Kada napor postaje rizik za srce: Kardiolog o simptomima i iznenadnoj srčanoj smrti

Fizička aktivnost čuva srce, pomaže u kontroli telesne mase, krvnog pritiska i holesterola, ali pogrešno odmeren napor može da donese rizik. Ko može odmah da počne da vežba, kome je pre toga potreban pregled i koji simptomi tokom treninga nisu samo posledica loše kondicije, objasnila je prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog i predsednica Udruženja kardiologa Srbije, u novom ePodcastu objavljenom na YouTube kanalu eKlinike.

Preporučujemo

Saveti da se više krećemo postali su deo gotovo svakog razgovora o prevenciji bolesti. Međutim, nije isto prošetati do prodavnice, početi rekreativno trčanje posle višegodišnje neaktivnosti ili svakodnevno trenirati visokim intenzitetom. Upravo tu se nalazi granica koju mnogi ne prepoznaju.

– Svako ima svoje granice. Niko nije bezgranično sposoban i te granice su različite za svaku određenu osobu. Kad neko ima fizičku aktivnost, on donekle može i sam da vidi svoje granice. I ukoliko oseti da je ograničen u nečemu što mu je nekada bilo lakše, on može da se javi lekaru i kaže: „Ja osećam sada promenu“ – objasnila je prof. dr Ivana Nedeljković.

Kada fizička aktivnost zaista postaje lek

Vežbanje može da bude deo prevencije, ali i lečenja i rehabilitacije osoba koje već imaju kardiovaskularnu bolest. Da bi bilo korisno, mora da bude prilagođeno polu, uzrastu, konstituciji, zdravstvenom stanju i fizičkim mogućnostima određene osobe.

– Fizička aktivnost je blagotvorna, znamo da smanjuje gojaznost, rešava krvni pritisak, smanjuje holesterol, borba protiv depresije... Znači, višestruko jedan organizam održava u nekom dobrom zdravlju i kvalitetu života. Međutim, ona ima svoju dozu. I to je upravo ono što smo malopre rekli: svako ima svoju dozu za pol, uzrast, konstituciju i stepen ili postojanje ili nepostojanje kardiovaskularnog oboljenja. I tada ona upravo postaje lek, da ne bi bila kontra, znači da ne bi bila štetna, mora da se prepiše kao doza za lek – istakla je prof. dr Nedeljković.

Poseban oprez potreban je kod ljudi koji su godinama bili neaktivni, a onda odluče da odmah počnu sa zahtevnim treninzima. Godine same po sebi nisu jedini kriterijum. Važni su povišen krvni pritisak, glikemija, holesterol, gojaznost, pušenje i porodična istorija bolesti srca ili iznenadne srčane smrti.

Šta bi trebalo proveriti pre početka vežbanja

Osoba koja naizgled deluje zdravo može imati faktore rizika koje ne oseća. Zato se pre određivanja intenziteta aktivnosti procenjuju celokupan zdravstveni profil i eventualne tegobe.

– Ne mora to uvek da bude ekspertski pregled, ali je vrlo bitno: laboratorija, merenje krvnog pritiska, body mass index (BMI), subjektivne tegobe. I onda je to ulaznica. Ili idemo na naredni nivo: EKG je obavezan, posle toga zna se – test fizičkim opterećenjem da se proceni ta doza sa kojom pacijent treba da počne i da se utvrdi granica, limitacija nekim kardiovaskularnim bolestima i ujedno da se vidi da li bi trebalo da pije lek – rekla je prof. dr Ivana Nedeljković.

Tokom testa opterećenje se postepeno povećava na pokretnoj traci ili ergobiciklu. Istovremeno se prate EKG, krvni pritisak, puls i tegobe pacijenta. Dobijeni rezultat pomaže lekaru da proceni koliko napora osoba može bezbedno da podnese, ali i da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Ovi simptomi nisu samo znak loše kondicije

Zamor je očekivan tokom vežbanja, naročito kod osobe koja tek počinje da se kreće. Međutim, gušenje pri naporu koji je ranije osoba bez teškoća podnosila, stezanje u sredini grudnog koša, vrtoglavica, gubitak svesti ili dugotrajnije lupanje i preskakanje srca ne bi trebalo ignorisati.

– Ono što su opasni simptomi jesu: bol u grudima – bol koji nije probadanje, nego bol stežući u sredogruđu, kada pacijent kaže „moram da stanem i tada mi bol prođe“. Ili koji potraje – ako bol potraje, mora odmah da se javi lekaru. Znači bol u grudima, vrtoglavice koje idu uz lupanje srca mogu da budu povezane sa opasnim aritmijama, sledeći korak su gubici svesti u fizičkoj aktivnosti – upozorila je prof. dr Nedeljković.

Osećaj lupanja ili preskakanja srca koji traje i primorava osobu da prekine vežbanje takođe ne treba prećutati. Pametni sat može da zabeleži promenu pulsa ili moguću nepravilnost ritma, ali takav zapis nije dijagnoza i ne može da zameni pregled lekara.

Kako da počnu ljudi koji dugo nisu bili aktivni

Za osobe koje imaju hipertenziju, višak kilograma ili hroničnu bolest najsigurnije je da se pre početka vežbanja posavetuju sa lekarom. Početna aktivnost ne mora da bude komplikovana ni takmičarska.

– Najviše se savetuje šetnja – umereno brzim ili bržim hodom, plivanje, vožnja biciklom. To su aktivnosti gde sami dozirate napor. Kada savladate ravnicu, onda krenete uzbrdo. Ako primetite posle 3 nedelje da ste sposobni za više, pratite puls preko pametnih satova – objasnila je prof. dr Ivana Nedeljković.

U celom razgovoru prof. dr Ivana Nedeljković govori i o pregledima dece koja počinju da treniraju, uzrocima iznenadne srčane smrti kod sportista, fizičkoj aktivnosti posle ugradnje stenta, kao i tome kako očevici mogu da pomognu osobi kojoj je srce iznenada stalo.

Pogledajte ceo ePodcast na YouTube kanalu eKlinike i saznajte kako se procenjuje koliko naše srce zaista može, kome je potreban test opterećenja i kako fizička aktivnost može da bude lek, a ne rizik.

(eKlinika.rs)