Hipertenzija i bolesti srca su stanja koja mogu povećati rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara. Visok krvni pritisak uslovljava da se mišići u arterijskom zidu povlače jače unazad, dok zidovi arterija postaju deblji. Na kraju se zidovi arterija sužavaju, a vrednosti krvnog pritiska dodatno podižu. Stanje se leči lekovima i promenom loših životnih navika.
Hipertenzija uvod u šlog i srčani udar
Oštećene arterije su podložnije nakupljanju plaka i krvnih ugrušaka, koji mogu blokirati arteriju i smanjiti protok krvi. U slučaju da je krvni ugrušak u blizini srca, moguć je infarkt, a ako je bliže mozgu osoba je u visokom riziku od nastanka šloga. Prema nekim istraživanjima, više od polovine osoba koje su doživele šlog ili srčani udar imale su i visok krvni pritisak.
Vrednosti krvog pritiska variraju
Visok krvni je stanje kada krv previše pritiska arterijske zidove. Vrednosti krvnog pritiska variraju u toku dana, ali hronično visok krvni pritisak pre ili kasnije dovodi do zdravstvenih problema. Sistolni i dijastolni pritisak se izražavaju kao „mm Hg“ (milimetri žive). Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv u Americi (NHLBI), visok krvni pritisak za odrasle se definiše kao 140 mm Hg ili viši za gornji krvni pritisak, i 90 mm Hg ili viši za donji krvni pritisak.
Prehipertenzija se određuje ukoliko su vrednosti gornjeg krvnog pritiska od 120 mm Hg do 139 mm Hg, a donjeg od 80 mm Hg do 89 mm Hg. Normalne vrednosti krvnog pritiska, prema ovim smernicama su 120 mm Hg za gornji i 80 mm Hg, za donji pritisak. Prema nekim istraživanjima, samo jedna od četiri osobe sa dijagnozom hipertenzije dobro kontroliše vrednosti povišenog krvnog pritiska. Hipertenzija je najčešći okidač i za koronarnu arterijsku bolest, srčani udar i slabljenje srca.
Najčešći simptomi hipertenzije
Visok krvni pritisak uglavnom nije praćen nekim tipičnim simptomima. Kada se pojave simptomi hipertenzije se ispoljavaju kao jutarnje glavobolje, krvarenje iz nosa, poremećaj srčanog ritma, zujanje u ušima, i zamagljen vid. Ozbiljniji simptomi su praćeni umorom, mučninom, povraćanjem, konfuzijom, anksioznošću, bolom u grudima, drhtanjem mišića.
Infarkt je često praćen bolom u gornjem delu leđa ili vratu
Moguće je i da osoba sa srčanim oboljenjem nekada neće imati nikakve karakteristične simptome, dok ne doživi srčanu insuficijenciju ili aritmiju srca. Infarkt je često praćen bolom u gornjem delu leđa ili vratu, mučninom, vrtoglavicom, lošim varenjem, gorušicom, bolom u grudima, povraćanjem, ekstremnim umorom, kratkim dahom i nelagodnošću u gornjem delu grudnog koša.
Hipertenzija može da isprovocira aritmije, koje se ispoljavaju osećajem treperenja u grudima, poznatim kao palpitacije. U slučaju srčane insuficijencije pacijenti se žale na umor, kratak dah, oticanje stopala, nogu, gležnjeva, stomaka i vena na vratu
Moždani udar utvrđuje se FAST testom
Moždani udar (šlog) je posledica oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je ishranjivanje određenog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili potpuno onemogućeno. Moždani udar se manifestuje iznenadom jakom glavoboljom bez poznatog uzroka,viznenadnom konfuzijom, problemima sa razumevanjem govora ili problemi pri govoru. FAST testom se veoma lako može utvrditi da li osoba ima moždani udar, a ako se šlog desi bitno je što brže reagovati.
Faktori rizika
Slaba fizička aktivnosti, neadekvatna ishrana praćena velikim količinama soli i šećera, gojaznost i pušenje su neki od faktora rizika za nastanak visokog krvnog pritiska. Nekontrolisani dijabetes koji uništava krvne sudove može da bude okidač za bolesti srca i moždani udar.
Kako hipertenzija može da se leči?
Promenom životnih navika, koja uključuje dobru izbalansiranu ishranu i fizičku aktivnost mogu da se regulišu vrednosti krvnog pritiska. Ipak, u nekim slučajevima neophodni su i lekovi, kao što su ACE inhibitori, diuretici, vazodilatatori, blokatori kalcijumovih kanala, beta blokatori, alfa blokatori i blokatori receptora angiotenzina II. Lekovi za krvni pritisak opuštaju krvne sudove, blokiraju aktivnosti nerva koja ograničava krvne sudove. Ovi lekovi pomažu telu da se oslobodi nagomilane vode, utiču na ubrzani rad srca. Osobe koje pate od hipertenzije, pored svega navedenog morale bi i da redovno kontrolišu vrednosti krvnog pritiska.
Kada se obratiti lekaru?
Pacijenti koji pate od hipertenzije treba redovno da se konsultuju sa lekarom i da prate kako lekovi i promene načina života utiču na vrednosti krvnog pritiska. U slučaju simptoma infarkta, kao što su bol u grudima, mučnina, povraćanje, preznojavanje, slabost treba pozvati hitnu pomoć.
