Da li promene u ustima mogu da otkriju povišen holesterol i kada treba otići na pregled

Krv na četkici za zube, osećaj suvih usta ili otečene desni mogu da budu povod za zabrinutost. Iako se ove promene ponekad predstavljaju kao upozorenje na povišen holesterol, na osnovu njih ne može da se proceni nivo masnoća u krvi, kako tvrde pojedini izvori na društvenim mrežama. Ipak, zdravlje desni i zdravlje krvnih sudova imaju određene veze koje ne treba zanemariti.

Povišen holesterol najčešće ne izaziva simptome. Ne mora ništa da boli, niti da se pojavi vidljiva promena koja bi upozorila da su vrednosti iznad preporučenih. Zbog toga analiza krvi ostaje osnovni način da se otkrije poremećaj masnoća, čak i kod osoba koje se osećaju potpuno dobro.

Šta zapravo znače suva usta, upaljeni desni i otok obraza?

Suvoća usta nije prepoznatljiv ni pouzdan simptom povišenog holesterola. Može da se javi zbog nedovoljnog unosa tečnosti, disanja na usta, uzimanja pojedinih lekova ili bolesti koje utiču na stvaranje pljuvačke. Među mogućim uzrocima su dijabetes i Sjogrenova bolest, kod koje imunološki sistem napada žlezde koje stvaraju suze i pljuvačku.

Suvoću mogu da izazovu i neki lekovi za povišen krvni pritisak, depresiju ili probleme sa mokrenjem. Terapiju ne treba samostalno prekidati, već sa lekarom proveriti da li može da bude uzrok tegoba. Uporna suvoća zaslužuje pregled, jer nedostatak pljuvačke povećava rizik od karijesa i infekcija u ustima.

Crvene, osetljive i otečene desni koje lako krvare češće ukazuju na gingivitis, odnosno upalu desni, najčešće povezanu sa nakupljanjem zubnog plaka. Ako bolest napreduje i zahvati dublja tkiva i kost koji drže zube, reč je o parodontopatiji. Tada mogu da se pojave povlačenje desni, neprijatan zadah i rasklimavanje zuba. Ove promene zahtevaju stomatološku procenu, ali ne potvrđuju da osoba ima povišen holesterol.

Ni otok obraza ne treba pripisivati povišenim masnoćama u krvi. Posebno ako je praćen zuboboljom, temperaturom ili neprijatnim ukusom u ustima, može da ukazuje na infekciju zuba ili desni i zahteva hitan stomatološki pregled.

Kako su bolesti desni povezane sa zdravljem srca?

Usta nisu izdvojena od ostatka organizma. Istraživanja pokazuju povezanost parodontopatije sa aterosklerotskim kardiovaskularnim bolestima, kod kojih se u zidovima arterija stvaraju naslage. Moguću ulogu u toj vezi imaju dugotrajna upala i prolazak bakterija iz usne duplje u krvotok.

Bolesti desni i bolesti krvnih sudova imaju i zajedničke faktore rizika, kao što su pušenje, dijabetes i gojaznost. Međutim, povezanost ne znači da je dokazano da bolest desni direktno izaziva infarkt. Američko udruženje za srce naglašava da uzročno-posledična veza još nije potvrđena, kao ni da lečenje periodontitisa samo po sebi sprečava kardiovaskularne događaje.

Briga o desnima zato jeste važna za opšte zdravlje, ali stomatološki pregled ne može da zameni laboratorijsku proveru holesterola.

Koje vidljive promene mogu da budu povod za proveru holesterola?

Za razliku od krvarenja desni i suvih usta, pojedine promene na koži mogu da budu povezane sa poremećajem masnoća u krvi. Među njima su ksantelazme, žućkaste naslage na kapcima, često u blizini unutrašnjih uglova očiju.

Njihova pojava može da bude povod za pregled i proveru lipidnog statusa, ali sama po sebi ne potvrđuje povišen holesterol. Takođe, svaku žutu tačkicu ili kvržicu oko usana ne treba proglašavati naslagom holesterola bez pregleda.

Odsustvo ovih promena ne znači da su masnoće u krvi uredne. Osoba može da ima povišen holesterol bez ikakvih spoljašnjih znakova.

Kada treba otići kod stomatologa, a kada proveriti masnoće u krvi?

Stomatološki pregled treba zakazati ako desni krvare, ostaju otečene ili bolne, ako se povlače ili se zubi rasklimavaju. Uporan osećaj suvih usta takođe treba proveriti sa stomatologom ili lekarom. Ako otok u ustima ili na licu prati otežano disanje ili gutanje, potrebna je neodložna medicinska pomoć.

O proveri holesterola treba razgovarati sa izabranim lekarom, naročito ako postoje povišen krvni pritisak, dijabetes ili porodična istorija povišenih masnoća i srčanih bolesti. Lipidni profil obuhvata ukupni, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceride, a lekar rezultate procenjuje zajedno sa drugim faktorima rizika.

Za zaštitu krvnih sudova važni su prestanak pušenja, redovno kretanje i ishrana sa manje zasićenih masti, uz više povrća, mahunarki, integralnih žitarica i drugih izvora vlakana. Kada su potrebni lekovi, zdrave navike dopunjuju terapiju. Za zdravlje desni neophodni su redovna higijena, čišćenje prostora između zuba i redovne kontrole kod stomatologa.

(eKlinika.rs)