Reumatoidni artritis ne napada samo zglobove: Jedna neobična promena masnoća u krvi može da zavara

Reumatoidni artritis najčešće povezujemo sa bolnim, otečenim i ukočenim zglobovima, ali posledice ove autoimune bolesti ne završavaju se na koštano-zglobnom sistemu. Hronična inflamacija može da zahvati različita tkiva i organe, a posebnu pažnju zaslužava njen uticaj na srce i krvne sudove. Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju povećan kardiovaskularni rizik, zbog čega kontrola bolesti ima značaj koji prevazilazi ublažavanje tegoba u zglobovima.

Inflamacija: ključ rizika i opasnosti 

Vezu između reumatoidnog artritisa i kardiovaskularnih bolesti delom objašnjava dugotrajna inflamacija. Ona može da doprinese oštećenju krvnih sudova i procesima koji učestvuju u nastanku i napredovanju ateroskleroze. Istovremeno, kod mnogih pacijenata postoje i klasični faktori rizika, među kojima su povišen krvni pritisak, pušenje, višak kilograma i poremećaji masnoća u krvi.

Preporučujemo

To ipak ne znači da će svaka osoba sa reumatoidnim artritisom razviti srčanu bolest. Kontrola aktivnosti reumatoidnog artritisa, procena kardiovaskularnih faktora rizika i zdrave životne navike mogu da imaju važnu preventivnu ulogu. Zato briga o srcu kod ove bolesti počinje mnogo pre pojave prvih kardioloških simptoma.

Kako inflamacija kod reumatoidnog artritisa može da ugrozi srce

Reumatoidni artritis nastaje kada imunološki sistem greškom napada sopstvena tkiva, a inflamatorni proces najvidljiviji je u zglobovima. Isti sistemski proces, međutim, ne ostaje nužno ograničen samo na njih. Hronična inflamacija povezana je sa promenama na krvnim sudovima koje doprinose povećanom kardiovaskularnom riziku.

U tom procesu učestvuju citokini, signalni proteini koji regulišu aktivnost ćelija imunološkog sistema. Citokini koji učestvuju u inflamaciji zglobova povezani su i sa mehanizmima koji utiču na vaskularni zid i aterosklerozu. Zbog toga reumatoidni artritis danas posmatramo kao sistemsku bolest, a ne samo kao oboljenje zglobova.

Ateroskleroza podrazumeva stvaranje plakova u zidovima arterija, što vremenom može da suzi krvni sud i poremeti protok krvi. Pucanje nestabilnog plaka i stvaranje krvnog ugruška mogu da dovedu do infarkta miokarda ili moždanog udara. Hronično inflamatorno stanje predstavlja jedan od faktora koji mogu da doprinesu ovom procesu.

Visok pritisak i višak kilograma dodatno povećavaju rizik

Povišen krvni pritisak predstavlja jedan od važnih faktora kardiovaskularnog rizika, a kod osoba sa reumatoidnim artritisom njegov značaj ne treba zanemariti. Na krvni pritisak mogu da utiču životne navike, telesna masa, fizička aktivnost, druge bolesti i pojedini lekovi. Hronična inflamacija takođe se povezuje sa poremećajima funkcije krvnih sudova.

Bol i ukočenost zglobova mogu da otežaju fizičku aktivnost, naročito kada bolest nije dobro kontrolisana. Manje kretanja kod nekih pacijenata doprinosi povećanju telesne mase, dok gojaznost sama po sebi nosi dodatni kardiometabolički rizik. Ona je povezana sa hipertenzijom, poremećajem glukoze i drugim faktorima koji opterećuju srce i krvne sudove.

Poseban problem predstavlja metabolički sindrom, skup međusobno povezanih poremećaja koji uključuje abdominalnu gojaznost, povišen krvni pritisak, poremećaje glukoze i nepovoljne vrednosti masnoća u krvi. Kod osoba sa reumatoidnim artritisom potrebno je zato posmatrati celokupan profil rizika, a ne samo jedan laboratorijski rezultat. Kontrola krvnog pritiska, glukoze i telesne mase postaje deo šire brige o zdravlju pacijenta.

„Lipidni paradoks“ - kada niži holesterol ne znači nužno i manji rizik

Jedna od zanimljivijih pojava povezanih sa reumatoidnim artritisom naziva se lipidni paradoks. Kod aktivne inflamatorne bolesti vrednosti ukupnog i LDL holesterola mogu da budu relativno niske, iako kardiovaskularni rizik nije nužno nizak. Zbog toga uobičajeno pravilo „niži holesterol znači manji rizik“ kod ovih pacijenata zahteva širi kontekst.

Inflamacija može da menja metabolizam lipida, njihove koncentracije, sastav i funkciju. Kod reumatoidnog artritisa mogu da se vide niže vrednosti HDL, odnosno takozvanog dobrog holesterola, kao i promene drugih lipidnih parametara. Procena kardiovaskularnog rizika zato ne sme da se zasniva na jednom broju iz lipidnog statusa.

Još jedna zanimljivost jeste da uspešno smanjenje inflamacije ponekad prati porast vrednosti pojedinih lipida. Na prvi pogled to može da izgleda kao pogoršanje, iako je ukupni efekat kontrole bolesti na kardiovaskularni sistem složeniji. Lekar zbog toga rezultate laboratorijskih analiza tumači zajedno sa aktivnošću reumatoidnog artritisa, terapijom i drugim faktorima rizika.

Pušenje je zajednički neprijatelj zglobova i srca

Pušenje ima posebno mesto među faktorima rizika jer je povezano i sa reumatoidnim artritisom i sa kardiovaskularnim bolestima. Istraživanja pokazuju povezanost pušenja sa većim rizikom od određenih oblika reumatoidnog artritisa, naročito kod osoba sa odgovarajućom genetskom predispozicijom. Kod ljudi koji već imaju bolest pušenje se povezuje i sa nepovoljnijim tokom bolesti.

Duvanski dim istovremeno oštećuje krvne sudove i snažno doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti. Kada osoba sa hroničnom inflamatornom bolešću puši, istovremeno deluje više faktora koji mogu da povećaju ukupni rizik. Prestanak pušenja zato predstavlja jednu od najvažnijih promena životnih navika za zaštitu i srca i opšteg zdravlja.

Pušenje može da utiče i na odgovor na određene lekove koji se koriste u terapiji reumatoidnog artritisa. Slabija kontrola bolesti znači i dužu izloženost organizma inflamaciji, što dodatno pokazuje koliko su zdravlje zglobova i kardiovaskularnog sistema povezani. Razgovor sa lekarom o prestanku pušenja zato treba posmatrati kao deo lečenja, a ne kao usputni savet.

Dobra kontrola reumatoidnog artritisa štiti više od zglobova

Jedan od najvažnijih ciljeva lečenja jeste što bolja kontrola inflamatorne aktivnosti bolesti. Antireumatici koji modifikuju tok bolesti smanjuju aktivnost reumatoidnog artritisa i sprečavaju ili usporavaju oštećenje zglobova. Kontrola sistemske inflamacije istovremeno može povoljno da utiče na ukupni kardiovaskularni rizik.

To ne znači da terapiju za reumatoidni artritis treba posmatrati kao zamenu za klasičnu prevenciju bolesti srca. Krvni pritisak, masnoće u krvi, glikemija, telesna masa i pušački status i dalje zahtevaju pažnju. Lekar na osnovu ukupnog rizika procenjuje da li su, pored promena životnih navika, potrebni lekovi poput statina ili antihipertenziva.

Važno je i da pacijent ne menja terapiju za reumatoidni artritis samoinicijativno zbog straha od neželjenih dejstava. Različiti lekovi imaju različite profile koristi i rizika, a izbor zavisi od aktivnosti bolesti, drugih zdravstvenih problema i individualnih karakteristika pacijenta. Dobra saradnja reumatologa, izabranog lekara i, kada postoji potreba, kardiologa omogućava sveobuhvatniju zaštitu zdravlja.

Šta osoba sa reumatoidnim artritisom može da uradi za svoje srce

Redovna fizička aktivnost prilagođena mogućnostima pacijenta može povoljno da utiče na krvni pritisak, telesnu masu, metabolizam i funkcionalnost zglobova. Kada bol i ukočenost otežavaju kretanje, lekar ili fizioterapeut mogu da pomognu u izboru aktivnosti koje manje opterećuju zglobove. Cilj nije forsiranje kroz bol, već redovno kretanje koje odgovara trenutnom stanju bolesti.

Ishrana sa dosta povrća, voća, integralnih žitarica i drugih nutritivno vrednih namirnica predstavlja deo kardiovaskularne prevencije. Održavanje odgovarajuće telesne mase i prestanak pušenja dodatno smanjuju faktore rizika na koje pacijent može da utiče. Jednako je važno da osoba redovno uzima propisanu terapiju i sa lekarom razgovara o eventualnim neželjenim efektima umesto da samostalno prekida lečenje.

Redovne kontrole pružaju priliku da se procene krvni pritisak, masnoće u krvi, šećer i drugi pokazatelji kardiovaskularnog rizika. Reumatoidni artritis jeste dodatni razlog da se zdravlju srca posveti pažnja, ali povećan rizik nije isto što i neizbežna bolest srca. Što se ranije prepoznaju faktori na koje možemo da utičemo, veće su mogućnosti da se ukupni rizik drži pod kontrolom.

(eKlinika.rs)