Dijabetes je bolest koja se kontroliše lekovima i zdravim životnim navikama zasnovanim na izbalansiranoj ishrani i odgovarajućoj fizičkoj aktivnosti. Nedostatak esencijalnih vitamina može dovesti do komplikacija bolesti i neprijatnih simptoma. Mogući manjak vitamina najbolje je nadoknaditi određenim načinom ishrane, a ako to nije moguće kontrolisanom suplementacijom u dogovoru sa leakrom.
Vitamini su dobar način na koji može da se kontroliše šećer u krvi. Stručnjaci naglašavaju da vitamini, minerali, suplementi nisu zamena za lekove. Određeni suplementi mogu da stupe u interakciju sa lekovima i uzrokuju neprijatne nuspojave. Istraživanja o potencijalnoj koristi primene vitamina u lečenju dijabetesa su još u toku.
Vitamin B1
Kod nekih osoba sa dijabetesom uočava se nedostatak tiamina, poznatog kao vitamin B1. Ovaj vitamin učestvuje u razgradnju hranljivih materija i pomaže telu da hranu pretvori u energiju. Usled nedostatka tiamina može doći do nekih oblika neuropatija (oštećenja nerava). Jedna meta-analiza, istraživala je tiamin i njegov uticaj na dijabetes tipa 2. Kod osoba koje su na dnevnom nivou koristile 100 i 900 miligrama tiamina nije uočen pozitivan efekat kada je u pitanju kontrola glukoze u krvi. Ovi podaci zasnovani su na studijama ograničenog kapaciteta u kojima je učestvovao mali broj ispitanika.
Smatra se da bi tek studije sa dugoročnim praćenjem i većim brojem učesnika, mogle da daju konkretnije rezultate. Suplementacija vitaminom B1, uglavnom se preporučuje pacijentima kod kojih je utvrđena dijagnoza oštećenja nerava. Bogat izvor tiamina su goveđa džigerica, crni pasulj, jaja, žitarice i proizvodi od celog zrna, sočivo.
Vitamin B12 i dijabetes
Kod osoba koje se leče od dijabetesa često se primećuju i nedovoljne količine vitamina B12. Ovog vitamina ima dosta u iznutricama, goveđoj jetri, mlečnim proizvodima, jajima, piletini, ribi i mesu. Suplementi vitamina B12 ponekada se savetuju osobama sa komplikacijama dijabetesa i nekim oblicima neuropatija.
Jedna studija o sadejstvu vitamina B12 i folata ponudila je optimistične rezultate, koje stručnjaci ipak prihvataju sa dozom opreza. Nisu primećene ozbiljnije nuspojave, posle primene većih doza B12 vitamina.
S druge strane, pojedina istraživanja navode da pacijenti na metforminu, najučestalijem leku u terapiji dijabetesa, mogu da imaju manjak vitamina B12. Kod oko 22 odsto pacijenata uočavaju se preniske doze B12 vitamina. Druga studija je došla do zaključka da su kod pacijenata na terapiji ovim lekom 10 odsto niže vrednosti B12 vitamina. Pacijentima na dugotrajnoj terapiji metforminom preporučuje se redovna kontrola nivoa vitamina B12.
Vitamin D
Pretpostavlja se da je nedostatak vitamina D uzrok razvoja nekih bolesti. Ne postoje konkretnija saznanja koja bi mogla da potvrde ili negiraju ovu tvrdnju, pa nema ni saglasnosti o upotrebi vitamina D u terapiji dijabetesa. Jedna studija navodi koristi od vitamina D kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom. Nedostatak vitamina D utvrđuje se analizama krvi. Ne postoje jasne smernice, koje bi mogle preporučiti ovaj vitamin pacijentima sa dijabetesom.
Kod nekih pacijenata sa dijabetesom tipa 2, sa utvrđeno niskim količinama vitamina D, uočava se i slabija kontrola nivoa šećera u krvi. Pojedine studije navode da bi suplementi vitamina D mogli ovim pacijentima da obezbede bolju kontrolu šećera. Savet je da se pre moguće primene vitamina D posavetujemo sa ordinirajući lekarom. Vitaminom D bogate su goveđa jetra, masna morska riba (skuša, tunjevina, losos). Ovog vitamina ima dosta i u žumancima, pečurkama. Vitamin D se luči izlaganjem tela sunčevoj svetlosti. Dovoljno je 10 minuta boravka na otvorenom prostoru.
Magnezijum i dijabetes
Pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogu imati nizak nivo magnezijuma. Dobri izvori ovog minerala su banane, crni pasulj, orasi, bademi, indijski oraščići, kikiriki, semenke bundeve ili čia, losos, sojino mleko, spanać. Nizak nivo magnezijuma je, kako se smatra, jedan od faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Pojedini stručnjaci navode, da adekvatne doze magnezijuma mogu poboljšati nivo glukoze natašte i posle obroka. S druge strane, naglašava se da ni jedno veće kliničko ispitivanja ne može da podrži rutinsku upotrebu suplemenata magnezijuma kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Jedna meta-analiza je uočila bolje vrednosti krvnog pritiska kod dijabetičara koji su 12 nedelja koristili magnezijum. Viši nivoi magnezijuma dovode u vezu sa manjim rizikom od nekih vrsta moždanog udara. Nema još zaključaka, koji bi mogli potvrditi ovu upotrebu. Osobama sa dijabetesom savetuje se dobro izbalansirana ishrana, koja će im obezbediti dovoljne količine minerala i vitamina i na taj način i bolju kontrolu bolesti.
