Sat vežbanja umerenog intenziteta smanjio je osećaj gladi kod ljudi sa prekomernom težinom i gojaznošću. Autori studije pripisuju smanjenje gladi promeni nivoa određenih peptida povezanih sa apetitom koje proizvode mišići tokom vežbanja. Istraživanja sugerišu da tela ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznošću različito reaguju na vežbanje i da suzbijanje gladi može biti jedan od ovih jedinstvenih efekata.
Zaključci do kojih su došli autori studije
U novoj studiji koju su sproveli istraživači iz Irana i Australije, čini se da je vežba umerenog intenziteta dovela do smanjenja apetita kod ljudi sa prekomernom težinom i gojaznošću.
Iako ovo može razočarati one koji se nadaju da mogu da jedu više jer vežbaju, dobra vest je da smanjenje gladi može malo da olakša postizanje ciljeva gubitka težine.
Studija, objavljena u časopisu Physiological Reports, otkrila je da se proteini povezani sa suzbijanjem apetita povećavaju odmah nakon jednosatnog vežbanja, u isto vreme kada je primećeno smanjenje hormona koji stimuliše apetit. Mišići, tokom fizičkog napora,. Proizvode peptide. Istraživači su takođe ispitivali učesnike studije koji su prijavili smanjene senzacije gladi nakon vežbanja.
Studija, sprovedena u Iranu, uključivala je jedanaest muškaraca sa gojaznošću koji su bili metabolički zdravi, nepušači, koji nisu uzimali lekove i koji su vodili neaktivan način života kako je definisano Međunarodnim upitnikom o fizičkoj aktivnosti. Svi su učestvovali u dva randomizovana unakrsna ispitivanja u razmaku od najmanje sedam dana. Četvoročasovna ispitivanja, koja su uključivala obroke i merenje, bila su identična, osim što je jedno uključivalo 60-minutni period vožnje bicikla, a drugo period odmora. Ovo ispitivanje bez vežbanja korišćeno je kao kontrolno.
Vežbanje povezano sa suzbijanjem apetita
Kako kažu autori studije, donedavno su se mnoga istraživanja apetita fokusirala na hormonske uticaje. Ovo se sada promenilo, sa većim uvažavanjem miokina, citokina, adipokina, a posebno peptida kao potencijalno važnih faktora apetita.
Dr Mir Ali, MD, specijalista opšte hirurgije, barijatrijski hirurg i medicinski direktor MemorialCare Surgical Weight Loss Center u Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija, koji nije bio uključen u ovu studiju, kaže da „nije iznenađen nalazima ove studije” jer „postoje kompleksne interakcije mnogih hormona u koji izazivaju glad ii sitost”..
– Iako je ova studija imala mali uzorak, pokazuje da nemamo potpuno razumevanje ovog aspekta gojaznosti – primetio je dr Ali.
– Neki podaci pokazuju da suzbijanje apetita posle vežbanja može biti oslabljeno kod osoba sa gojaznošću, dok su drugi pokazali slične odgovore među onima koji su gojazni i mršavi – kaže Dr Kara C. Anderson, postdoktorski saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta Virdžinije, koja takođe nije bila uključena u ovo istraživanje.
Ipak, situacija je komplikovana, dodala je, „zbog velike varijabilnosti u protokolima – status obroka, način vežbanja, trajanje i intenzitet – teško je postići konsenzus”.
Vežbanje nudi suptilan podsticaj za kontrolu težine
Autori studije ukazuju na to da se vežbanje može posmatrati kao još jedan način kontrole apetita za ljude sa prekomernom težinom ili gojaznošću. To je, naravno, u svakom slučaju zdrava ideja.
– Nažalost, većina mojih pacijenata ne prijavljuje da manje osećaju glad nakon vežbanja, i zaista smatraju da mogu da jedu više jer su vežbali – primećuje dr Ali.
– Iako postoji mnogo faktora koji utiču na to da li je pojedinac gladan ili ne, vežbanje može biti sredstvo za akutno suzbijanje apetita i može pomoći u programima gubitka/upravljanja težine – naglasila je dr Anderson.
– Jedna stvar koju ljudi mogu izvući iz ove studije jeste da treba da pokušaju da slušaju signale koje im telo šalje – istakao je dr Ali.
– Ako posle vežbanja manje osećaju glad, onda bi trebalo da pokušaju da jedu manje. Na osnovu mog iskustva, ljudi obično ignorišu ove vrste suptilnih signala – zaključio je dr Ali.
