Visok krvni pritisak je stanje koje zadaje zdravstvene probleme skoro polovini stanovništva Srbije. Smatra se da svaka treća osoba u našoj zemlji pati od hipertenzije koja, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnog oštećenja vitalnih organa. Visok krvni pritisak u velikom broju slučajeva nije praćen specifičnim simptomima. Veliki broj pacijenata ima visok krvni pritisak, a da to i ne zna. Redovna merenja krvnog pritiska mogu ukazati na mogući problem i sprečiti ozbiljna oštećenja srca, krvnih sudova, bubrega.
Kako se potvrđuje visok krvni pritisak?
U Srbiji se obeležava Svetski dan borbe protiv hipertenzije koji ima za cilj da probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, pravovremene dijagnostike i lečenja. Normalna vrednost arterijskog krvnog pritiska je 120/80 mmHg. Arterijska hipertenzija, po odrednici Svetske zdravstvene organizacije, stanje je u kome je gornji (sistolni) pritisak viši od 140 mmHg, a donji (dijastolni) iznad 90 mmHg. Odnosi se na osobe starije od 18 godina.
Moguće je da se javi i kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, ali najčešće su povišena oba pritiska. U više od 90 odsto slučajeva nije poznat uzrok visokog krvnog pritiska i tada je reč o primarnoj hrtenziji. U oko 10 odsto slučajeva, visok pritisak je posledica nekih bolesti na primer bubrega, abnormalnosti u krvnim sudovima, tumora nadbubrežne žlezde ili upotrebe određenih lekova i tada govorimo o sekundarnoj hipertenziji.
– Krvni pritisak iznad 140 sa 90, pogotovo ako se meri u kućnim uslovima u više navrata, ukazuje na hipertenziju. Ovo stanje se prvobitno leči odgovarajućim higijensko – dijetetskim režimom. Neophodno je smanjiti unos natrijuma, alkoholnih pića i regulisati telesnu težinu kod gojaznih osoba. Bitno je i redovno uzimanje medikamentozne terapije propisane od strane lekara, a ne lekova koje bismo možda uzeli od komšije ili rođaka, pošto se često i to dešava u praksi – kaže za portal eKlinika kardiolog prof. dr Miloje Tomašević.
Tradicionalni faktori rizika i dalje deluju na organizam
Visok krvni pritisak vodeći je razlog povećane smrtnosti muškaraca i žena u celoj Evropi. U zemljama sa srednjim i niskim prihodima taj uticaj povišenog krvnog pritiska je izraženiji, dok su se ekonomski razvijene zemlje i one sa visokim prihodima donekle izborile sa hipertenzijom, objašnjava prof. Tomašević.
– Bitno je naglasiti da hipertenzija ne deluje samostalno na ljudsko zdravlje, već u sadejstvu sa gojaznošću, dijabetesom, povišenim nivoom masnoća u krvi, pušenjem. U ovakvim situacijama snažnije se pojačava rizik od razvoja mogućih komplikacija. Prema statistici „Batuta“, hipertenzija je u 20 odsto slučajeva uzrok smrtnog ishoda kod svih kardiovaskularnih bolesti. Ona povećava i mogućnost od moždanog i srčanog udara, zatajenja bubrega, prskanja aorte, oštećenja vida i perifernih krvnih sudova. Dve godine borbe protiv covid 19 dovele su do toga da smo zanemarili tradicionalne faktore rizika, sada smo se vratili tim faktorima rizika koji i dalje deluju i nisu prestali – upozorava prof. Tomašević.
U jednoj tableti dva do tri leka
U izjavi za portal eKlinika dr Tomašević naglašava da je higijensko – dijetetski režim prvi oblik terapije koji se savetuje pacijentima, pa tek potom primena lekova.
– Bilo koja kombinacija lekova uvek je upotpunjenja higijensko – dijetetskim režimom ishrane. Unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno, bitna je fizička aktivnost. To su činioci koji su prvi i neizostavni deo svake terapije. Ukoliko to nije dovoljno dodaju se lekovi. Tokom nekoliko zadnjih godina pokušavamo da iskombinujemo lekove, tako da pacijent u jednoj tableti dobije dva ili tri leka koja imaju različite mehanizme delovanja. Na ovaj način, povećavamo mogućnost da jednom tabletom tokom 24 sata na uspešan način regulišemo krvni pritisak – objašnjava dr Tomašević.
Foto: Keynote communications, prof. dr Miloje Tomašević
Savetuje se dinamska fizička aktivnost
Doktor dodaje da je fizička aktivnost možda i najuspešnija terapija visokog krvnog pritiska, jer nema kontraindikacije.
– To nije dizanje tegova, već dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje težine je kontraproduktivno u smislu da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju – kaže prof. Tomašević.
Delovanje stresa
I pored toga što se misli da je u hipertenzija u velikoj meri posledica delovanja stresa, doktor pojašnjava da stresne situacije utiču na akutno podizanje krvnog pritiska u određenom momentu.
– Trajno povišen krvni pritisak, koji je potvrđen merenjem u kućnim uslovima, najmanje tri puta je prava hipertenzija. Stresna situacija i trenutni skok krvnog pritiska koji se potom vraća na normalne vrednosti, uobičajena je varijacija. Sam stres najteže je izmeriti i naći mu mesto u faktorima rizika. Naravno, količinu stresa treba, ako je moguće, maksimalno smanjiti – savetuje prof. dr Miloje Tomašević.
