Šlog retko dolazi bez najave: Ovaj simptom koji traje minut može biti znak da sledi moždani udar

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu. Statistika je zabrinjavajuća: na svakih nekoliko desetina sekundi jedna osoba doživi šlog. Posebno su ugroženi oni koji imaju visok krvni pritisak, srčane bolesti, povišen holesterol, dijabetes ili porodičnu istoriju moždanog udara.

Ono što se ređe zna jeste da kod velikog broja pacijenata pravi moždani udar ne dolazi „niotkuda“. Pre njega se često javlja upozoravajući moždani udar – stanje koje traje kratko, ali nosi ozbiljan rizik.

Šta je upozoravajući moždani udar?

U medicini se naziva tranzitorni ishemijski atak, a mnogi ga pogrešno zovu „mini-šlog“. Stručnjaci upozoravaju da taj izraz može da zavara, jer umanjuje ozbiljnost situacije.

Reč je o naglom, prolaznom poremećaju cirkulacije u mozgu. Simptomi su isti kao kod pravog moždanog udara, ali se povlače sami od sebe i ne ostavljaju trajno oštećenje mozga. Međutim, to ne znači da je bezazlen.

Prema podacima neurologa, čak 1 od 5 osoba koja doživi tranzitorni ishemijski atak može da ima pravi moždani udar u narednih 90 dana, ako ne dobije medicinsku pomoć. Najveći rizik je u prvih 48 sati. Zato se ovo stanje s razlogom naziva upozoravajući moždani udar.

Kod upozoravajućeg moždanog udara simptomi su isti kao kod šloga

Stručnjaci koriste akronim BE FAST kako bi se lakše zapamtili znaci upozorenja. Simptomi nastupaju naglo.

Obratimo pažnju na sledeće:

• B – ravnoteža (Balance)
  Iznenadan gubitak ravnoteže ili nestabilnost.
• E – vid (Eyes)
  Zamagljen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka.
• F – lice (Face)
  Asimetrija lica, spušten ugao usana, neujednačen osmeh.
• A – ruka (Arm)
  Slabost ili utrnulost jedne ruke, nemogućnost da je podignemo.
• S – govor (Speech)
  Otežan ili nerazgovetan govor, nemogućnost da izgovorimo jednostavne rečenice.
• T – vreme (Time)
  Vreme je presudno – odmah pozvati hitnu pomoć. Slovo T se često povezuje i sa iznenadnom, jakom glavoboljom.

Važno je znati: može se javiti samo jedan simptom. Ne moraju biti prisutni svi znaci.

Simptomi traju kratko – i upravo zato su opasni

Kod tranzitornog ishemijskog ataka simptomi najčešće traju nekoliko minuta, obično manje od sat vremena. Nekada samo 30 do 60 sekundi. I baš zato ih mnogi ignorišu.

Ako nam na minut utrne ruka ili nam se nakratko zamagli vid, lako možemo da pomislimo da je reč o umoru, pritisku ili prolaznoj slabosti. Problem je u tome što u trenutku pojave simptoma niko ne može da predvidi da li će se oni povući ili prerasti u trajno oštećenje mozga. Zato se svaka nagla neurološka smetnja mora tretirati kao hitno stanje.

Ne čekaj da prođe – reaguj odmah

Čim primetimo bilo koji od navedenih simptoma, treba pozvati hitnu pomoć ili se odmah javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ne treba čekati da simptomi nestanu.

Lekari naglašavaju da je važno jasno reći medicinskom osoblju da sumnjamo na moždani udar. Brza reakcija može da spreči trajne posledice. Kod velikog broja ljudi pravi moždani udar javlja se u roku od 48 sati nakon upozoravajućeg napada. Odlaganje pregleda povećava rizik.

Ko je u povećanom riziku?

Rizik za upozoravajući i pravi moždani udar veći je kod osoba koje imaju:

• visok krvni pritisak
• povišen holesterol
• dijabetes
• srčane aritmije
• pušačke navike
• sedentarni način života

Dobra vest je da na mnoge faktore možemo da utičemo.

Redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, uravnotežena ishrana, kontrola telesne težine i pravilno uzimanje terapije za pritisak ili regulaciju povišenog nivo šećera značajno smanjuju rizik.

Znanje može da spasi život

Moždani udar je čest, ali pravovremena reakcija može da spasi život. Ako mi ili neko pored nas iznenada ima slabost jedne strane tela, poremećaj govora, smetnje vida ili gubitak ravnoteže, ne smemo da oklevamo.

Upozoravajući moždani udar je alarm koji telo šalje. Na nama je da ga shvatimo ozbiljno i reagujemo na vreme.

(eKlinika.rs)