„Pogrešno te crtaju i boje, glupe stvari pričaju o tebi, samo napred – kucaj srce moje, kucaj, kucaj, a kako i ne bi...“ Na neobičan način i uz mnogo duha, internista kardiolog Dejan Hristov opisuje jednu od čestih situacija kada nam se srce „uzlupa“: refren pesme „Tik – tak“ muzičke rok grupe „Oružjem protivu otmičara“ govori o tome kako naše srce fiziološki „lupa“ kada, recimo, ugledamo simpatiju.
Dobro je – srce radi…
Za sagovornika eKlinike je medicina umetnost, pa je i u umetnosti i u medicini isto – ne mora da znači da je svaki signal od srca loš.
– Kod mršavih ljudi, recimo, kada leže i kada su mirni moguće je čak i videti blago podrhtavanje grudnog koša, češće stomaka, kako se pomera u ritmu srčanog rada, ali to nije razlog za paniku. Nešto se svakako dešava kada srce lupa, ali to ne mora da bude ništa ozbiljno – kaže doktor.
Hristov objašnjava da u medicini postoji termin palpitacija, koji, grubo rečeno, označava svesnost pacijenta da mu srce jače ili nepravilno radi. Naročito se ljudi uplaše kada osete preskakanje u srčanom radu, ili imaju osećaj „da im srce stane“.
– Ukoliko ste trčali neposredno pre toga, gledate utakmicu svog omiljenog kluba, ili pak osetite u trenutku kako vam srce lupa, svakako da je to očekivano i da kažemo normalno (ja bih se zabrinuo da ga više ne čujem da radi) – kaže doktor i dodaje da je organizam tako zamišljen da nam na različite načine „sugeriše“ i kada nešto nije u redu. Ukoliko se lupanje i preskakanje srca češće javlja u toku dana, ako srce brzo radi (izmerite puls i on bude preko 110-120 u minuti u mirovanju, recimo), ili je praćeno drugim simptomima (nesvestica, preznojavanje, bol u grudima…), trebalo bi se odmah obratiti lekaru.
Ostali mogući razlozi lupanja srca
Hristov navodi da razlog ubrzanog rada srca može biti i obična anemija, zato kardiolozi obično traže rezultate urađene krvne slike kada se dolazi na pregled, nekad i druge laboratorijske analize (pojašnjava da misli na hormone štitne žlezde, za kojima se po, njegovom mišljenju, prečesto poseže u nedostatku boljih diferencijalno dijagnostičkih ideja). O stresu, anksioznosti ili napadima panike bi svakako trebalo da lekar razmišlja kada preko puta sedi pacijent koji se žali na lupanje srca, korišćenju nekih lekova, prekomernoj upotrebi kafe i cigareta, kao i kokaina ili amfetamina, takođe. Ako dakle, ubedite doktora da niste narkoman i da je sa vašom psihom sve u redu, tada je, prema rečima Hristova, vreme za ozbiljnije kardiološke alate.
I atrijalna fibrilacija na spisku
– Voleo bih da skrenem pažnju i na nešto o čemu bi uvek trebalo da razmišljamo kada imamo ovakvog pacijenta, a to je atrijalna fibrilacija. Radi se o verovatno najčešćoj aritmiji kod odraslih osoba, a karakteriše je potpuno nepravilan a nekad i ubrzan srčani rad. Ako napipate puls na ruci kod takvog pacijenta, osetićete potpuno asinhrone otkucaje srca koji nemaju nikakav obrazac, odatle i naziv apsolutna aritmija. Sa starenjem svetske populacije, ovaj poremećaj ritma se sve češće sreće, a predstavlja pravu kardiološku epidemiju s obzirom da utiče na kvalitet života, dovodi do slabljenja srčanog mišića, i što je najopasnije: može dovesti do nastanka šloga – kaže sagovornik eKlinike.
Dijagnostika
Kada je već izvesno da je u pitanju neki od navedenih mogućih uzroka i da posetu lekaru ne možemo da izbegnemo, koje dijagnostičke metode nas čekaju i koje su njihove specifičnosti?
– Pre svega, najbolje bi bilo uraditi običan EKG, da isključimo ozbiljnije uzroke lupanja srca, kao što je pomenuta aritmija apsoluta (atrijalna fibrilacija). Nakon toga, ukoliko postoje indikacije, trebalo bi razmišljati o ultrazvučnom pregledu srca, koji će isključiti organske uzroke ubrzanog srčanog rada (prolaps mitralne valvule, srčano popuštanje, miksom, aortnu insuficijenciju…) Uporedo sa tim, kardiolog će doneti odluku da li je potrebno uraditi 24-časovni holter monitoring EKG-a, kada tokom celog dana i noći pratimo vaš srčani rad i analiziramo usnimljeni elektrokardiogram. Nekada su se ti aparati nosili na leđima – toliko su bili teški, a danas stanu u džep. Već su u širokoj upotrebi i telemetrijski aparati, koji putem mobilnog telefona kardiologu šalju signal kada nešto nije u redu sa vašim srcem, a holter monitoring se standarno u svetu radi kao trodnevno i sedmodnevno praćenje, ako lekar proceni da je to potrebno. Na žalost, ovo je kod nas za sada dostupno skoro isključivo u privatnom medicinskom sektoru – objašnjava Hristov.
Kako se leči srce koje lupa ako je to potrebno
Vrlo je važno znati, naglašava doktor, da atrijalna fibrilacija predstavlja rizik za nastanak šloga zbog stvaranja uslova za zgrušavanje krvi u srcu i „raznošenja“ malih trombova odatle po organizmu (između ostalog i u mozak). Zato će na osnovu procene vašeg kardiologa biti donesena odluka da li je potrebno da se uključe i tzv. antikoagulansi, u narodu popularni kao „lekovi za razređivanje krvi“.
– Najpoznatiji lek za koji verujem da sve bake i deke znaju je presolol (tj. grupa lekova pod nazivom beta blokatori). Najčešće su oni lekovi prvog izbora koji se propisuju kod ubrzanog i nepravilnog srčanog rada. Postoje i jači lekovi, za koje će se kardiolog odlučiti ako se radi o ozbiljnijim poremećajima ritma, antiaritmici različitih klasa. Kada govorimo o terapijskim procedurama, postoji i opcija kateterske ablacije, invazivne metode pomoću koje se „sprži“ deo srčanog tkiva da bi se na taj način sprečilo prenošenje nepravilnih električnih impulsa kroz srce. Pejsmejker takođe ima svoje mesto u poremećajima ritma i sprovođenja, ali to je već posebna priča – objašnjava naš sagovornik.
Šta je „Valsava manevar“?
– Nešto što često zaboravimo u praksi (a nekada je od pomoći kod iznenadnog napada lupanja srca) je takozvani Valsava manevar. On nam služi za prolazno povećanje tonusa vagusnog nerva, koji deluje naspram adrenergičkog tj. simpatičkog sistema, i na taj način izaziva usporenje tj. vraćanje srca u ritam normalne brzine. Ma koliko pacijente zabavljalo svaki put kad im pokazujem kako treba da zapuše nos i naduju obraze, radi se o ozbiljnoj i naučno utemeljenoj metodi – objašnjava internista kardiolog koji je, a to možete i da zaključite po nestandardnim odgovorima – lekar, ali i umetnik – muzičar i pisac.
U svom stilu odgovara i na pitanje imamo li vremena, ako je lupanje intenzivno, da se, onako, tipično srpski, pravimo da nam nije ništa, da je to sigurno od stresa, na nervnoj bazi ili od previše trčanja?
– Kako neko reče, u srpskoj medicini postoje dve dijagnoze:
- Idi kući, nije ti ništa…
- Šta si dosad čekao?
Umeće i pacijenta i lekara je balansirati između ova dva.
Da nam srce što duže poživi…
Srce je organ koji radi 24/7. Koji su saveti za preveniranje srčanih oboljenja, ako izuzmemo neke genetske momente ili urođene mane?
– Na prvom mestu svojim pacijentima kažem – bacite cigarete! Verovali ili ne, i nikotin izaziva ubrzani srčani rad. Pušenje, pored toga što odavno nije „in“ (sem u siromašnim zemljama), takođe je i skupo, donosi loš dah, žute prste i zube, smrdljivu odeću, a zbog uništavanja kolagena i elastina izaziva i prebrzo starenje i opuštene grudi kod žena (da, „kvarno“ koristim moderni „instagram kult lepote“ za ubeđivanje suprotnog pola da ostavi cigarete, kriv sam). Ne zanima me koje će prevare duvanske kompanije da koriste da vas ubede da su njihovi proizvodi bezbedni: smanjenje nikotina, elektronske cigarete… Na kraju dana uvek ispadne kako je svaki oblik uvlačenja duvanskog dima štetan. Ako vas sve ovo nije ubedilo, tu su i rak pluća i bolesti srca, kao bonus – surov je Hristov.
Šta još možete učiniti za sebe i svoje srce?
– Krenite malim koracima. Ne, neću da pokušavam da glumim lajfkouča, da vas gnjavim fizičkom aktivnošću i ishranom, za to imate brojne Jutjub kanale. Ono što je meni bitno da spomenem je, recimo, da stručnjaci sve više savetuju da izdvojimo dva sata preko dana kada ćemo isključiti mobilni telefon. Zamislite to, prava naučna fantastika, pustiti neko vreme telefon iz ruke! I dok odmahujete glavom, imajte u vidu da su neka istraživanja pokazala da srce ubrzava i do 20 odsto kada nam telefon zazvoni, a takođe se javlja i veća učestalost preskakanja u srčanom radu. Srce je motor, kako često volim da kažem pacijentima, i kao takav najduže će trajati ako radi na malom broju obrtaja. „Javi se na mobilni, završi ovo, kupi ono, odgovori šefu na mejl u devet uveče, pogledaj nekoliko epizoda serija za redom, ne moraš da spavaš, listaj instagram dok ti palac ne dobije upalu mišića…“ Izgaramo u želji da se dodvorimo modernom stilu života, a ne shvatamo da srce nije stvoreno da stalno radi u petoj brzini. Potreban nam je kvalitetan san od 7-8 sati. Nije vikend napravljen „bez veze“, kao ni letnji ni zimski odmor, a svedoci smo sve češćih zahteva poslodavaca za radnim subotama, prekovremenim radom, sve kraćim odmorima… Duboko sam ubeđen da odatle imamo i porast kardiovaskularnih oboljenja u mlađim populacijama – kaže sagovornik eKlinike.
I poentira…
Zato zastanite malo, ubacite na ler, usporite život.
Hvala na strucnim korisnim savetima