Koža je samo jedan deo priče: Psorijaza može da poveća rizik od drugih ozbiljnih bolesti

Psorijaza se najlakše prepoznaje po promenama na koži, ali posledice ove hronične imunološki posredovane bolesti ne moraju da ostanu ograničene na kožu. Zapaljenski procesi koji učestvuju u nastanku psorijaze mogu da zahvate ceo organizam, zbog čega se bolest povezuje sa većim rizikom od niza drugih zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne i još neke bolesti.

Psorijaza može da izazove upalu koja nije ograničena na kožu

Upravo zbog toga na psorijazu se sve više gleda kao na sistemsku inflamatornu bolest. Posebnu pažnju privlači njena povezanost sa zdravljem srca i krvnih sudova, jer dugotrajna upala može da doprinese procesima koji pogoduju nastanku ateroskleroze, a time i srčanog i moždanog udara.

Psorijaza nastaje usled poremećene aktivnosti imunskog sistema koja ubrzava stvaranje ćelija kože i podstiče zapaljenje. Tipične promene uključuju jasno ograničene, zadebljale i crvene površine kože prekrivene beličastim ili srebrnastim ljuspama. Genetska predispozicija ima važnu ulogu, dok pojavu ili pogoršanje simptoma mogu da podstaknu stres, određene infekcije, lekovi i povrede kože.

Međutim, isti inflamatorni mehanizmi koji se vide na koži mogu da budu aktivni i u drugim delovima organizma. Zbog toga psorijaza nije važna samo za dermatologa već zahteva praćenje ukupnog zdravstvenog stanja pacijenta.

Kakve veze psorijaza ima sa srčanim i moždanim udarom?

Hronična sistemska upala predstavlja jednu od mogućih spona između psorijaze i kardiovaskularnih bolesti. Dugotrajni inflamatorni procesi mogu nepovoljno da utiču na unutrašnji sloj krvnih sudova i da učestvuju u razvoju i destabilizaciji aterosklerotskih plakova.

Kada se u arterijama postepeno nakupljaju masnoće, holesterol i druge materije, njihov lumen može da se sužava, dok pucanje nestabilnog plaka može da dovede do stvaranja krvnog ugruška. Ukoliko se prekine dotok krvi do dela srčanog mišića, može da nastane infarkt, a prekid cirkulacije u delu mozga može da izazove moždani udar.

Kod osoba sa psorijazom češće se sreću i pojedini dobro poznati faktori kardiovaskularnog rizika, među kojima su visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes i poremećene vrednosti masnoća u krvi. Rizik nije isti kod svake osobe i može da zavisi i od težine i trajanja bolesti, drugih oboljenja i životnih navika.

Koje bolesti i stanja mogu da prate psorijazu

Povezanost psorijaze sa bolestima koje na prvi pogled nemaju mnogo veze sa kožom pokazuje koliko je važno da se ova bolest posmatra šire. Osim kardiovaskularnih bolesti, kod pacijenata se češće registruju gojaznost, hipertenzija, dijabetes i poremećaji masnoća u krvi. Važan komorbiditet je i psorijazni artritis, zapaljensko oboljenje zglobova koje može da se razvije kod dela ljudi sa psorijazom.

To ne znači da će svaka osoba sa psorijazom razviti neku od ovih bolesti. Povezanost, međutim, ukazuje na značaj redovnih kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i procene ostalih faktora rizika.

Gojaznost može dodatno da podstakne začarani krug upale

Prekomerna telesna težina ima posebno mesto u odnosu psorijaze i kardiovaskularnih bolesti. Masno tkivo nije samo skladište energije već metabolički aktivno tkivo koje proizvodi supstance povezane sa inflamacijom. Zbog toga gojaznost može dodatno da održava inflamatorno okruženje u organizmu, dok istovremeno predstavlja nezavisan faktor rizika za visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Održavanje odgovarajuće telesne težine zato nije važno samo zbog izgleda ili rasterećenja zglobova. Ono predstavlja deo šire kontrole faktora koji mogu da utiču i na psorijazu i na kardiovaskularno zdravlje.

Ishrana ne leči psorijazu, ali može da utiče na ukupni rizik

Ne postoji način ishrane koji može da izleči psorijazu. Ipak, kvalitet ishrane može da ima značajnu ulogu u kontroli telesne težine i faktora rizika za bolesti srca. Prednost imaju povrće, voće, integralne žitarice, riba i drugi izvori nezasićenih masnih kiselina, kao i nemasni izvori proteina. Istovremeno, korisno je ograničiti unos visoko prerađene hrane, trans-masti, prekomerne količine soli i alkohola.

Takav način ishrane ne treba predstavljati kao zamenu za terapiju psorijaze, već kao deo brige o ukupnom zdravlju.

Može li lečenje psorijaze istovremeno da zaštiti krvne sudove

Savremena biološka terapija deluje na specifične delove imunskog sistema i može veoma efikasno da smanji inflamaciju i simptome psorijaze. Istraživanja ispituju i mogućnost da smanjenje sistemske inflamacije povoljno utiče na krvne sudove i razvoj ateroskleroze.

Pojedine studije zabeležile su povoljne promene pokazatelja zapaljenja i karakteristika koronarnog plaka kod pacijenata koji primaju određene biološke lekove. Ipak, terapiju psorijaze ne treba predstavljati kao zamenu za standardnu prevenciju ili lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Psorijaza zahteva više od praćenja promena na koži

Kontrola psorijaze ne završava se povlačenjem crvenila, ljuspanja i drugih vidljivih promena. Hronična sistemska upala i češće prisustvo pojedinih metaboličkih i kardiovaskularnih faktora rizika razlog su da se kod pacijenata prati i zdravlje izvan kože. Kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost, nepušenje i adekvatno lečenje psorijaze mogu da budu važni delovi istog cilja - smanjenja ukupnog zdravstvenog rizika.

Psorijaza zato nije samo pitanje kože. Promene koje vidimo na njenoj površini mogu da budu deo mnogo šireg inflamatornog procesa, zbog čega je važno da se bolest posmatra i leči kao stanje koje može da utiče na ceo organizam.

(eKlinika.rs)