Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Glavobolja može biti akutna, povremena ili hronična, a kako se leči priča nam dr Dušanka Petrović

Piše: Danijela Tadić
8:51 - 16. 11. 2021.

Često glava ume da zaboli zbog preskakanja obroka, nesanice, tmurnog dana… i tada je reč o tenzionoj glavobolji

glavobolja Dr Dušanka Petrović: Nekada je potrebno da u lečenju glavobolje učestvuje tim stručnjaka Foto: Privana arhiva/ Shutterstock

Glavobolja može da se javi i zbog najbanalinijih razloga. Nedovoljno sna, neredovni obroci, neka čašica alkohola i cigareta viška, hormonske promene uz svakodnevni stres, česti su razlozi da i najzdravijeg čoveka zaboli glava. Procenjuje se da je više od 90 odsto stanovnika sveta iskusilo barem jednom u životu glavobolju, a njih oko 10 odsto bilo je primorano da zatraži hitnu lekarsku pomoć zbog bola koji pacijenti opisuju „kao da vam neko nožem probada glavu“.

„Medicinsko siroče“

Glavobolja je bol u glavi koji može biti nagao (akutni), rekurentan (povremen) i/ili stalni(hronični) sa ili bez pratećih simptoma. Glavobolje se karakterišu kao bolne senzacije glave i delova vrata. Bolovi nekada mogu biti blaži, a u nekim slučajevima, kao na primer, kod klaster glavobolje toliko snažni, da bez odgovarajuće terapije, onesposobljavaju čoveka i remete svakodnevno funkcionisanje.

– Iako je definiše bol, glavobolja je za svakog čoveka specifična po intenzitetu, učestalosti, uzroku. Zato je nekada potrebno da u lečenju učestvuje tim stručnjaka. Zbog njenog kompleksnog problema glavobolja se u lekarskoj praksi naziva medicinsko siroče. U želji da se pronađe uzrok i rešenje, čovek koji pati od glavobolje, luta od jednog do drugog lekara i metoda koje se nude kao rešenje – priča za portal eKlinika neuropsihijatar dr Dušanka Petrović. 

Analgetik nije uvek obavezan

Često glava ume da zaboli zbog preskakanja obroka, nesanice, tmurnog dana ili neke neprijante situacije. Tada se, kako objašnjavaju doktori, radi o tenzionoj glavobolji,  najčešem tipu glavobolje, koju karakterišu bolovi koji kratko traju. Ova vrsta glavobolje nešto je češća kod žena. Ne zna se tačan mehanizam nastanka bolesti, ali bolovi mogu lako da prođu i bez uzimanja analgetika. Doktori podvlače, da je nekada dovoljo popiti vodu, pojesti nešto kako bi se  stabilizovao šećer u krvi, ili se odmoriti, pa da bolovi postanu manje intezivni ili da  prođu.

– Veoma su retke osobe koje nikada nisu imale barem ovu tenzionu glavobolju. Neke vrste glavobolja umeju da traju tokom celog života, na primer zbog disbalansa u jetri. U unutrašnje faktore koji provociraju nastanak glavobolje spadaju, problemi sa organima za varenje, bolesti srca i krvotoka, hormonski disbalans, niska tolerancija na stres. Na nastanak bolnih senzacija, mogu da deluju i spoljni faktori kao što su suviše toplo ili hladno vreme, velika vlaga, vetar,  ali i razne povrede glave, infekcije virusima, bakterijama, parazitima – objašnjava dr Petrović.

Glavobolja se najčešće smatra sastavnim delom života

Pacijenti često pomisle da je svaka glavobolja, ona lakšeg oblika i da će proći i sama od sebe ili uz lagan analgetik. Zbog toga se dešava da pacijenti i s težim oblicima, na primer migrene, otežu sa lečenjem misleći da će glavobolja proći sama od sebe.

Kada se osoba suoči sa problemom glavobolje, njen lični stav utiče na rešenje i dalje lečenje. Često se glavobolja smatra sastavnim delom života, tako da nekada prođe dugo vremena, pre nego što se pacijent obrati lekaru zbog problema – naglašava dr Petrović.

I kijanje i smeh može da isprovocira glavobolju

Prema nekim kvalifikacijama, da na svetu postoji više od 150 vrsta najrazličitijih glavobolja, od onih koji nastaju kao posledica kašlja, smeha, kijanja istresanja nosa, ili fizičkog naprezanja. Iako, ne postoji u zvaničnoj klasifikaciji moguća je i „sladoled glavobolja“, koja postoji kao pojam u stručnoj literaturi. Neke migrene, kako primećuju stručnjaci, mogu da prestanu rashlađivanjem ždrela, to jest, kašicom sladoleda koji se drži u ustima.

– Pored tenzionih, najčešće su migrene, trigeminalne i ostale autonomne glavobolje. Oko milion ljudi u svetu boluje od migrene koja je jedan od vodećih uzroka invaliditeta. Migrena zahvata najčešće jednu polovinu glave i praćena je mučninom, povraćanjem, osetljivošću na zvuk i svetlo i traje od 4 do 72 sata. U česte glavobolje spadaju i klaster glavobolje koje se manifestuju nepodnošljivim bolom praćenim suzenjem oka i curenjem nosa – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Dušanka Petrović.

Pacijenti se žale na osećaj, kao da im „neko iglom ili nožem probada glavu„, bolovi su jaki i onesposobljavajući, posebno kod klaster glavobolje i rešavaju se upotrebom kiseonika, navode stručnjaci.

Kako se leči glavobolja?

Sekundarne glavobolje su posledica nekog već postojećeg oboljenja ili povrede, a nastaju, kako objašnjava dr Petrović, kao posledica povrede glave ili vrata, vaskularnih promena, upalnih procesa, posle naglog prekida neke terapije. Mogu biti uzrokovane i raznim psihičkim poremećajima.

– Glavobolje se dele i na frontalne, temporalne, okcipitalne, temene i za svaku od njih postoji protokol, tačaka koje treba tretirati. Lečenje glavobolje zahteva podrobnu anamnezu bolesti. Uvidom u nju lekar dobija informaciju o trajanju, intenzitetu, učestalosti i dosadašnjem lečenju ili nelečenju glavobolje i na osnovu svih saznanja predlaže dalja ispitivanja – kaže dr Petrović.

Šta sve može da pomogne?

Dr Dušanka Petrović predlaže i posebne načine i procedure lečenja, sve što je komplementarno sa konvencionalnom medicinom u rešavanju kompleksnog problema glavobolja.

– Nakon dijagnostikovanja lekar će dati predlog i način lečenja glavobolje. Moje iskustvo je da je u terapiji lečenja glavobolja, najčešće potrebno primeniti na samom početku, u zavisnosti od vrste glavobolje, terapiju lekovima sa ili bez akupunkture. Obično se nastavlja sa akupunkturom bezbolno laserom, dok se ne postigne željeni efekat. Ova metoda je neškodljiva, efikasna i blagotvorna za ceo organizam –priča nam dr Petrović.

Doktori koji zasnivaju lečenje i na akupunkturi, navode da je akupunktura deo tradicionalne kineske medicine, koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO ) priznala kao zvaničan metod lečenja 1979. godine i preporučila više od 50 bolesti za lečenje ovom metodom, među kojima i glavobolje. Uslov je da je primenjuje stručnjak doktor sa iskustvom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend