Zašto je važno da smršate posle 50. godine života?

Gubitak više od pet odsto telesne mase u ranim pedesetim godinama mogao bi da bude povezan sa povoljnijim pokazateljima zdravlja srca u narednoj deceniji. Novo britansko istraživanje donosi ohrabrujuće rezultate.

Za promene koje čuvaju zdravlje nije kasno ni posle pedesete

Mršavljenje u srednjem životnom dobu, čak i kada nije veliko, može da bude povezano sa dugoročnim koristima za srce i krvne sudove. Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Glazgovu pratili su vezu između promena težine i kasnijih zdravstvenih pokazatelja. Njihovi nalazi ukazuju na to da pedesete godine mogu da budu važan period za usvajanje navika koje podržavaju zdravlje. Rad je objavljen na platformi medRxiv u septembru 2026. godine.

Preporučujemo

Kod osoba koje su smanjile telesnu masu, krvni pritisak, HDL holesterol i pokazatelji zapaljenja menjali su se približno sličnom brzinom kao kod učesnika koji su održavali zdravu težinu. Kod onih koji su se ugojili, više ovih pokazatelja pogoršavalo se brže. Rezultati se odnose na faktore rizika, a ne na dokazano smanjenje broja infarkta ili moždanih udara.

- Nije prekasno da pokušate da uvedete promene koje će poboljšati vaše zdravlje - rekla je dr Čaris Bridžer-Stac, vodeća autorka istraživanja. Njena poruka odnosi se na odrasle koji smatraju da posle pedesete više ne mogu značajno da utiču na svoje zdravlje. Ipak, nalaze treba tumačiti kao ohrabrenje za individualno prilagođene promene, uz uvažavanje zdravstvenog stanja svake osobe.

Kako su istraživači pratili težinu i zdravlje srca?

Istraživanje se zasniva na podacima britanske studije koja od rođenja prati ljude rođene tokom jedne nedelje 1958. godine. U zdravstvenom pregledu u ranim šezdesetim učestvovalo je 6.309 osoba. Istraživači su analizirali njihovu raniju težinu, promene u srednjem životnom dobu i kasnije kardiometaboličke pokazatelje.

Posebno su razmatrane promene težine između 50. i 55. godine. Učesnici su razvrstavani prema tome da li su izgubili ili dobili više od pet odsto telesne mase i da li se promena održala. Za osobu koja ima 100 kilograma, pet odsto telesne mase iznosi pet kilograma.

Krvni pritisak i laboratorijski pokazatelji u 62. godini posmatrani su uz uvažavanje ranijih vrednosti, izmerenih oko 44. godine. Cilj je bio da se utvrdi da li su različiti obrasci promene težine povezani sa različitom brzinom pogoršanja zdravstvenih pokazatelja. Takav pristup omogućava praćenje povezanosti, ali sam po sebi ne potvrđuje uzrok i posledicu.

Šta je pokazao gubitak više od pet odsto telesne mase?

Povoljniji nalazi zabeleženi su i kod učesnika sa prekomernom telesnom masom i kod onih sa gojaznošću koji su smršali. Najizraženije koristi uočene su u grupi koja je prethodno imala prekomernu težinu. Kod njih je odnos masnog i nemasnog tkiva u 62. godini bio sličan onom kod učesnika koji su održavali zdravu težinu.

- Čak i gubitak pet odsto telesne mase ima povoljne efekte na kardiovaskularno zdravlje - rekao je dr Sudhakara Čenaredi, kardiolog koji se bavi prevencijom u Georgia Heart Institute, koji nije učestvovao u istraživanju. Prema njegovoj oceni, rezultati su u skladu sa očekivanim koristima umerenog smanjenja viška kilograma.

Ipak, nisu se svi pokazatelji menjali podjednako povoljno. Kod osoba sa gojaznošću koje su smršale, dugoročni pokazatelj šećera u krvi rastao je više nego u grupi sa zdravom težinom, ali razlika nije bila statistički značajna. To znači da na osnovu ovog nalaza nije moguće pouzdano zaključiti da se grupe zaista razlikuju po tom pokazatelju.

Zašto je važno sprečiti dalje dobijanje kilograma?

Učesnici koji su dobili na težini imali su nepovoljnije promene više pokazatelja važnih za srce i metabolizam. Zabeleženi su brži rast krvnog pritiska, triglicerida i pokazatelja zapaljenja, kao i pad HDL holesterola. Promene su bile najizraženije kod osoba koje su razvile gojaznost ili su već imale gojaznost i nastavile da se goje.

- Nije krivica pacijenta. Ovo stanje treba da lečimo kao i druge hronične bolesti, poput hipertenzije ili dijabetesa - naglasio je dr Čenaredi. On je objasnio da gojaznost može da bude praćena hroničnim zapaljenjem i metaboličkim poremećajima koji dodatno opterećuju srce i krvne sudove.

Oko 37 odsto učesnika dobilo je više od pet odsto telesne mase, dok je približno šest odsto smršalo i održalo nižu težinu. Dr Solvejg Kaningem, profesorka globalnog zdravlja na Univerzitetu Emori, koja nije učestvovala u istraživanju, istakla je za Healthline značaj sprečavanja daljeg gojenja. Održavanje stabilne težine može da bude važan i realan cilj, naročito kada mršavljenje zahteva dodatnu medicinsku podršku.

Oscilacije težine zahtevaju pažnju, ali studija ima ograničenja

Kod osoba sa gojaznošću koje su smršale, a zatim ponovo dobile kilograme, zabeležene su nepovoljnije promene pojedinih pokazatelja. Među njima su bili brži pad HDL holesterola i rast pokazatelja zapaljenja i dugoročnog nivoa šećera u krvi. Ovi nalazi ukazuju na značaj održavanja postignutih promena, ali ne dokazuju da je osciliranje težine samo po sebi izazvalo pogoršanje. Autori nisu ispitivali zašto su učesnici smršali niti kojim metodama su to postigli. Zato nije moguće sve zabeležene gubitke težine pripisati namernim promenama ishrane i fizičke aktivnosti. Mali broj osoba koje su smršale dodatno smanjuje preciznost procena za tu grupu.

Analizirane promene težine prethodile su širokoj primeni savremenih GLP-1 lekova za kontrolu telesne mase. Na osnovu ove studije ne može se procenjivati dugoročna korist ili rizik tih lekova niti donositi odluka o prekidu terapije.

Kako pojačati zdravlje srca i sačuvati mišiće posle pedesete?

Sa godinama se menjaju telesni sastav i potrebe organizma, pa broj na vagi ne treba da bude jedino merilo uspeha. Važno je sačuvati mišićnu masu, pokretljivost i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Plan smanjenja težine zato treba prilagoditi uzrastu, postojećim bolestima i terapiji koju osoba koristi.

- Očuvanje mišića i kostiju je veoma, veoma važno - rekla je dr Kaningem. Ona je naglasila da fizička aktivnost ima vrednost čak i kada ne dovede do mršavljenja. Redovno kretanje, u skladu sa zdravstvenim stanjem i mogućnostima, važan je deo brige o zdravlju posle pedesete.

- Najvažnije je da se ne pribegava pomodnim dijetama - poručio je dr Čenaredi, koji prednost daje postepenim i održivim promenama. U ishrani preporučuje više mahunarki, povrća i vlakana, uz ribu, orašaste plodove i maslinovo ulje, a manje dodatih šećera i pržene hrane. O ciljevima mršavljenja i načinu njihovog postizanja najbolje je razgovarati sa lekarom, posebno kada postoje dijabetes, srčana bolest ili druga hronična oboljenja.

(eKlinika.rs)