Snižavanje krvnog pritiska štiti srce, ali šta se dešava kada je funkcija bubrega već oslabljena?

Snižavanje povišenog krvnog pritiska može značajno da smanji rizik od srčanog i moždanog udara, čak i kod osoba koje već imaju hroničnu bolest bubrega. To potvrđuje veliko istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Cardiology. Međutim, naučnici upozoravaju da intenzivnije snižavanje pritiska zahteva pažljivo praćenje bubrežne funkcije.

Visok krvni pritisak i bolesti bubrega često idu zajedno. Povišen pritisak može godinama da oštećuje sitne krvne sudove u bubrezima, dok oslabljeni bubrezi otežavaju organizmu da pravilno reguliše krvni pritisak. Tako nastaje začarani krug u kojem jedno oboljenje može da pogoršava drugo.

Zbog toga je kontrola krvnog pritiska jedan od najvažnijih delova lečenja osoba sa hroničnom bolešću bubrega. Ipak, lekari se suočavaju sa važnim pitanjem: koliko treba sniziti pritisak da bi se zaštitili srce i krvni sudovi, a da se pritom ne ugrozi rad bubrega?

Šta je pokazalo istraživanje na skoro 89.000 ljudi?

Odgovor su pokušali da pronađu naučnici koji su analizirali rezultate 27 randomizovanih kliničkih studija, sa ukupno 88.830 učesnika. Istraživanje je objavljeno 7. oktobra 2026. godine u časopisu JAMA Cardiology.

Upoređivani su rezultati intenzivnijeg snižavanja krvnog pritiska sa uobičajenim pristupom lečenju, i to kod osoba koje imaju hroničnu bolest bubrega i onih čija bubrežna funkcija nije bila značajno narušena.

Pokazalo se da je na svakih 10 mmHg niži sistolni, odnosno gornji krvni pritisak, relativni rizik od velikih kardiovaskularnih događaja bio manji za približno 15 odsto.

Pod velikim kardiovaskularnim događajima podrazumevaju se ozbiljne komplikacije bolesti srca i krvnih sudova, među kojima su srčani i moždani udar.

Kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega, procenjeno smanjenje rizika odgovaralo je približno četiri ozbiljna kardiovaskularna događaja manje na svakih 1.000 pacijenata tokom jedne godine.

To možda na prvi pogled ne deluje mnogo, ali kada se uzme u obzir veliki broj ljudi koji istovremeno imaju hipertenziju i oštećenje bubrega, korist za javno zdravlje može biti značajna.

Zašto je snižavanje pritiska posebno važno za osobe sa bolestima bubrega?

Osobe sa hroničnom bolešću bubrega imaju povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Razlog nije samo povišen krvni pritisak. Oštećenje bubrega često je povezano i sa drugim promenama u organizmu koje dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem.

Zbog toga je jedan od najvažnijih nalaza istraživanja upravo činjenica da osobe sa hroničnom bolešću bubrega mogu imati značajnu korist od intenzivnijeg lečenja povišenog krvnog pritiska.

Naučnici nisu pronašli dokaze da je zaštitni efekat na srce i krvne sudove slabiji kod pacijenata sa bubrežnom bolešću nego kod onih koji je nemaju.

Može li previše snižen pritisak da pogorša rad bubrega?

Istraživanje je pokazalo da intenzivnije snižavanje krvnog pritiska nije značajno promenilo rizik od otkazivanja bubrega. Ipak, kod pacijenata koji su intenzivnije lečeni češće je dolazilo do određenog stepena pada procenjene bubrežne funkcije.

Ona se najčešće prati pomoću parametra koji se naziva procenjena glomerularna filtracija (eGFR), a koji pokazuje koliko dobro bubrezi filtriraju krv.

Važno je razumeti da pad ovog parametra ne mora uvek da znači trajno oštećenje bubrega. Ponekad nastaje zbog promena u protoku krvi kroz bubrege nakon snižavanja pritiska. Ipak, takve promene zahtevaju lekarsku procenu i praćenje.

Zato intenzivnije lečenje hipertenzije ne podrazumeva samo propisivanje lekova, već i redovne kontrole krvnog pritiska, kreatinina, eGFR i elektrolita, posebno kalijuma.

Koliki krvni pritisak treba da imaju osobe sa hroničnom bolešću bubrega?

Ovo istraživanje ne daje jednu idealnu vrednost krvnog pritiska koja bi važila za sve pacijente. Kod nekih osoba lekar može da preporuči češću kontrolu, dok kod drugih treba biti oprezniji, naročito ako su starije, imaju vrtoglavice, padove, nizak dijastolni pritisak ili uznapredovalu bolest bubrega.

Važan je i način merenja. Vrednosti dobijene standardizovanim merenjem u ordinaciji nisu uvek direktno uporedive sa onima koje pacijenti izmere kod kuće.

Pacijenti zato ne bi trebalo sami da povećavaju doze lekova ili pokušavaju da postignu što niži pritisak. Cilj lečenja određuje lekar na osnovu ukupnog zdravstvenog stanja, rizika od srčanih bolesti i rezultata analiza.

Posebno je važno da osobe koje istovremeno imaju hipertenziju i hroničnu bolest bubrega redovno kontrolišu oba oboljenja, čak i kada se osećaju dobro.

(eKlinika.rs)