Temperatura vazduha pada, a krvni pritisak raste, male promene mogu da izazovu hipertenziju prvog stepena

Vrtoglavica, zujanje u ušima, „lupanje srca“, glavobolja, posebno u potiljku, neke su od najčešćih tegoba koje nam poručuju da je došlo do skoka ili pada vrednosti krvnog pritiska. Pritisak raste kada su dnevne temperature vazduha niže, ali i zbog nekih zimskih navika. Lekari kažu da su vrednosti krvnog pritiska u proseku veće za oko 1,7 mm Hg tokom zime. Iako sve to može da nam deluje beznačajno, stručnjaci upozoravaju da kod osoba čiji je krvni pritisak već povišen, taj mali zimski porast može da dovede dohipertenzije prvog stepena, sa vrednostima sistolnog (gornjeg) pritiska 140–149 i dijastolnog (donjeg) 90–99.

Ko najburnije reaguje na temperaturna kolebanja

Kada pritisak dostigne vrednosti 140/90, leči se preventivnim merama i odgovarajućim lekovima. Lekari upozoravaju da već kod blago povišenih vrednosti 130–139/85–89 pacijent treba da preduzme preventivne mere - redovnu upotrebu terapije prema uputstvu lekara i zdrav način života.

Preporučujemo

Hladnije temperature vazduha dovode do sužavanja (vazokonstrikcije) krvnih sudova i čestog rasta krvnog pritiska. S druge strane, tokom naglog otopljenja krvni sudovi se šire (vazodilatacija) i pritisak može da padne. Na ova temperaturna kolebanja najosetljivije su osobe sa promenljivim vrednostima krvnog pritiska, pacijenti koji se leče od hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, kao i stariji ljudi.

Kako zima utiče na krvni pritisak?

Vrednosti krvnog pritiska mogu da porastu tokom zime zbog kombinacije više različitih faktora rizika. Neke pokreće samo hladno vreme, a druge promene u svakodnevnim životnim navikama.

Krvni sudovi se skupljaju

Kada je telo izloženo hladnoći, ono nastoji da očuva toplotu. Da bi to bilo moguće, oslobađaju se hormoni poput norepinefrina, koji sužavaju krvne sudove, što za posledicu ima otežan protok krvi kroz arterije. Srce zato jače radi i brže kuca kako bi pumpalo krv, što na kraju dovodi do rasta krvnog pritiska. Čak i kod inače zdravih osoba pritisak može blago da poraste tokom zimskih meseci. Kod starijih osoba ili onih koji već imaju visok pritisak, zimski uslovi mogu predstavljati dodatno opterećenje.

Manje sunčeve svetlosti i niži nivo vitamina D

Sunčeva svetlost je glavni izvor vitamina D, a tokom zime sunčanih dana, naročito u gradovima, ima znatno manje. Dani su kraći, a više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, zbog čega može doći do pada nivoa vitamina D. Istraživanja su povezala nizak nivo vitamina D sa povišenim krvnim pritiskom, jer to može otežati telu efikasnu regulaciju protoka krvi, iako stručnjaci ističu da rezultati studija nisu uvek jednoznačni.

Manje fizičke aktivnosti

Nivo fizičke aktivnosti uglavnom je manji tokom zimskih meseci. Većina ljudi radije ostaje u zatvorenom prostoru i manje se kreće. Vremenom, uz nešto kaloričniju zimsku ishranu, može doći do povećanja telesne mase. Višak kilograma je dobro poznat faktor rizika za razvoj hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti.

Sezonski stres

Američko psihološko udruženje navodi da je oko 41 odsto ljudi tokom praznične sezone u stanju pojačanog stresa. Skoro 9 od 10 osoba kaže da im praznične obaveze izazivaju stres. Organizam u stanju stresa oslobađa hormone poput kortizola i adrenalina, koji mogu privremeno naglo da povise krvni pritisak.

Promene u ishrani i konzumacija alkohola

Zima je sezona „utešne hrane“. Obilni obroci, slane grickalice i praznične poslastice češće su na trpezi. So (natrijum) dovodi do zadržavanja vode u organizmu, čime se povećava zapremina krvi, pojačava pritisak na krvne sudove i raste krvni pritisak. Alkohol može delovati opuštajuće u prvom trenutku, ali prekomerno konzumiranje alkoholnih pića tokom praznika može dovesti do trajnog porasta vrednosti krvnog pritiska.

Kako da krvni pritisak bude stabilan i tokom zime?

Nekoliko manjih izmena može nam pomoći da dobro kontrolišemo pritisak i tokom hladnijih meseci.

Kape i rukavice

Iako zvuči kao fraza, važno je da se oblačimo slojevito kada izlazimo napolje, nosimo kape i rukavice i održavamo prijatnu temperaturu u prostorijama u kojima boravimo. Savetuje se ograničavanje boravka na otvorenom kada su temperature znatno ispod nule. Utople ruke, stopala i glavu kako biste pomogli telu da sačuva toplotu.

Unosite dovoljno vitamina D

Ako možete bezbedno da boravite na suncu tokom dana, iskoristite to. Telo prirodno proizvodi vitamin D kada je izloženo sunčevoj svetlosti. Vitamin D se može unositi i putem namirnica kao što su masne morske ribe, žumanca, mleko obogaćeno vitaminom D i pečurke. Ako se odlučite za suplementaciju, prethodno se konsultujte sa lekarom.

Krećite se i u zatvorenom prostoru

Hladno vreme ne bi trebalo da bude izgovor za potpuno mirovanje. Pokušajte da hodate u mestu, koristite elastične trake ili pratite vežbe putem interneta kako biste održali cirkulaciju i kontrolisali telesnu težinu. Važno je izbeći potpunu neaktivnost tokom zimskih meseci.

Ne preopterećujte se teškim zimskim poslovima

Stručnjaci naglašavaju da je važno ostati fizički aktivan, ali i da se ne treba preforsirati napornim poslovima poput čišćenja snega. Uklanjanje snega je težak fizički posao, a udisanje hladnog vazduha uz već stegnute krvne sudove, posebno kod kardiovaskularnih bolesnika i osoba sa hipertenzijom, dodatno opterećuje organizam. Kombinacija hladnoće i jakog fizičkog napora može biti rizična. Savetuje se da se pre izlaska uvek zagrejete, da aktivnosti obavljate sporije i da pravite česte pauze.

Kontrola stresa

Kontrola stresa jača psihičke kapacitete i pomaže boljoj kontroli krvnog pritiska i srčanih bolesti. Vežbe dubokog disanja, meditacija, molitva, opuštanje uz muziku ili šolju toplog čaja mogu pomoći telu da ostane u ravnoteži i otpornije na dodatne izazove.

Način ishrane i piće

Birajte namirnice koje su zdrave za srce, poput supa od povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina. Kuvajte kod kuće kada god možete i ograničite konzumaciju upakovane i industrijski prerađene hrane, koja često sadrži mnogo soli. Ako konzumirate alkohol, ograničite se na najviše dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene.

Redovno kontrolišite krvni pritisak

Dobra kontrola krvnog pritiska može pomoći da uočimo kako niže temperature deluju na naš organizam, posebno ako već imamo dijagnozu hipertenzije i uzimamo terapiju prema preporuci lekara. Savetuje se merenje pritiska u isto vreme svakog dana. Za većinu odraslih optimalne vrednosti krvnog pritiska su ispod 120/80, dok se normalnim smatraju vrednosti gornjeg pritiska 120–129 i donjeg 80–84.

Praćenje pulsa, ručno na zglobu ili pomoću pulsnog oksimetra koji meri i srčanu frekvenciju i nivo kiseonika u krvi, takođe može biti korisno. Puls u mirovanju između 60 i 100 otkucaja u minuti smatra se uobičajenim. Preporučuje se da se obratite zdravstvenom radniku ako primetite trajno povišene vrednosti ili nagle skokove krvnog pritiska ili pulsa u mirovanju.

(eKlinika)