Može li previše vežbanja da ugrozi srce: Kada trening postaje kardiovaskularni rizik

Redovna fizička aktivnost jedan je od najboljih načina da sačuvamo zdravlje srca. Snižava krvni pritisak, poboljšava kondiciju i smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ipak, više vežbanja ne znači uvek i više koristi. Ekstremni treninzi, nedovoljno sna, dehidratacija i izostanak oporavka mogu zdravo vežbanje da pretvore u ozbiljno opterećenje za kardiovaskularni sistem.

Gde prestaje zdravo vežbanje, a počinje previše intenzivno 

Tokom vežbanja srce prirodno počinje brže da kuca i pumpa više krvi. To je normalna i zdrava fiziološka reakcija. Problem nije u samom vežbanju, već u tome šta se događa kada izuzetno zahtevni treninzi postanu svakodnevni stres za organizam, a odmor, san, ishrana i unos tečnosti ne prate intenzitet fizičke aktivnosti.

Ovo pitanje postaje sve važnije jer su maratonske pripreme, biciklizam na duge staze, intenzivni treninzi u teretani i različiti fitnes izazovi sve popularniji. Pritisak da svakoga dana trčimo duže, podižemo veće težine ili prevaziđemo prethodni rezultat može da nas navede da iscrpljenost pogrešno doživimo kao napredak.

– Vežbanje povećava opterećenje srca, ali je to zdrava i normalna fiziološka reakcija. Nije presudno koliko dugo vežbamo, već šta se događa sa kardiovaskularnim sistemom kada je redovno izložen ekstremnom fiziološkom stresu – kaže kardiolog dr Devika G. iz bolnice HOSMAT.

Kada naporan trening prestaje da bude zdrav izazov

Težak trening nije automatski i opasan trening. Srce tokom fizičke aktivnosti treba da radi intenzivnije. Redovno vežbanje vremenom može da poboljša sposobnost kardiovaskularnog sistema da mišićima doprema kiseonik.

Rizik raste kada se zahtevni treninzi nižu jedan za drugim, bez dovoljno vremena za oporavak.

– Vežbanje je jedna od najboljih stvari koje čovek može da učini za zdravlje srca, ali više napora i vežbanja nije uvek bolje. Zabrinutost se javlja kada su intenzitet ili obim treninga stalno visoki, a telu nije ostavljeno dovoljno vremena da se oporavi – objašnjava dr Ašutoš Kumar, načelnik Odeljenja za elektrofiziologiju srca i aritmije u bolnici Arete.

Do preopterećenja može doći na različite načine. Neko može naglo da pređe sa povremenog trčanja na svakodnevno trčanje na duge staze. Druga osoba može svakoga dana da kombinuje težak trening snage sa intenzivnim kardio vežbama. Problem se javlja i kada stalno povećavamo opterećenje jer nam se čini da lakši trening „nije dovoljan“.

Kako ekstremno vežbanje može da utiče na srce

Srce ima izuzetnu sposobnost prilagođavanja. Tokom fizičke aktivnosti ono povećava broj otkucaja i snagu pumpanja kako bi odgovorilo na veće potrebe mišića za kiseonikom. Kod treniranih osoba mogu da se pojave određene promene u veličini i funkciji srca koje predstavljaju normalan odgovor na redovno vežbanje.

Međutim, ekstremni i dugotrajni treninzi izdržljivosti kod pojedinih osoba mogu da imaju drugačije posledice. To ne znači da su trčanje, biciklizam ili drugi sportovi izdržljivosti sami po sebi opasni, niti da bi rekreativci trebalo da se plaše vežbanja.

Kardiovaskularni sistem ipak nije mašina sa neograničenom izdržljivošću. Posledice veoma velikog fizičkog opterećenja zavise od zdravstvenog stanja osobe, načina treniranja i mogućih, ranije neotkrivenih bolesti.

– Srce je stvoreno da se prilagođava vežbanju, a kod treniranih osoba određene promene u njegovoj veličini i funkciji predstavljaju normalan odgovor na redovan trening. Ipak, veoma obimni treninzi izdržljivosti tokom dugog perioda mogu kod pojedinih ljudi da imaju posledice, naročito ako postoji osnovno ili prethodno neotkriveno srčano oboljenje – kaže dr Kumar.

Vrućina, dehidratacija i stimulansi dodatno opterećuju srce

Sam trening samo je jedan deo ukupnog opterećenja kojem je srce izloženo. Duga ili veoma naporna fizička aktivnost, posebno po toplom i vlažnom vremenu, može da dovede do znatnog gubitka tečnosti.

Dehidratacija može da poremeti ravnotežu elektrolita, uključujući nivoe natrijuma i kalijuma. Ovi minerali imaju važnu ulogu u održavanju normalne električne aktivnosti srca.

– Kada se dugotrajno ili veoma naporno vežbanje kombinuje sa toplim i vlažnim vremenom, dehidratacija i promene nivoa elektrolita, poput natrijuma i kalijuma, mogu da utiču na električnu aktivnost srca i povećaju rizik od poremećaja srčanog ritma – upozorava dr Devika.

Poseban oprez potreban je osobama koje treniraju napolju po ekstremnim vremenskim uslovima ili dugo vežbaju bez odgovarajućeg plana nadoknade tečnosti i elektrolita.

Dodatni problem predstavljaju energetska pića, preparati sa visokim dozama kofeina koji se uzimaju pre treninga i pojedine supstance za poboljšanje fizičkih sposobnosti. Kofein kod nekih ljudi, posebno u većim količinama, može da ubrza rad srca i povisi krvni pritisak.

– Pojedini stimulansi i visoke doze kofeina mogu da povise krvni pritisak, ubrzaju rad srca i dodatno opterete kardiovaskularni sistem tokom već zahtevnog treninga. Mogu biti veoma opasni kada se kombinuju sa gladovanjem, dehidratacijom ili neadekvatnom ishranom – naglašava dr Devika.

Dobra kondicija ne znači da smo zaštićeni od srčanih problema

Jedna od najopasnijih zabluda u fitnes kulturi jeste verovanje da vitka, snažna osoba, sposobna da pretrči veliku udaljenost, automatski ima i zdravo srce.

Dobra fizička kondicija ne pruža potpunu zaštitu od kardiovaskularnih problema. Neka srčana oboljenja mogu dugo da ostanu bez simptoma, sve dok osoba ne izloži srce velikom naporu. Genetska sklonost ka poremećajima ritma, strukturne promene na srcu ili druga neotkrivena stanja ne moraju da izazovu tegobe tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti.

– Fizička spremnost ne pruža potpunu zaštitu od kardiovaskularnih događaja. Čak i veoma utrenirana osoba može da ima genetsku predispoziciju za nepravilan srčani ritam ili neku drugu slabost srca – kaže dr Devika.

Zbog toga nije pametno da nekritički kopiramo program treninga profesionalnog sportiste ili fitnes influensera. Intenzitet vežbanja trebalo bi prilagoditi godinama, početnoj kondiciji, zdravstvenom stanju i ciljevima osobe.

Nesvestica tokom treninga nije znak da treba da „izdržimo još malo“

Organizam često šalje upozorenja da smo prešli granicu. Ako trening koji smo ranije završavali bez teškoća iznenada postane neobično naporan, tu promenu ne bi trebalo ignorisati.

– Ako osoba koja je ranije bez problema završavala određeni trening iznenada počne da se muči, na tu promenu treba obratiti pažnju, umesto da pokušava da nastavi po svaku cenu – kaže dr Kumar.

Posebno ozbiljno treba shvatiti vrtoglavicu, omaglicu i gubitak svesti tokom vežbanja.

– Svaku epizodu omaglice ili nesvestice treba shvatiti veoma ozbiljno jer može da bude simptom koji prethodi srčanom zastoju. I rekreativcima i ozbiljnim sportistima izdržljivosti prepoznavanje trenutka kada telo traži odmor može pomoći da dugoročno zaštite zdravlje srca – upozorava dr Kumar.

Takav simptom ne mora nužno da znači da osoba ima ozbiljno srčano oboljenje, ali zahteva prekid aktivnosti i odgovarajuću medicinsku procenu. Bol ili pritisak u grudima, neobjašnjivo gušenje, izrazito lupanje ili preskakanje srca, omaglica i nesvestica nisu znaci kroz koje treba „progurati“ trening.

Cilj je snažnije srce, a ne stalno iscrpljen organizam

Opterećenje tokom treninga trebalo bi povećavati postepeno, a ne naglim prelaskom na znatno duže, učestalije ili intenzivnije vežbanje.

San, odgovarajuća ishrana i dani oporavka sastavni su deo treninga, a ne znak slabosti. Unos tečnosti posebno je važan tokom dugotrajne fizičke aktivnosti i vežbanja po vrućini. Stimulanse ne bi trebalo koristiti kao sredstvo koje će nas naterati da nastavimo kada nam telo jasno pokazuje da je iscrpljeno.

Ponekad je najpametnija odluka da prekinemo trening. U kulturi koja veliča pomeranje granica to može izgledati kao odustajanje. Međutim, sposobnost da prepoznamo kada ne treba da nastavimo takođe je deo dobre fizičke forme. Cilj vežbanja trebalo bi da bude zdravije i snažnije srce, a ne telo koje je neprestano umorno.

(eKlinika.rs)