Kako orašasti plodovi utiču na krvni pritisak i mogu li da zamene propisanu terapiju?

Svakodnevno konzumiranje oko 30 do 35 grama orašastih plodova može da ima veze sa  manjim rizikom od razvoja hipertenzije, pokazala je nova analiza. Stručnjaci ipak naglašavaju da orašasti plodovi ne mogu sami da zamene zdrave životne navike i terapiju kada je ona potrebna.

Hipertenzija je jedan od važnih faktora rizika za bolesti srca

Orašasti plodovi nisu samo praktična užina kada želimo nešto da grickamo. Prema novoj analizi, svakodnevno konzumiranje približno jedne porcije, odnosno jedne šake orašastih plodova, dovodi se u vezu sa manjim rizikom od razvoja visokog krvnog pritiska. Hipertenzija je jedan od važnih faktora rizika za bolesti srca, pa bi uključivanje orašastih plodova u ishranu moglo da bude jednostavan način da se doprinese očuvanju kardiovaskularnog zdravlja. Ipak, studija nije dokazala da orašasti plodovi direktno sprečavaju visok krvni pritisak. Rezultati se, međutim, uklapaju u sve veći broj istraživanja koja ukazuju na moguće koristi orašastih plodova za zdravlje srca.

Preporučujemo

Šta je pokazalo istraživanje?

Istraživači su analizirali osam ranijih studija koje su obuhvatile više od 20.000 slučajeva visokog krvnog pritiska, odnosno hipertenzije. Reč je o opservacionim studijama, što znači da su istraživači tokom vremena pratili navike ljudi i njihove zdravstvene ishode. Takva istraživanja razlikuju se od randomizovanih kontrolisanih studija, koje se smatraju standardom za utvrđivanje uzročno-posledičnih veza.

Nakon analize veze između konzumiranja orašastih plodova i rizika od hipertenzije, istraživači su ustanovili da su osobe koje su jele najviše orašastih plodova imale 16 odsto manji relativni rizik od hipertenzije u poređenju sa onima koje su ih konzumirale najmanje.

Posebno zanimljiv rezultat odnosio se na količinu. Konzumiranje oko 30 do 35 grama orašastih plodova dnevno, odnosno približno 30 grama ili jedna porcija, imalo je veze sa oko 26 odsto manjim rizikom od visokog krvnog pritiska. Međutim, korist je imala određenu granicu. Efekat je počeo da se izjednačava kod unosa između 25 i 35 grama dnevno.

- Za sada se čini da bi jedna porcija dnevno mogla da bude dovoljna za smanjenje rizika - smatra autor studije dr Dagfinn Aune, istraživač na Odeljenju za epidemiologiju i biostatistiku School of Public Health of Imperial College London.

Zašto bi orašasti plodovi mogli da budu korisni?

Istraživanje nije utvrđivalo koje vrste orašastih plodova imaju najveći efekat, niti je dokazalo da oni direktno snižavaju krvni pritisak. Ipak, različite vrste orašastih plodova imaju sličan nutritivni profil koji bi mogao da objasni uočenu povezanost.

- Orašasti plodovi bogati su važnim nutrijentima koji doprinose zdravlju krvnih sudova, među kojima su magnezijum, kalijum i zdrave nezasićene masti - objašnjava dr Craig Basman, kardiolog iz Hackensack University Medical Center.

Oni sadrže i L-arginin, aminokiselinu koju organizam koristi za proizvodnju azot-monoksida. Ta supstanca pomaže opuštanju i širenju krvnih sudova, čime može da se smanji otpor protiv kojeg srce pumpa krv, pojasnio je dr Basman. Važnu ulogu može da ima i vlakno, a neke vrste orašastih plodova, poput badema, posebno su bogate rastvorljivim vlaknima. Prema rečima registrovanih dijetetičara, rastvorljiva vlakna deluju kao vezujuća supstanca. U digestivnom traktu vezuju se za holesterol i pomažu njegovom izbacivanju iz organizma. Sa manjom količinom holesterola koji cirkuliše u krvi, arterije mogu da ostanu elastičnije, što omogućava slobodniji protok krvi i može doprineti održavanju nižeg krvnog pritiska.

Da li je važno koju vrstu orašastih plodova jedemo?

Iako ova studija nije ponudila odgovore o pojedinačnim vrstama orašastih plodova, ranija istraživanja ukazuju na mogućnost da neki od njih imaju izraženiji efekat na krvni pritisak.

- Sa stanovišta kliničkih podataka, pistaći i orasi trenutno imaju najčvršću naučnu potporu kada je reč o aktivnom snižavanju krvnog pritiska - izdavaj dr Basman.

Na primer, sistematski pregled i meta-analiza iz 2015. godine pokazali su da su pistaći imali izraženiji efekat od drugih orašastih plodova na smanjenje sistolnog, odnosno gornjeg, i dijastolnog, odnosno donjeg krvnog pritiska. Nekoliko studija takođe je pokazalo da orasi mogu da doprinesu snižavanju krvnog pritiska kod određenih grupa, uključujući starije osobe i ljude sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Potencijalne koristi neće biti iste ako su orašasti plodovi veoma slani ili kandirani

Ipak, način na koji se orašasti plodovi pripremaju takođe je važan. Potencijalne koristi za krvni pritisak možda neće biti iste ako su orašasti plodovi veoma slani ili kandirani. Treba voditi računa i o kalorijskoj vrednosti. Jedna porcija od oko 30 grama, koja se u istraživanju dovodila u vezu sa mogućim koristima za krvni pritisak, može da izgleda veoma različito u zavisnosti od vrste orašastih plodova.

I na kraju, stručnjaci zaključuju da šaka orašastih plodova dnevno može da bude koristan  dodatak ishrani koji održava zdravlje srca, ali ne bi trebalo da bude jedina mera za kontrolu krvnog pritiska. Za osobe koje imaju hipertenziju važno je pratiti savet lekara, uz odgovarajuću ishranu, fizičku aktivnost i, kada je potrebno, propisanu terapiju.

(eKlinika.rs)