Povišen donji krvni pritisak ima sve više mladih: Da li je ovo uvod u hipertenziju

Povišene vrednosti isključivo donjeg krvnog pritiska (dijastolnog) smatra se atipičnim oblikom hipertenzije i javlja se znatno ređe u odnosu na klasičan visok pritisak. Ovakav obrazac čini manje od petine svih registrovanih slučajeva hipertenzije, ali i dalje nosi određene zdravstvene rizike, naročito za kardiovaskularni sistem.

Da li je povišen donji pritisak obavezno i uvod u hipertenziju?

Kada je dijastolni pritisak trajno iznad normalnih granica a sistolni ostaje u dozvoljenim okvirima, govori se o izolovanoj dijastolnoj hipertenziji. Ovo stanje se češće uočava kod mlađe populacije i često se posmatra kao potencijalni uvod u razvoj potpunog oblika hipertenzije u kasnijem životnom dobu. Ipak, deo stručne javnosti ističe da samo povišen donji pritisak, bez drugih faktora rizika, ne mora nužno da znači i veći stepen opasnosti po zdravlje.

Kod odraslih osoba koje ne koriste terapiju za snižavanje pritiska i nemaju akutna oboljenja, ovo stanje se definiše vrednostima gde je gornji pritisak do 140 mmHg, dok donji prelazi 90 mmHg.

Kako nastaje krvni pritisak i od čega zavisi

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove krvnih sudova. On nije konstantan i menja se tokom dana u zavisnosti od rada srca, elastičnosti arterija, zapremine krvi u cirkulaciji, ali i opšteg zdravstvenog stanja, životnih navika, godina i fizičke kondicije. Sistolni (gornji) pritisak meri se u trenutku stezanja srca, dok se dijastolni (donji) beleži u fazi njegovog opuštanja.

Kada je donji pritisak povišen

Hipertenzija se danas najčešće definiše vrednostima iznad 130/80 mmHg, pri čemu su oba broja povišena. Izolovana dijastolna hipertenzija podrazumeva normalan sistolni, ali povišen dijastolni pritisak, što je ređa pojava. Iako nije najčešći oblik, može doprineti razvoju ozbiljnih stanja poput srčanih i moždanih oboljenja, srčane slabosti, poremećaja srčanog ritma, oštećenja bubrega, vida i perifernih krvnih sudova.

Šta uzrokuje povišen donji pritisak

Na porast dijastolnog pritiska mogu da utiču nepravilna ishrana bogata solju, prekomerna telesna masa, nedostatak fizičke aktivnosti, pojačan unos kofeina i alkohola, kao i hronični stres i anksioznost. Takođe, određeni lekovi, uključujući nesteroidne antiinflamatorne preparate, neke antidepresive, stimulativne supstance i hormonsku kontracepciju, mogu da doprinesu ovom stanju.

Kada se gornji i donji pritisak približe

Posebnu pažnju zahteva situacija u kojoj se razlika između gornjeg i donjeg pritiska smanjuje. Takozvani uzak pulsni pritisak može da ukaže na povećani otpor u krvnim sudovima ili smanjenu elastičnost arterija.

U tim okolnostima srce mora da ulaže veći napor kako bi održalo adekvatnu cirkulaciju, što vremenom može dovesti do njegovog zamaranja i funkcionalnih poremećaja. Ovo stanje se češće viđa kod osoba sa dugotrajnim povišenim pritiskom i zahteva dodatnu procenu lekara.

Lečenje i kontrola

Povišen krvni pritisak se uspešno drži pod kontrolom kombinacijom terapije i promena životnih navika. Smanjenje unosa soli i šećera, regulacija telesne težine, redovna fizička aktivnost i kontrola stresa imaju ključnu ulogu. Lekove može da propiše isključivo lekar, a izbor terapije zavisi od individualnog zdravstvenog stanja, uzrasta i prisutnih faktora rizika.

Doslednost u primeni preporuka je presudna, jer bez nje ni rezultati lečenja ne mogu biti dugoročno zadovoljavajući.

(eKlinika.rs)