Brzina reagovanja i poznavanje smernica FAST testa mogu spasiti život kod šloga i osigurati siguran oporavak pacijenta. Kod moždanog udara, kako naglašavaju stručnjaci, svaki sekund je bitan. Brzina može sačuvati život, ali i sprečiti trajni invaliditet. Na posebnom oprezu bi trebalo da budu pacijenti koji su preležali šlog, jer su oni pod dodatnim rizikom od nekog sledećeg moždanog udara.
Kako nastaje moždani udar?
Moždani udar ili šlog je neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cirkulacije. Usled nedovoljnog dotoka kiseonika i hranjivih materija dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenom delu mozga. Ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama postaje otežano ili potpuno nemoguće.
Moždani udar je drugi vodeći uzrok smrti na svetu, a u Srbiji glavni uzrok smrti kod žena. Smatra se da na svakih 15 minuta u našoj zemlji neko doživi moždani udar.
FAST test utvrđuje nastanak udara
Moždani udar se najbrže može utvrditi FAST testom. F (face) lice se iskrivi sa jedne strane, A (arms) ugroženi u slučaju moždanog udara ne mogu da ispruži obe ruke, S (speech) govor , nemoguće je normalno izgovaranje reči ili razumevanje govora, T (time) vreme koje se odnosi na brzinu reagovanja kada se uoče neki od navedenih simptoma, što pre se reaguje mogućnosti lečenja su veće.
Svaki sekund je ključan za oporavak
U pojedinim slučjevima pacijent ne mora ispoljiti sve ove simptome. Može se desiti da lice bude iskrivljeno, ali da ugroženi i dalje može normalno da priča i hoda. I u ovakvoj situaciji, važno je delovati veoma brzo, naglašavaju lekari.
Svaka sekinda je bitna, jer brza lekaraska intervencija često vodi ka poptunom oporavku. Određene vrste lekova nekad je potrebno primeniti u roku od 3 do 4,5 sata od prvih simptoma kako bi se sprečio invalidet ili smrtni ishod.
Značaj 24 časa
Prema smernicama stručnjaka, pacijenti koji imaju simptome moždanog udara imaju 24 časovni period za lečenje mehaničkim uklanjanjem ugrušaka.Tretman je takođe poznat kao mehanička trombektomija.
Postoje tri vrste moždanog udara – najčešči je ishemijski kada arteriju koja dovodi krv u mozak blokira krvni ugrušak, hemoragijski je posledica prskanja krvnog suda, mini-moždani udar nastaje kratkim smanjenjem dotoka krvi u deo mozga.
Šta posle šloga?
Da li će šlog izazvati dugoročne posledice, zavisi od njegove jačine. Fizički problemi, poput utrnulosti ruku i nogu, nemogućnost normalnog hoda, poteškoće sa vidom, gutanjem, pričanjem ili razumevanjem, česti su pratioci preležanog moždanog udara.
Posle moždanog udara čest je osećaj anksioznosti i tuge i kod pacijenata i njihovih porodica. Ove negativne emocije ne bi smele da utiču na svakodnevicu, psiholog ili savetnik za mentalno zdravlje može pomoći i uputiti na put upravljanja ovim emocijama. Znakovi depresije uobičajeni su posle moždanog udara, ali mogu se lečiti.
Zašto je veoma bitno pridržavati se saveta lekara?
Lekar može preporučiti najbolji tretam za ove poreškoće. Neke alternativne metode kao akupnktura ili joga kogu pomoći kod slabosti mišića ili depresije.
Veoma je bitno da se pridržavate uputstva lekara, jer ste u povećanom riziku da ponovo dobijete moždani udar. Sprečavanje mogućeg sledećeg moždanog udara je prioritet terapije. Dobra terapija, zdravije navike ili čak i operacija mogu da budu sredstva koja će sprečiti mogućnost od nekog sledećeg šloga.
Upoznajte i edukujte okolinu sa FAST testom
Ukoliko ste imali već šlog, pokušajte da uputite ljude u vašem okruženju u FAST smernice. Nosite identifikacionu karticu na kojoj je naglašeno da ste imali moždani udar.
Imajte pri ruci medicinsku dokumentaciju, neka na vašem telefonu budu zabeleženi kontakti u slučaju hitnog poziva. Naučite i decu kako da pozovu pomoć.
Nastojte da kontrolišete bolest
Urednim načinom života i zdravim navikama, moždani udar može da se drži pod kotnrolom. Obratite pažnju na način ishrane, jedite više povrća, orašastog voća, morske ribe, umesto crvenog mesa.
Ograničite unos natrijuma, masti, šećera i rafinisanih žitarica, nastojte da ste fizički aktivni pod nadzorom stručnjaka. Svakako ograničite ili najbolje perestanite da koristite duvan, izbegavajte alkohol, redovno uzimajte terapiju za visok krvni pritisak. Razgovarajte s lekarom, ako imate još neke bolesti, koje bi mogle povećati rizik od sledećeg šloga.
Nemogućnost da se drži predmet u ruci, nevoljno ispuštanje istih, desna strana lica ,,pala,, otežan govor, dezorijentisanost, nemogućnost prisećanja imena najbližih članova porodice. Visok pritisak .
Da li osoba sa ovim znacima i simptomima, treba da se hospitalizuje ili da se leči ambulantno,po potrebi?