smanjuju oksidativni stres i usporavaju procese starenja ćelija. Zahvaljujući ovim svojstvima, cimet spada među najjače prirodne antioksidanse u ishrani.

Preporučujemo

Uticaj na šećer u krvi i insulin

Jedna od najpoznatijih koristi cimeta jeste njegov uticaj na regulaciju glukoze. Istraživanja pokazuju da može da poboljša osetljivost na insulin, smanji nivo šećera natašte i uspori razgradnju ugljenih hidrata u crevima.

Ovo ga čini korisnim dodatkom ishrani kod osoba sa dijabetes tipa 2 ili insulinskom rezistencijom.

Podrška zdravlju srca

Redovna, umerena konzumacija cimeta može doprineti:

• sniženju LDL („lošeg“) holesterola
• smanjenju triglicerida
• blagom snižavanju krvnog pritiska.

Ovi efekti zajedno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo

Cimet deluje protiv hronične upale, koja je povezana sa brojnim bolestima. Takođe ima i prirodna antimikrobna svojstva, od kojih su najvažnija da inhibira rast bakterija kao što je salmonela, deluje protiv određenih gljivica i može da doprinese zdravlju usne duplje.

Dodatne koristi cimeta koje se često zanemaruju

Pored poznatih efekata, cimet može da ima još neke koristi. Kao podrška mozgu potencijalno štiti neurone i može da ima ulogu u prevenciji bolesti poput Alchajmerove. To su potvrdila i neka istraživanja.

Poboljšava varenje jer smanjuje nadutost i ubrzava peristaltiku creva. Takođe, može da pomogne u regulaciji gladi i želje za slatkišima. Sastojci cimeta su podrška imunitetu zahvaljujući antioksidansima i antiinflamatornom dejstvu.

Zbog blagog termogenog efekta može da doprinese metabolizmu i kontroli telesne mase.

Koliko cimeta dnevno je bezbedno i korisno?

Prema dostupnim istraživanjima, optimalna dnevna količina iznosi 1 do 3 grama dnevno (otprilike ½ do 1 kašičica). U nekim studijama korišćene su i veće doze (do 6 g), ali se za svakodnevnu upotrebu preporučuje umeren unos.

Da li je dovoljno dodati cimet u kafu?

Dodavanje cimeta u kafu može da bude dobar početak, ali stručnjaci upozoravaju na to da je količina koja se obično dodaje (prstohvat) često premala za jače zdravstvene efekte. Za optimalne koristi potrebno je unositi ga redovno i u nešto većoj količini (npr. ½ kašičice dnevno).

Dakle, cimet u kafi jeste potencijalno koristan za zdravlje, ali nije dovoljan kao jedini izvor.  Bolje je kombinovati ga sa drugim obrocima (ovsene kaše, smutiji, jogurt).

Koji cimet izabrati i zašto je važna razlika?

Postoje dve glavne vrste. Cejlonski cimet („pravi“), bezbedniji je za svakodnevnu upotrebu.  Kasija cimet je češći, ali sadrži više kumarina. Kumarin u većim količinama može da optereti jetru, pa se preporučuje oprez pri dugotrajnom unosu kasija cimeta.

Dakle, cimet nije samo začin. To je funkcionalna namirnica sa širokim spektrom potencijalnih zdravstvenih koristi. Ipak, ključ je u umerenosti i pravilnom izboru vrste. Za većinu ljudi, svakodnevni unos male količine cimeta može da bude jednostavan i prirodan način da se podrži ukupno zdravlje ali ne kao zamena za terapiju, već kao njen koristan dodatak.

(eKlinika.rs)