Dijabetes izaziva kardiovaskularne komplikacije u više od 50 odsto slučajeva, kaže prof. dr Kocić

Prosečan životni vek osoba sa dijabetesom je 4 do 8 godina kraći od opšte populacije. Na dužinu života utiče trajanje i kontrola dijabetesa, prisustvo udruženih bolesti. Osobe sa koje imaju dobru regulaciju dijabetesa (HbA1c manji od 7 odsto), uredan krvni pritisak, nizak holesterol i nisu pušači mogu očekivati životni vek kao u opštoj populaciji, kaže endokrinolog prof. dr Radivoj Kocić

Dijabetes je doživotna i kompleksna bolest koja ipak uz trud i zalaganje pacijenta može da se dobro kontroliše i omogući nesmetani život. Problem je što se bolest javlja neopaženo. Imamo dijabetes, a mislimo da smo zdravi, dok visoke vrednosti šećera u krvi oštećuju krvne sudove i  dovode do bolesti srca. Lekari kažu da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti kod osoba sa dijabetesom. Ukoliko je šećer loše regulisan prosečni životni vek je kraći kod pacijenata sa dijabetesom. Postoji ipak savremena terapija dijabetesa koja snižava kardiovaskularni rizik, potrebno je samo da bolest otkrijemo na vreme.

Dijabetes oštećuje srce i krvne sudove preko više složenih mehanizama

Dijabetes je jedan od najbrže rastućih zdravstvenih izazova savremenog društva, projekcije ukazuju na porast broja obolelih u narednim decenijama. Prema podacima udruženja pacijenata u Srbiji oko 800.000 osoba živi sa dijabetesom, još oko 250.000 osoba ima šećernu bolest, a da to ne zna. Dijabetes je bolest koja pogađa vitalne organe kao što su bubrezi, oči, srce.

Preporučujemo

- Dijabetes oštećuje srce i krvne sudove preko više složenih mehanizama. Hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi) oštećuje endotel (unutrašnji sloj krvnih sudova) što ubrzava aterosklerozu i sužava krvne sudove, to jest dovodi do ishemijske (koronarne) bolesti srca. Dijabetes je često udružen sa drugim faktorima rizika - povišenim holesterolom, arterijskim pritiskom, gojaznošću, koji svi zajedno pospešuju proces ateroskleroze. Nezavisno od ateroskleroze krvnih sudova, dijabetes oštećuje direktno srčani mišić dovodeći do srčane slabosti (insuficijencije) - kaže za portal eKlinika endokrinolog prof. dr Radivoj Kocić, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu.

Šta ubrzava pojavu kardiovaskularne bolesti?

Stručnjaci objašnjavaju da kardiovaskularne komplikacije u dijabetesu ne nestaju naglo već tokom godina nelečenog ili loše lečenog dijabetesa.

- U dijabetesu tipa 2, koji ima 90 odsto svih pacijenata sa dijabetesom, može postojati dug asimptomatski period u kome dijabetes nije otkriven zbog čega mnogi pacijenti imaju aterosklerozu već u trenutku dijagnoze dijabetesa. Generalno, loša regulacija šećerne bolesti ubrzava pojavu kardiovaskularne bolesti, kao i udruženo postojanje hipertenzije, hiperlipidemije, gojaznosti, pušenja - upozorava prof. dr Kocić.

Veći je rizik od infarkta miokarda i moždanog udara

Prof. dr Radivoj Kocić naglašava da veliki broj pacijenata sa dijabetesom doživi neku kardiovaskularnu komplikaciju u više od 50 odsto slučajeva.

- Najčešće je reč o koronarnoj bolesti srca (angina pektoris ili infarkt miokarda) koju će imati 25 do 40 odsto pacijenata i srčanoj slabosti, 15 do 30 odsto. Nešto manji procenat će imati moždani udar ili bolest perifernih arterija (nogu). Generalno, pacijenti sa dijabetesom imaju dva do četiri puta veći rizik od infarkta miokarda i dva do tri puta veći rizik od moždanog udara - navodi dr Kocić.

Kada je potrebno da se pacijenti jave kardiologu?

- Tipični znaci koji upućuju na pregled kod kardiologa su bol u grudima, naročito nakon napora, stresa, obroka, ili bol koji se širi u ruku, vilicu, otežano disanje - osećaj nedostatka vazduha (u naporu ili mirovanju), osećaj lupanja srca, otoci potkolenica i skočnih zglobova, preterano zamaranje pri uobičajenim aktivnostima. Nekada pacijenti sa dijabetesom mogu imati „tihu“ ishemijsku bolest - bez bola u grudima, kada je potrebno posebno obratiti pažnju na otežano disanje, neobjašnjiv umor, mučninu, povraćanje, naglo preznojavanje - precizira prof. dr Kocić.

Koje su ciljane vrednosti glikemije, krvnog pritiska, masnoća u krvi?

Loše kontrolisane vrednosti šećera u krvi vode u bolesti vitalnih organa i skraćuju životni vek pacijenata.

- Prosečan životni vek osoba sa dijabetesom je 4 do 8 godina kraći od opšte populacije. Na dužinu života utiče trajanje i kontrola dijabetesa, prisustvo udruženih bolesti. Osobe sa koje imaju dobru regulaciju dijabetesa (HbA1c manji od 7 odsto), uredan krvni pritisak, nizak holesterol i nisu pušači mogu očekivati životni vek kao u opštoj populaciji. Ciljna vrednost jutarnje glikemije kod pacijenata sa dijabetesom je 4,4 do 7,2 mmol/l, a glikemija 2 sata posle jela treba da bude do 10 mmol/l. Tromesečni prosek šećera (HbA1c) treba da bude manji od 7 odsto. Ciljna vrednosti LDL holesterola je manja od 2,6 mmol/l, kod povišenog kardiovaskularnog rizika manja od 1,8 mmol/l, a nakon preležanog infarkta ili šloga manja od 1,4 mmol/l. Poželjno je da vrednost triglicerida bude niža od 1,7 mmol/l, a krvnog pritiska ispod 130/80mmHg - objašnjava prof. dr Kocić.

I sami pacijenti lošim navikama ubrzavaju razvoj komplikacija

Profesor dr Radivoj Kocić skreće pažnju da i određenim ponašanjem pacijenti mogu da ubrzaju razvoj kardiovaskularne bolesti.

- Na prvom mestu to se odnosi na nepridržavanje terapije, dijetetskog režima, fizičku neaktivnost, neredovno merenje glikemije, kasno javljanje lekaru i ignorisanje upozoravajućih simptoma. Jako je bitna edukacija pacijenata o svim aspektima bolesti - podvlači sagovornik portala eKlinka.

Lekovi koji snižavaju šećer, štite srce i bubrege

Lekari napominju da dijabetes mora da se kontroliše zdravim životnim navikama i odgovarajućom terapijom prema savetu lekara. Potrebno je uraditi sve kako ne bi došlo do kardiovaskularnih bolesti, ali i kada dođe do bolesti pacijenti danas imaju na raspolaganju lekove koji direktno smanjuju oboljenje.

- Savremena terapija dijabetesa podrazumeva upotrebu lekova koji snižavaju kardiovaskularni rizik. Takvi su lekovi iz grupe SGLT2 inhibitora i GLP1-receptor agonista. Ovi lekovi ostvaruju zaštitni efekat na srce i bubrege dodatnim mehanizmima, a ne samo lečenjem povišenog šećera. Predstavljaju revoluciju u lečenju dijabetesa, jer po prvi put imamo lekove koji direktno smanjuju oboljevanje i smrtnost od kardiovaskularnih komplikacija dijabetesa - kaže prof. dr Kocić.

Prof. dr Radivoj Kocić je autor je poglavlja u osam udžbenika, dve monografije i 18 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Aktivno je učestvovao u sedam naučnoistraživačkih projekata. Bio je angažovan i u javnom i zdravstvenom sistemu: član Republičke stručne komisije za šećernu bolest Ministarstva zdravlja; jedan od autora Nacionalnog vodiča dobre prakse za lečenje šećerne bolesti 2002. godine i drugog dopunjenog izdanja 2012.godine; član organizacionih i naučnih odbora nacionalnih endokrinoloških i dijabetoloških kongresa i nosilac plenarnih predavanja na ovim kongresima.

Član je više stručnih i naučnih udruženja: Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva, Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD), Međunarodne dijabetološke federacije (IDF), Američke dijabetološke asocijacije (ADA). Član je Srpske kraljevske akademije inovacionih nauka (SKAIN), predsednik Skupštine Društva lobista Srbije i član Rotari kluba Niš–Medijana.