Uporne masne naslage na stomaku i butinama možda su poruka da nam fali jedan važan vitamin

Masne naslage u predelu stomaka i butina često se posmatraju isključivo kroz estetsku prizmu, ali sve više istraživanja ukazuje na to da mogu da budu i važan pokazatelj metaboličkog zdravlja.

I mršave osobe imaju masna naslage na stomaku i butinama

Zanimljivo je da izražen stomak ne mora nužno da prati gojaznost i višak kilograma. Čak i osobe sa normalnom telesnom masom mogu da imaju povećane masne naslage u ovoj regiji, slično kao što i vitki ljudi ponekad imaju povišen holesterol.

Preporučujemo

U poslednje vreme naučnici sve češće ispituju vezu između abdominalne (visceralne) gojaznosti i statusa vitamina D, jednog od ključnih mikronutrijenata za pravilno funkcionisanje organizma.

Složena veza između masnog tkiva i vitamina D

Dugo se smatralo da je nedostatak vitamina D posledica gojaznosti. Međutim, novija istraživanja sugerišu da odnos može da bude dvosmeran. Masno tkivo, naročito ono u predelu stomaka, ima sposobnost da „zarobi“ vitamin D, čineći ga manje dostupnim za upotrebu u organizmu. Drugim rečima, iako je vitamin prisutan, njegova biološka aktivnost može da bude smanjena.

Jedna obimna studija sprovedena na populaciji srednjih godina pokazala je da osobe sa većim obimom struka češće imaju niže vrednosti vitamina D u krvi. Posebno je uočena povezanost sa potkožnim i visceralnim mastima, kao i sa masnom jetrom.

Ima li razlika između muškaraca i žena?

Analize su pokazale zanimljive polne razlike. Kod žena, niži nivo vitamina D često je bio praćen povećanim ukupnim mastima i izraženim naslagama u predelu stomaka. Kod muškaraca je, osim abdominalne gojaznosti, češće bila prisutna i masna jetra kao dodatni faktor rizika.

Ovi nalazi ukazuju da hormonski i metabolički faktori mogu da igraju značajnu ulogu u načinu na koji telo reguliše vitamin D i skladišti masnoće.

Zašto je vitamin D važan za organizam

Vitamin D ima mnogo širu ulogu od same regulacije kalcijuma i zdravlja kostiju. Njegov nedostatak može da bude povezan sa povećanim rizikom od:

• osteoporoze i degenerativnih promena na kostima
• kardiovaskularnih bolesti
• dijabetesa tipa 2
• hroničnih upalnih procesa
• oslabljenog imuniteta.

Pored toga, istraživanja sugerišu da nizak nivo vitamina D može da utiče i na raspoloženje, kao i na funkcije centralnog nervnog sistema.

Istraživanja pokazuju i da vitamin D deluje poput hormona jer utiče na ekspresiju više od 1.000 gena u ljudskom telu, što objašnjava njegov širok uticaj na zdravlje.

Koliko vitamina D nam je potrebno? 

Iako postoje preporučene dnevne doze, apsorpcija ovog vitamina značajno varira od osobe do osobe. Faktori poput genetike, telesne mase, izloženosti suncu i funkcije jetre mogu da utiču na njegov nivo u krvi.

Optimalne vrednosti vitamina D obično se kreću između 40 i 80 ng/ml. Međutim, veliki broj ljudi ima vrednosti ispod 30 ng/ml, što se smatra nedovoljnim.

U praksi, mnogim odraslim osobama može da bude potrebno i do 5.000 IU dnevno kako bi dostigle optimalan nivo, ali unos mora da bude pažljivo kontrolisan kako bi se izbegle neželjene posledice predoziranja.

Masne naslage kao upozorenje, ne samo estetski problem

Sve ukazuje na to da masne naslage na stomaku nisu samo pitanje lepote i fizičkog izgleda, već potencijalni signal metaboličkog disbalansa. Kontrola telesne mase i održavanje adekvatnog nivoa vitamina D mogu da budu ključni koraci u prevenciji brojnih hroničnih bolesti.

Iako još nije u potpunosti razjašnjeno šta je uzrok a šta posledica u ovom odnosu, jasno je da ove dve pojave mogu da budu tesno povezane i da zahtevaju pažnju iz medicinskog ugla, ne samo estetskog.

(eKlinika.rs)