Zašto je gojaznost veliko opterećenje za celokupno telo, a posebno srce

Prekomerna telesna težina je složeno medicinsko stanje koje na direktan i merljiv način opterećuje vitalne organe, pre svega srce. Gojaznost se klinički definiše kao prekomerno nagomilavanje masti u telu koje može da dovede do štetnih zdravstvenih posledica. Srce je pumpa koja snabdeva krvlju sve ćelije u organizmu. Kada telesna težina raste, srce mora više da radi kako bi dopremilo istu količinu krvi do tkiva. Kada ovo opterećenje traje tokom dužeg vremena, dolazi do zadebljanja srčanog mišića i smanjenja efikasnosti celokupnog kardiovaskularnog sistema.

Gojaznost, upala i srce

Veza između gojaznosti i srčanih problema često se dovodi u vezu sa upalnim procesima u telu. Lekari kažu da masno tkivo nije samo skladište energije, već i biološki aktivan organ koji luči hormone i zapaljenske supstance. Kod gojaznih osoba, ove supstance mogu da izazovu hroničnu upalu u krvnim sudovima. Takva upala podstiče stvaranje naslaga u arterijama i dovodi do ateroskleroze, stanja koje je jedan od glavnih uzroka srčanog i moždanog udara.

Kako višak kilograma utiče na srce?

Gojaznost dovodi do fizioloških promena u organizmu koje mogu da uzrokuju komplikacije koje utiču na srce. Višak kilograma i zdravlje srca su povezani na više načina:

Visok krvni pritisak - Višak masnog tkiva povećava potrebu organizma za kiseonikom i hranljivim materijama, zbog čega srce mora da pumpa više krvi nego inače. Sve to stvara dodatni pritisak na arterije, a sam povišen krvni pritisak predstavlja veliki faktor rizika za razvoj srčane slabosti.

Dislipidemija - Gojaznost povećavanivo LDL „lošeg“ holesterola i triglicerida, a smanjuje nivo HDL „dobrog“ holesterola. Ovakav disbalans dovodi do stvaranja naslaga u arterijama i sužavanja krvnih sudova.

Insulinska rezistencija - Višak kilograma značajno doprinosi razvoju dijabetesa tipa 2. Povišen šećer u krvi oštećuje nerve i krvne sudove koji kontrolišu rad srca. Osobe sa dijabetesom imaju gotovo dvostruko veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Opstruktivna apneja u snu - Mnoge gojazne osobe imaju ovaj poremećaj. Česti prekidi disanja tokom noći uzrokuju pad nivoa kiseonika, zbog čega se povećava krvni pritisak i opterećuje kardiovaskularni sistem. U ovim uslovima veći je i rizik od poremećaja srčanog ritma, uključujući atrijalnu fibrilaciju.

Strategije za očuvanje zdravlja srca: kako da prekinemo začarani krug?

Dobra vest jeste da na vezu između gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti možemo da utičemo.

Stručnjaci navode da i gubitak čak i manjeg broja kilograma može značajno da poboljša zdravlje srca. Na primer, smanjenje telesne težine za 5 do 10 odsto snižava krvni pritisak, poboljšava nivo holesterola i smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2.

Ipak, zdravlje srca čuva se dugoročnim merama i zdravim životnim navikama kao što su:

Redovna fizička aktivnost - Vežbanje 15 do 30 minuta većinu dana u nedelji jača srce i održava zdravu telesnu težinu.

Ishrana bogata hranljivim materijama - Fokus je na hrani bogatoj vlaknima, nemasnim izvorima proteina i zdravim mastima, uz smanjen unos prerađenih šećera i zasićenih masti.

Redovne zdravstvene kontrole - Praćenje indeksa telesne mase, vrednosti krvnog pritiska i nivoa masnoća u krvi omogućava rano otkrivanje problema i sprečava razvoj ozbiljnih bolesti.

Lečenje srčanih problema ne podrazumeva samo terapiju lekovima, već i sveobuhvatan pristup koji se bavi osnovnim uzrocima bolesti, ističu lekari. Savremeni pristup lečenju usmeren je na preciznu dijagnostiku, multidisciplinarni pristup, preventivne programe i minimalno invazivne procedure koje omogućavaju brži oporavak.

(eKlinika)