Dijabetes ili šećerna bolest hronično je oboljenje koje se ispoljava povišenim nivoom šećera u krvi. Često ga zovu i „tihi ubica”, naročito kada je u pitanju dijabetes tipa 2, jer nema izrazite i burne simptome zbog kojih bi oboleli odmah potražili lekarsku pomoć. Tako često ostaje skriven i tokom više godina, što je bio slučaj i kod poznate voditeljke Gorice Nešović, koja je juče preminula od komplikacija bolesti.
Da li se dijabetes leči
U situacijama gde je bolest očigledna, 50 do 60 odsto funkcija pankreasa je već izgubljeno. To je stanje koje traje čitavog života. Lečenje zahteva promene u životnim navikama, zdravu ishranu, vežbanje i korišćenje lekova.
– Važno je očuvati nivo glukoze, odnosno, držati ga pod kontrolom. Јedino tako је moguće sprečiti oštećenja organa koja mogu nastati usled dijabetesa – kaže za portal eKlinika dr Vladan Miodragović, endokrinolog u Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji.
Komplikacije dijabetesa mogu biti akutne i hronične
Ukoliko je glikoregulacija nezadovoljavajuća, kada dolazi do velikih varijabilnosti u vrednostima glikemija u toku dana, šećerna bolest dovodi do brojnih akutnih i hroničnih komplikacija.
Akutne komplikacije:
* Dijabetesna ketoacidoza (DKA) predstavlja najučestaliju i najtežu akutnu komplikaciju dijabetesa, sa visokom stopom morbiditeta. Karakteristična simptomatologija praćena hiperketonemijom, hiperglikemijom i metaboličkom acidozom ujedno je i klinička definicija oboljenja.
* Dijabetesno hiperosmolarno neketogeno (DHN) stanje karakteriše: hiperglikemija (koja može ići i do 50 mmol/l), dehidracija sa prerenalnom uremijom, depresija funkcije nervnog sistema, neretko koma, a ketoza nije prisutna. Značajna karakteristika ovog stanja je hiperglikemija bez ketonurije i acidoze.
* Laktatna acidoza je metabolička acidoza praćena porastom nivoa laktata više od 5 mmol/L. Mortalitet je visok i dostiže čak 30 odsto. U patogenezi ovog poremećaja leži disbalans između produkcije i reutilizacije laktata. Do povećane produkcije laktata može doći: (I) u uslovima tkivne hipoksije; (II) smanjenog klirensa (šokna stanja, acidoza ili otežana glukoneogeneza u jetri); ili njihovim kombinovanim prisustvom – kaže naš sagovornik dr Vladan Miodragović.
Hipoglikemija kao najznačajnija i najčešća akutna komplikacija
Hipoglikemija, poznata i kao nizak nivo šećera u krvi, javlja se kada su nivoi glukoze (šećera) u krvi previše niski. Hipoglikemija je uobičajena kod osoba sa dijabetesom koje koriste insulin i kod nekih (ali ne svih) pacijenata sa lekovima koji se unose oralno.
– Nivo šećera u krvi opada kada pacijent oboleo od dijabetesa unese previše insulina (ili oralnog leka koji dovodi do sekrecije insulina u organizmu), ne unese dovoljno hrane, previše vežba bez užine, čeka suviše dugo između obroka, pije previše alkohola, iako i umerena količina alkohola može da poveća rizik od hipoglikemije kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1 – upozorava dr Miodragović.
Upozoravajući znaci hipoglikemije
Simptomi niskih nivoa šećera variraju od osobe do osobe i tokom vremena mogu da se menjaju.
– Kada nivo šećera u krvi padne, pacijent se znoji, drhti, oseća glad i anksioznost. Ako se ništa ne preduzme simptomi postaju ozbiljniji, javlja se otežan hod, slabost, zamućen vid, čudno ponašanje i promene ličnosti, zbunjenost, gubitak svesti.
Ako je moguće, merenjem nivoa šećera u krvi treba da potvrdite da li je nizak. Nizak nivo šećera u krvi generalno se definiše količinom 3.9 mmol/L ili manje. Stručnjak kaže da neke osobe obolele od dijabetesa pokazuju simptome niskog nivoa šećera u krvi pri blago povišenim nivoima. Ako je nivo šećera u krvi visok u dužem vremenskom periodu, možda ćete se, prema njegovim rečima, osećati loše kada padne na 5.6 mmol/L. Neprimećena hipoglikemija nastaje kada nema početnih simptoma niskog nivoa šećera u krvi.
– Zbog toga ne možete da delujete odmah, i teški simptomi niskog šećera, kao što su gubitak svesti ili napadi, češće se javljaju. Neprimećivanje niskog nivoa šećera u krvi vrlo je često, naročito kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1. Hipoglikemija i neprimećena hipoglikemija češće se javljaju kod osoba koje insulinom strogo kontrolišu nivoe šećera u krvi (intenzivna terapija) – objašnjava dr Vladan Miodragović.
Kako sprečiti nagli pad šećera u krvi
Najbolji način da se spreči pojava niskog nivoa šećera u krvi jeste česta kontrola i spremnost za brz tretman ako nivo šećera padne.
– Potrebno je da pacijenti i članovi porodice nauče da prepoznaju simptome i uvek treba imati glukozne tablete, bombone ili druge ugljene hidrate koji se brzo apsorbuju. Kada dođe do naglog pada šećera u krvi, ukoliko je pacijent svestan, potrebno je da se unese jedna količina slatkiša ili ugljenih hidrata da bi se brzo podigao nivo šećera u krvi. Kašičica meda, 15 grama ugljenih hidrata, nekog šećera, soka ili brzo koncentrovanog slatkiša koji će odmah da podigne nivo šećera. Problem kod hipoglikemija jeste kada dođe do gubitka svesti. Pacijentu se ne može ništa stavljati u usta. U tom slučaju mora da reaguje hitna pomoć i glukoza mora da se da venski. To su ozbiljna stanja koja zahtevaju i hospitalizaciju – ističe sagovornik eKlinika portala dr Vladan Miodragović.
Hronične komplikacije dijabetesa
Kod hroničnih komplikacija dijabetesa razlikuju se mikrovaskularne i makrovaskularne angiopatije.
– Mikrovaskularna angiopatija predstavlja oštećenje malih krvnih sudova koji mogu dovesti do oštećenja vida i bubrega. Dijabetes je najčešći uzrok slepila kod radno sposobne populacije starosti od 20 do 65 godina. Slepilo je 25 puta češće kod dijabetičara nego kod opšte populacije i njegova incidenca je 50–65 na 100.000 populacije dijabetičara godišnje u Evropi. Međutim, brižljivom negom, oštećenje vida usled dijabetesa može se sprečiti kod velikog broja pacijenata. Dijabetesna nefropatija vrlo je značajna hronična komplikacija dijabetesa i predstavlja jedan od vodećih uzroka terminalne bubrežne insuficijencije, kao i smrtnosti u ovoj fazi bubrežnog oboljenja – kaže dr Miodragović.
Ateroskleroza kao posledica dijabetesa
Ateroskleroza velikih krvnih sudova može dovesti do nastanka infarkta srca, a zatim i moždanog udara koji je u 25 odsto slučajeva uzrok smrtnosti kod osoba sa dijabetesom.
– Dijabetes dovodi do oštećenja krvnih sudova tako što ubrzava proces ateroskleroze. Povišena koncentracija šećera u krvi utiče i dovodi do pojave takozvane endotelne disfunkcije tj. oštećenja zida krvnog suda, slabljenja njegovih odbrambenih mehanizama što dovodi do sužavanja krvnog suda, pojačanog nakupljanja masnoće u samom zidu krvnog suda i pojačanog rizika za nastanak tromboze i posledičnih komplikacija. Mnoge studije su pokazale da je povećana koncentracija šećera u krvi ključna kod nastanka svih ovih komplikacija te je striktna i adekvatna regulacija šećera u krvi bez mnogo dnevnih oscilacija i varijacija od presudnog značaja za usporavanje procesa ateroskleroze – ističe dr Miodragović i dodaje:
– Poseban vid problema koji se izdvaja kod osoba sa dijabetesom jeste i dijabetesno stopalo, koje predstavlja skup koštanih i mekotkivnih promena na stopalima kod pacijenata sa dijabetesom. Tri glavna razloga pojave dijabetesnog stopala su: smanjena cirkulacija na donjim ekstremitetima, neuropatija (oštećenje nerava) i infekcija. Za lečenje pacijenata sa dijabetesnim stopalom potreban je tim lekara, vaskularni hirurg koji procenjuje da li postoji oštećenje na donjim ekstremitetima i određuje tip lečenja, neurolog koji leči neuropatiju i endokrinolog koji reguliše koncentraciju šećera u krvi.
Rizik od kardiovaskularnih oboljenja kod pacijenata koji boluju od dijabetesa dva do tri puta je veći nego kod ostale populacije. Oštećenja velikih, ali i malih krvnih sudova kod osoba sa dijabetesom mogu dovesti do nastanka infarkta srca, ošećenja bubrega, oštećenja arterija na donjim ekstremitetima, a u težim slučajevima i do gubitka ekstremiteta.
Kontrola dijabetesa
Uspešna kontrola šećera može se ostvariti samo uz poštovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost, svakodnevno praćenje koncentracija šećera u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara.
– Jedini način da se spreči ili za dugi niz godina odgodi pojava kasnih komplikacija jeste striktna kontrola koncentracije šećera u krvi. Oboleli od šećerne bolesti treba da odlaze kod dijabetologa dva do četiri puta godišnje. Veoma je važno da pacijent nauči kako da sam određuje nivo šećera u krvi pomoću aparata za samokontrolu. Na osnovu dobijenih rezultata, lečenje se može korigovati svakodnevno.
Program samokontrole šećerne bolesti standardno obuhvata:
* Kontrolu telesne težine, posebno kod gojaznih. Gubitak nekoliko kilograma telesne mase može značajno da smanji sadržaj šećera u krvi.
* Poseban režim ishrane.
* Fizičku aktivnost. Osobe sa dijabetesom su veoma podložne promenama u cirkulaciji, pogotovo u nogama. Redovne fizičke aktivnosti (može i samo šetnja), pomažu da do njih ne dođe.
* Davanje insulina ili uzimanje lekova.
* Redovno merenje visine šećera u krvi. Merenje se vrši našte i 2 h nakon obroka.
* Pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona).
* Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima.
* Korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa.
O čemu još dijabetičari treba da vode računa:
* Neophodno je sprovoditi redovne kontrole vida kod očnog lekara
* Osobe sa šećernom bolešću tipa 2, često imaju narušen metabolizam masti, što ubrzava oštećenje krvnih sudova – aterosklerozu.
* Oboleli od šećerne bolesti moraju da neguju kožu, koja je zbog slabe prokrvljenosti osetljivija i sklona infekcijama, pa i najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pažnju. U slučaju teže infekcije, osoba sa dijabetesom može da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebna svakodnevna nega nogu, redovno pregledanje stopala i nošenje primerene obuće.
* Višegodišnji dijabetes može da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan.
* Veoma važnu ulogu ima regulisan krvni pritisak – saveti su dr Vladana Miodragovića.
