Moždani udar može da se dogodi i tokom spavanja: Zašto se simptomi otkrivaju tek ujutru

Čovek uveče legne u krevet bez ikakvih tegoba, a ujutru ne može da pomeri ruku, teško izgovara reči ili primećuje da mu je jedna strana lica oduzeta. Moždani udar može da nastane i dok spavamo, a stručnjaci ovaj oblik nazivaju wake-up stroke, odnosno moždani udar otkriven nakon buđenja. Zašto se to dešava i kakvu ulogu u tome imaju krvni pritisak, srčane aritmije i apneja u snu?

Skoro svaki četvrti ishemijski moždani udar otkriva se nakon buđenja

Prema sistematskom pregledu i meta-analizi iz 2025. godine, koja je obuhvatila 37 istraživanja i više od 196.000 osoba, približno 23 odsto ishemijskih moždanih udara otkriva se nakon buđenja.

To ne znači da je svaki četvrti moždani udar sigurno nastao tokom spavanja. Kod ovih pacijenata često nije moguće utvrditi tačan trenutak nastanka, jer su poslednji put bili bez simptoma pre nego što su zaspali.

Šta se tokom noći dešava sa krvnim pritiskom?

Kod većine zdravih ljudi krvni pritisak tokom spavanja prirodno opada za oko 10 do 20 odsto. Pred buđenje i nakon ustajanja dolazi do njegovog porasta, jer se organizam priprema za dnevne aktivnosti.

Kod osoba sa hipertenzijom i oštećenjima krvnih sudova izražene promene pritiska mogu predstavljati dodatno opterećenje. Ipak, jutarnji porast krvnog pritiska nije sam po sebi uzrok moždanog udara.

Apneja u snu može da poveća rizik

Jedan od značajnih faktora rizika jeste opstruktivna apneja u snu, poremećaj koji izaziva ponavljane prekide disanja tokom spavanja. Tada nivo kiseonika u krvi može da opadne, dok krvni pritisak naglo osciluje.

Dugotrajna, nelečena apneja povezana je sa hipertenzijom, srčanim aritmijama i povećanim rizikom od moždanog udara. Na ovaj poremećaj mogu da ukažu glasno hrkanje, prekidi disanja, jutarnje glavobolje i dnevna pospanost.

Kako srčane aritmije mogu da izazovu moždani udar?

Posebno važan faktor rizika jeste atrijalna fibrilacija, poremećaj srčanog ritma kod kojeg srčane pretkomore ne rade pravilno. Zbog toga krv može da se zadržava u pojedinim delovima srca, što pogoduje stvaranju ugrušaka. Ako se ugrušak odvoji, može krvotokom dospeti do mozga i začepiti arteriju, izazivajući ishemijski moždani udar.

Problem je što atrijalna fibrilacija može da protiče bez simptoma, a epizode aritmije mogu se javljati i tokom noći. Ipak, nije svaka aritmija povezana sa istim rizikom od moždanog udara.

Da li se krv ujutru lakše zgrušava?

Na zgrušavanje krvi utiče i naš unutrašnji biološki sat. Istraživanja pokazuju da se tokom jutarnjih sati menjaju aktivnost trombocita i sposobnost organizma da razgrađuje ugruške.

Jednu od važnih uloga ima protein PAI-1, koji usporava razgradnju ugrušaka. Njegova aktivnost može biti povećana ujutru, što je jedan od mogućih razloga zašto se pojedini kardiovaskularni događaji češće javljaju u jutarnjim satima. O ovim mehanizmima govori i naučni pregled objavljen u časopisu Sleep Medicine Reviews.

Koji simptomi nakon buđenja zahtevaju hitnu pomoć?

Iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela, spušten ugao usana, otežan govor, poremećaj vida ili nagli gubitak ravnoteže mogu biti znaci moždanog udara. Upozoravajući simptom može biti i iznenadna, izuzetno jaka glavobolja.

Ako se osoba probudi sa ovim tegobama, potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć. Ne treba čekati da simptomi prođu, čak ni kada su blagi.

Nepoznato vreme nastanka moždanog udara ne znači da je za lečenje automatski prekasno. Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za tretman akutnog ishemijskog moždanog udara iz 2026. godine, savremene metode snimanja mozga omogućavaju lekarima da kod određenih pacijenata procene mogućnost primene trombolize ili mehaničke trombektomije, čak i kada su simptomi otkriveni tek nakon buđenja.

Zato je najvažnije ne gubiti dragoceno vreme. Čak i kada ne znamo kada je moždani udar počeo, brza reakcija može značajno uticati na mogućnosti lečenja i oporavka.

(eKlinika.rs)