Ljudski organizam reaguje drugačije tokom vrelih letnjih dana nego obično. Dolazi do proširenja površinskih krvnih sudova i tada protok krvi kroz njih može da se poveća i do 20 puta kako bi se povećalo oslobađanje toplote. Takođe, krv se preraspodeljuje, i da bi se održao stabilan pritisak, srce mora jače i brže da radi, a dotok krvi u druge organe (bubrege, mozak, digestivni trakt) da se smanji. Drugi mehanizam koji se aktivira kod termoregulacije je znojenje, što pravi dodatni problem srcu jer se gube minerali, a krv postaje gušća. Ukoliko već postoji predisponirajuće srčano stanje (angina pektoris, srčano popuštanje) može da dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja.
Kako dehidratacija i znojenje ugrožavaju kardiovaskularni sistem
– Bilo da kroz rupu u ledu pecate ribu na Antarktiku ili da pravite selfi negde na ekvatoru, jedna stvar u vašem organizmu biće ista, a to je nastojanje da se unutrašnja temperatura tela održi na oko 37 stepeni Celzijusa, naravno, uz blage varijacije – slikovito objašnjava ovu aktuelnu temu za eKlinika portal dr Dejan Hristov, internista kardiolog.
U uslovima visokih temperatura, naše telo prirodno iznalazi načine da se oslobodi viška toplote tako što se znojimo, ali, previše znojenja, objašnjava dr Hristov, organizmu stvara dva problema:
– Dolazi do dehidratacije, što otežava normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, krv postaje gušća, dolazi do takozvane hemokoncentracije, što povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka i neželjenih događaja, uključujući i moždani udar. Pored ostalog, jedan od glavnih faktora rizika za nastanak aritmija (nepravilnog srčanog rada, posebno atrijalne fibrilacije) u toplim danima je upravo dehidratacija. Druga stvar koja se dešava kad se preterano znojimo je gubitak dragocenih minerala, natrijuma, kalijuma, magnezijuma i drugih, koji su jako važni za normalno funkcionisanje srca i krvnih sudova.
Oprez uz terapiju za hipertenziju i diuretike
Hipertoničari i pacijenti koji uzimaju diuretike spadaju u dve grupe ljudi posebno osetljive na ekstremne temperature, napominje kardiolog dr Hristov i objašnjava da zbog svoje redovne terapije, koja često uključuje i diuretike, oni moraju biti na posebnom oprezu:
– Svi lekovi za pritisak, ne samo diuretici, mogu izazvati prenaglašen odgovor tela na toplotu. Kod srčanih bolesnika su zbog uznapredovale ateroskleroze, sposobnosti krvnih sudova da se adaptiraju znatno smanjene. Takođe, zbog vazodilatacije i dehidratacije može doći do smanjenja tenzije, pojave vrtoglavica i padova, što je posebno opasno kod starijih ljudi. Mnogi pacijenti to znaju ili osete, pa se jave lekaru kako bi u dogovoru sa njim korigovali terapiju.
Obavezno i korišćenje krema za zaštitu od sunca
Nešto o čemu se takođe nedovoljno priča je i uticaj samog sunca, a ne samo visoke temperature na termoregulaciju.
– Opekotine na koži od sunca ometaju mehanizme kojima se naše telo oslobađa viška toplote. Zato je jako bitno da leti svi, a naročito srčani bolesnici, osobe sa šećernom bolešću, gojazni i starije osobe obavezno svakodnevno koriste kreme za sunčanje, ne samo kada idu na plažu – upozorava doktor Dejan Hristov.
Pazite na ishranu i izbegavajte alkohol, čak i pivo
Prema rečima sagovornika eKlinike, jasni su i razlozi zašto lekari, naročito leti preporučuju „lakše“ obroke. Unošenje velike količine hrane, naročito one masne, izazvaće oslobađanje velike količine energije, koja se najčešće pretvara u toplotnu, što nam, kaže dr Hristov, svakako nije potrebno.
– Tome doprinosi i smanjen dotok krvi u želudac i creva, zbog preraspodele u proširene krvne sudove kože. Sezonska hrana, voće i salate preko kojih unosimo veće količine tečnosti i minerala bi trebalo da budu obavezan izbor hrane leti. Jedna od najvećih zabluda je i da ispijanje piva leti „rehidrira“ organizam. Alkohol je diuretik, što znači da će terati osobu da češće urinira i na kraju dana dovesti do negativnog bilansa vode u organizmu. Dakle, i pored ispijanja nekoliko flaša piva, paradoksalno – na kraju dana ćete biti dehidrirani – objašnjava za eKlinika portal dr Dejan Hristov.
Dokazan uticaj klimatskih promena na broj srčanih udara
Poznato je da akutni periodi ekstremnih temperatura dovode do povećanog broja hospitalizacija, kao i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, kako navodi dr Hristov, epidemiološki podaci i dokazi o sezonskim efektima temperatura, sa druge strane, su kontroverzni. Stopa smrtnosti koja je veća početkom leta, kasnije se normalizuje, najverovatnije zbog toga što se telo adaptira na toplo vreme. U prilog tome govori i studija iz 2018. godine na više od 30.000 pacijenata iz 45 bolnica u Mičigenu koja je pokazala da je bilo najviše srčanih udara u slučajevima kada je razlika između najviše i najniže dnevne temperature bila velika.
Jedna druga studija u Nemačkoj pokazuje zabrinjavajuće rezultate u pogledu klimatskih promena i uticaja na zdravlje. Naime, pregled registra umrlih od srčanog udara u periodu od 1987. do 2014. godine, dokazao je da povećanje broja srčanih udara korelira sa povećanjem dnevnih temperatura tokom godina.
Opasnost i od neadekvatne temperatura koju obezbeđuju klima uređaji
Klima uređaji su, pored ostalog, i jedan od faktora koji utiče na pojavu globalnog zagrevanja. Ni zdravi ljudi, a ni srčani bolesnici, leto više ne mogu da „prežive“ bez njih, ali i tu se kriju zamke.
– Nekako se u narodu ustalilo da kad je vrućina mi „odvrnemo“ klimu na najjače. Prvo, pokvarićete klimu jer nikako ne može da postigne zadatu temperaturu, ali važnije od toga je objašnjenje zašto nikako ne bi trebalo da podešavate klimu na, recimo, 18 stepeni, naročito kada je napolju 40. Ekstremne razlike u temperaturi mogu biti kobne po kardiovaskularni sistem. Sasvim je dovoljno ohladiti sobu na recimo 25 stepeni, ili idealno 7-8 stepeni niže u odnosu na spoljašnju temperaturu – savetuje dr Dejan Hristov, internista kardiolog.
Uvek čitam vaše tekstove, jako su dobri. Mnogo je važno da se piše o zdravlju na, običnom čoveku, razumljivom jeziku.