Četiri ciljana treninga nedeljno mogu da pomognu mozgu posle menopauze

Zaboravnost i teškoće sa koncentracijom mogu da zabrinu žene tokom menopauze i posle nje. Novo istraživanje ukazuje na to da aerobno vežbanje može da poboljša određene misaone sposobnosti i ojača kognitivno zdravlje Najizraženiji pomak zabeležen je kod žena u postmenopauzi koje su redovno vežbale šest meseci.

Vežbanje u menopauzi: Šta je pokazala klinička studija?

U randomizovanoj kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease istraživači su analizirali podatke za 93 žene starosti od 20 do 67 godina. Oko 43 odsto učesnica bilo je u postmenopauzi. Sve učesnice su na početku imale očuvane misaone sposobnosti i fizičku kondiciju ispod proseka.

Preporučujemo

Jedna grupa je tokom šest meseci aerobno vežbala četiri dana nedeljno. Druga grupa je radila vežbe istezanja i oblikovanja tela. Istraživači su proveravali misaone sposobnosti pre početka programa, posle tri meseca i posle šest meseci. Žene u postmenopauzi iz aerobne grupe ostvarile su veći napredak u izvršnim funkcijama od žena iz grupe za istezanje. Razlika se pojavila posle tri meseca, a istraživači su je zabeležili i na kraju programa. Ovaj nalaz se odnosi na rezultate testova, a ne na dokazano sprečavanje demencije.

Šta su izvršne funkcije i zašto su važne?

Izvršne funkcije pomažu nam da planiramo, donosimo odluke i prilagođavamo se promenama. Koristimo ih kada raspoređujemo obaveze, prelazimo sa jednog zadatka na drugi ili proveravamo greške. Zato njihov značaj prevazilazi rezultate na testu.

U istraživanju su naučnici pratili upravo ovu grupu sposobnosti. Aerobni program je kod žena posle menopauze bio povezan sa boljim rezultatima nego program istezanja. To ne znači da istezanje nema korist za pokretljivost ili svakodnevno funkcionisanje.

Ako povremeno zaboravite reč ili izgubite nit razgovora, taj doživljaj sam po sebi ne znači da imate demenciju. San, stres, raspoloženje i druge zdravstvene okolnosti mogu da utiču na koncentraciju. Ako teškoće traju, pogoršavaju se ili ometaju svakodnevni život, razgovarajte sa lekarom.

Zašto je menopauza važna za zdravlje mozga?

Tokom menopauzalne tranzicije menjaju se nivoi hormona, a kod nekih žena se javljaju smetnje sa spavanjem i koncentracijom. Te promene mogu da se prepliću sa uticajem godina i opšteg zdravlja. Zato istraživači pokušavaju da utvrde kakvu ulogu ima sama menopauza.

Autori studije su u analizi uzeli u obzir godine, obrazovanje i početne rezultate kognitivnih testova. I posle tih prilagođavanja uočili su izraženiju korist od aerobnog vežbanja kod žena u postmenopauzi. Ipak, godine i menopauza su tesno povezane, pa njihovi pojedinačni uticaji ne mogu sasvim jasno da se razdvoje. Moguće je da bolja kondicija i zdravlje krvnih sudova doprinose radu mozga. To je biološki razumno objašnjenje, ali ova analiza nije dokazala koji je mehanizam doveo do poboljšanja na testovima. Nalaz zato pruža smer za naredna istraživanja, a ne konačan odgovor o ulozi hormona.

Kakvo vežbanje dolazi u obzir?

Aerobna aktivnost ubrzava disanje i rad srca tokom dužeg, neprekidnog kretanja. Brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje i ples mogu da budu primeri takve aktivnosti. Izbor zavisi od kondicije, zdravstvenog stanja i onoga što osobi prija.

Kod umerenog intenziteta možete da razgovarate, ali ne i da pevate dok se krećete. Taj jednostavan pokazatelj može da pomogne kada nemate sat koji meri puls. Ako tokom aktivnosti jedva izgovarate nekoliko reči, napor je verovatno veći od umerenog.

U ispitivanom programu učesnice su vežbale aerobnim programom četiri puta nedeljno. Rezultat studije ne znači da svaka žena mora odmah da prati isti raspored i intenzitete. Postepen početak može da bude praktičniji izbor za osobu koja dugo nije vežbala.

Koliko aktivnosti nedeljno ima efekta

Opšte preporuke za odrasle predviđaju najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno. To može da bude 30 minuta brzog hodanja tokom pet dana. Preporuke uključuju i vežbe za jačanje mišića najmanje dva dana nedeljno.

Ako tek počinjete,možete da krenete sa kraćim šetnjama i postepeno produžavate trajanje. Redovnost je važnija od toga da prvi trening bude dug ili naporan. Tempo prilagodite tako da možete da ga održavate bez preteranog zamora. Žene koje imaju srčane tegobe, izražene bolove ili druga ograničenja treba da usklade plan sa zdravstvenim radnikom. Ista preporuka važi ako se tokom napora javljaju bol u grudima, vrtoglavica ili neuobičajeno gušenje. Vežbanje treba da odgovara osobi, a ne da se osoba po svaku cenu uklapa u raspored iz studije.

Da li vežbanje može da spreči Alchajmerovu bolest?

Ova studija nije pratila da li su učesnice kasnije razvile Alchajmerovu bolest. Trajala je šest meseci i obuhvatila relativno mali broj žena. Njeni rezultati zato ne dokazuju da aerobno vežbanje sprečava demenciju.

Reč je o naknadnoj analizi podataka iz randomizovanog ispitivanja. Takav pristup može da otkrije važne obrasce, ali nalazi zahtevaju potvrdu u većim istraživanjima. Posebno je važno da naučnici prate žene tokom dužeg perioda.

Poruka za svakodnevni život ipak je ohrabrujuća. Redovno aerobno kretanje može da doprinese opštem zdravlju, a ova studija ukazuje i na moguću korist za određene misaone sposobnosti posle menopauze. Ako želite da počnete, odaberite aktivnost koja vam prija i gradite naviku korak po korak.

(eKlinika.rs)