Rizik od moždanog udara je zimi veći: Hladnoća, infekcije i loše navike su presudni faktori

Zima mnogima prija jer donosi predah od letnjih vrućina, ali hladni dani sa sobom nose i ozbiljne, često zanemarene zdravstvene rizike. Jedan od njih je i moždani udar, čija se učestalost upravo tokom zimskih meseci povećava.

Niske temperature, manje kretanja, teža hrana i lošija kontrola hroničnih bolesti stvaraju savršene uslove za razvoj moždanog udara, naročito kod starijih osoba i onih koji već imaju zdravstvene probleme. Zato je važno da znamo koje znakove telo šalje i zašto sa reakcijom ne smemo da čekamo.

Zašto je rizik od moždanog udara veći zimi

Hladnoća dovodi do sužavanja krvnih sudova, što podiže krvni pritisak i dodatno opterećuje srce i mozak. Zimi se manje krećemo, češće posežemo za kaloričnom hranom, pijemo manje tečnosti i često zapostavljamo redovne kontrole šećera i pritiska.

Uz to, sezonske infekcije poput gripa mogu povećati sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka, što dodatno podiže rizik od moždanog udara.

Simptomi moždanog udara koje zimi ne smemo da pripišemo umoru ili hladnoći

Ako se simptomi prepoznaju na vreme, šanse za oporavak su mnogo veće, a rizik od trajnih posledica manji.

Iznenadna slabost ili utrnulost
Najčešće pogađa jednu stranu tela, lice, ruku ili nogu. Ako osoba ne može da podigne ruku ili joj „pada“ ugao usana, potrebno je hitno reagovati.

Problemi sa govorom ili razumevanjem
Zamuckivanje, nerazgovetan govor ili nemogućnost da se razume jednostavna rečenica često se pogrešno pripisuju umoru ili prehladi, ali mogu biti jasan znak moždanog udara.

Iznenadni problemi sa vidom
Zamućen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka nikada nisu bezazleni, čak i ako kratko traju.

Jaka, nagla glavobolja bez jasnog razloga
Ako se pojavi iznenada i izrazito je jaka, posebno uz mučninu, vrtoglavicu ili gubitak svesti, može ukazivati na hemoragijski moždani udar.

Vrtoglavica i gubitak ravnoteže
Iznenadna nestabilnost, teturanje ili problemi sa koordinacijom često se zimi pogrešno tumače kao „slabost od hladnoće“.

Iznenadna konfuzija i dezorijentacija
Ako osoba deluje zbunjeno, ne prepoznaje okolinu ili ne može da se seti osnovnih informacija, to može biti rani znak oštećenja mozga.

FAST test koji može da spasi život

Lekari savetuju da zapamtimo jednostavan FAST test:

• F (Face) – Da li je lice iskrivljeno
• A (Arm) – Da li jedna ruka slabi ili pada
• S (Speech) – Da li je govor nejasan
• T (Time) – Vreme je da se odmah pozove hitna pomoć

Kod moždanog udara vreme je presudno. Terapija je najefikasnija u prvim satima.

Ko je posebno ugrožen tokom zime

Veći rizik imaju osobe koje:

• imaju visok krvni pritisak
• boluju od dijabetesa
• imaju srčana oboljenja
• puše
• imaju povišen holesterol
• su starije životne dobi
• su već imale moždani udar

Zimi su redovne kontrole i dodatni oprez posebno važni.

Kako da smanjiti rizik od moždanog udara tokom zime

Prevencija počinje svakodnevnim navikama:

• redovna kontrola krvnog pritiska i nivoa šećera  u krvi
• zaštiti se od hladnoće i naglih temperaturnih promena
• ostati fizički aktivni i u zatvorenom prostoru
• hraniti se uravnoteženo
• piti dovoljno tečnosti
• izbegavati pušenje i preterano konzumiranje alkohola
• uzimati terapiju kako je propisana

Kada odmah potražiti pomoć

Moždani udar je hitno stanje. Svako odlaganje može dovesti do trajnih oštećenja ili smrtnog ishoda. Ako primetimo bilo koji od ovih simptoma kod sebe ili drugih, ne čekamo da „prođe samo od sebe“.

Zimski moždani udari nisu retkost, ali u velikom broju slučajeva mogu da se spreče ili uspešno leče ako se reaguje na vreme. Poznavanje simptoma, brza reakcija i briga o zdravlju tokom hladnih meseci mogu sačuvati život.

(eKlinika.rs)