Zašto je važno pratiti puls u prosecu sagorevanja masti i da li je za to najbolji kardio trening

Redovno vežbanje za neke predstavlja izazov, dok je drugima omiljeni hobi. Bez obzira na to kako doživljavate fizičku aktivnost, važno je da iz svakog treninga izvučete maksimum. Ukoliko vam je cilj gubitak telesne mase, trening višeg intenziteta može da pomogne u većoj potrošnji kalorija. Razumevanje razlike između zone sagorevanja masti i kardio treninga može da vam pomogne da efikasnije planirate fizičku aktivnost.

Šta je kardio trening?

Kardio trening, poznat i kao aerobna aktivnost ili trening izdržljivosti, donosi brojne koristi za zdravlje. Redovno izvođenje kardio vežbi umerenog do visokog intenziteta doprinosi boljem radu srca i ukupnom poboljšanju fizičke kondicije. Aerobne aktivnosti obuhvataju:

Preporučujemo

• brzo hodanje
• plivanje
• košenje trave
• džogiranje
• veslanje
• penjanje uz stepenice
• vožnju sobnog bicikla.

Kardio trening predstavlja jednu od četiri osnovne kategorije fizičke aktivnosti, zajedno sa treningom snage, vežbama ravnoteže i vežbama fleksibilnosti. Posebno je važan za zdravlje srca, pluća i krvotoka, a može da doprinese smanjenju rizika od razvoja dijabetesa, srčanih oboljenja i moždanog udara.

Kako proceniti sagorevanje masti tokom treninga?

Prilikom procene intenziteta fizičke aktivnosti važno je obratiti pažnju na dva pokazatelja: subjektivni osećaj napora i broj otkucaja srca.

Najjednostavniji način procene intenziteta treninga jeste da obratite pažnju na to kako se osećate tokom aktivnosti. Međutim, ova metoda je individualna. Ono što jednoj osobi deluje kao veoma naporan trening, drugoj može da bude lagano trčanje. Zbog toga se ovaj pokazatelj smatra subjektivnim, ali i dalje može da pruži korisne informacije o opterećenju organizma.

Praćenje pulsa

Merenje pulsa predstavlja objektivniji način procene intenziteta vežbanja. Što je broj otkucaja srca veći tokom aktivnosti, to je intenzitet treninga veći. Veći intenzitet obično znači i veću potrošnju energije.

Pametni satovi i fitnes narukvice omogućavaju kontinuirano praćenje pulsa tokom treninga. Kombinovanjem podataka o pulsu i subjektivnom osećaju napora lakše možete da utvrditekada se nalazite u zoni sagorevanja masti.

Šta je kardio zona pulsa?

Redovnim treningom povećavaju se izdržljivost i kapacitet organizma za podnošenje većih opterećenja. To omogućava dostizanje više kardio zone pulsa, odnosno aerobne zone. U ovoj fazi puls dostiže veći procenat maksimalne vrednosti, a srce radi intenzivnije. Kada osoba bez poteškoća može da vežba u ovoj zoni, to je pokazatelj poboljšane kardiovaskularne kondicije.

Kardio trening ima značajan pozitivan uticaj na zdravlje srca i metabolizam. Može da doprinese snižavanju krvnog pritiska, nivoa holesterola i koncentracije šećera u krvi.

Koja je razlika između zone sagorevanja masti i kardio zone?

Zone pulsa određuju se na osnovu procenta maksimalnog broja otkucaja srca. Vežbanje preblizu maksimalnom pulsu može da predstavlja preveliko opterećenje za organizam, zbog čega je važno poznavati različite zone treninga.

Zona niskog intenziteta

Ova zona obuhvata između 50 i 60 odsto maksimalnog pulsa. Iako se tokom ovakvog treninga troši manje kalorija, aktivnost može da traje znatno duže bez zamora.

Zona sagorevanja masti

Poznata je i kao umerena zona i obuhvata 60 do 70 procenata maksimalnog pulsa. Tokom vežbanja u ovoj zoni približno 65 odsto utrošene energije potiče iz masnih rezervi.

Aerobna ili kardio zona

Predstavlja najviši nivo intenziteta i obuhvata približno 70 do 80 odsto maksimalnog pulsa.

U ovoj zoni samo oko 45 procenata potrošenih kalorija dolazi iz masti, ali je ukupna kalorijska potrošnja znatno veća nego u prethodnim zonama. Zbog toga se tokom intenzivnog kardio treninga sagoreva više kalorija ukupno, iako procenat energije iz masti nije najveći.

Pored veće energetske potrošnje, aerobna zona doprinosi značajnom unapređenju zdravlja srca i krvnih sudova. Međutim, većina ljudi ne može dugo da održava ovakav intenzitet aktivnosti.

Razumevanje smernica i bolji efekat

Maksimalni puls predstavlja samo okvirnu smernicu. Stvarne vrednosti mogu da budu više ili niže od izračunatih. Ukoliko želite preciznije određivanje svojih zona treninga, konsultujte lekara, sportskog fiziologa ili sertifikovanog trenera.

Takođe, pojedini lekovi, naročito oni koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska, mogu da utiču na maksimalni broj otkucaja srca. Zbog toga je preporučljivo posavetovati se sa lekarom pre započinjanja intenzivnog programa vežbanja.

Praćenjem sopstvenog osećaja tokom treninga i kontrolom pulsa možete efikasnije da prilagodite intenzitet aktivnosti svojim ciljevima. Najvažnije je da napredak bude postepen, jer se izdržljivost i zdravlje srca razvijaju vremenom, kroz bezbedan i dosledan trening.

(eKlinika.rs)