Moždani udar je bio blaži ili je prošlo više od 24 sata: Da li za lečenje ipak nije kasno

Kod moždanog udara svaki minut može da odluči o životu i trajnim posledicama. Međutim, dva nova istraživanja pokazuju da bi i pacijenti sa blagim simptomima, kao i oni koji u bolnicu stignu posle više od 24 sata, u određenim okolnostima mogli da imaju korist od uklanjanja krvnog ugruška iz mozga. Da li se granice savremenog lečenja moždanog udara pomeraju?

Godinama je jedno od najvažnijih pravila u lečenju moždanog udara bilo da je vreme presudno. Što se pre uspostavi protok krvi kroz zapušeni krvni sud, veće su šanse da pacijent preživi bez teških posledica. I to pravilo i dalje važi. Međutim, dva nova istraživanja, objavljena 23. oktobra 2026. godine u uglednom medicinskom časopisu The New England Journal of Medicine, otvaraju mogućnost da se određeni pacijenti uspešno leče i u situacijama u kojima se ranije nije rutinski primenjivala mehanička trombektomija.

Šta je trombektomija i kako može da spase moždano tkivo?

Mehanička trombektomija je minimalno invazivna intervencija kojom lekari, pomoću tankih katetera uvedenih kroz krvne sudove, dolaze do mesta začepljenja arterije u mozgu i uklanjaju krvni ugrušak. Cilj je da se što pre ponovo uspostavi protok krvi i spreči odumiranje moždanog tkiva.

Ova metoda koristi se kod određenih pacijenata sa ishemijskim moždanim udarom, koji nastaje kada ugrušak prekine dotok krvi u deo mozga. Ipak, nije svaki moždani udar pogodan za trombektomiju, niti svaki pacijent može bezbedno da bude podvrgnut ovoj intervenciji.

Blagi moždani udar ne znači i mali rizik

Prvo istraživanje, sprovedeno u Kini, obuhvatilo je 304 pacijenta sa blagim simptomima ishemijskog moždanog udara, ali sa začepljenjem velikog krvnog suda u mozgu. Iako su simptomi bili relativno blagi, snimanja su pokazala da postoji značajna količina moždanog tkiva koje je ugroženo, ali još može da se spase. Među 300 pacijenata uključenih u glavnu analizu, posle 90 dana odličan funkcionalni oporavak zabeležen je kod 69,4 odsto pacijenata lečenih trombektomijom uz standardnu terapiju, u poređenju sa 50 odsto onih koji su primali samo standardnu terapiju.

Drugim rečima, gotovo 20 procentnih poena više pacijenata iz grupe lečene trombektomijom imalo je povoljan ishod, bez značajnih funkcionalnih ograničenja. Ipak, intervencija nije bila bez rizika. Ozbiljne komplikacije povezane sa procedurom zabeležene su kod 13,2 odsto pacijenata. Ovi rezultati ukazuju na to da naizgled blagi simptomi ne moraju da znače da je opasnost mala, naročito kada je zapušen veliki krvni sud.

Da li trombektomija može da pomogne i tri dana posle moždanog udara?

Drugo istraživanje, poznato kao LATE-MT, ispitivalo je još jedno važno pitanje: da li uklanjanje krvnog ugruška može da pomogne pacijentima i kada je od početka moždanog udara prošlo između 24 i 72 sata?

U studiji je učestvovalo 336 pacijenata sa začepljenjem velikog krvnog suda, kod kojih su snimanja pokazala da deo ugroženog moždanog tkiva još može da se sačuva. Rezultati su pokazali da su pacijenti podvrgnuti trombektomiji imali bolje funkcionalne ishode posle 90 dana u poređenju sa onima koji su dobijali samo standardnu medicinsku terapiju.

Međutim, zabeleženi su i ozbiljni rizici. Simptomatsko krvarenje u mozgu pojavilo se kod 4,8 odsto pacijenata lečenih trombektomijom, dok u kontrolnoj grupi nije bilo takvih slučajeva. Smrtnost tokom 90 dana iznosila je 6 odsto u grupi lečenoj trombektomijom, naspram 1,8 odsto u grupi koja je primala standardnu terapiju.

To znači da potencijalna korist mora pažljivo da se odmeri u odnosu na rizike, a rezultati ne opravdavaju rutinsku primenu trombektomije kod svih pacijenata koji kasno stignu u bolnicu.

Zašto je važno koliko je moždanog tkiva sačuvano?

Jedna od najvažnijih poruka oba istraživanja jeste da vreme, iako izuzetno važno, nije jedini faktor koji određuje mogućnosti lečenja.

Savremene metode snimanja mozga mogu da pokažu ne samo koji deo tkiva je već nepovratno oštećen, već i koliko tkiva je ugroženo, ali još može da se spase. Upravo je to bilo presudno za izbor pacijenata u ovim studijama.

Ipak, istraživanja su sprovedena u kineskim medicinskim centrima, na pažljivo odabranim pacijentima. Zato su potrebne dodatne studije pre nego što bi se njihovi rezultati mogli široko primeniti u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

Kod moždanog udara ne sme da se čeka

Iako nova istraživanja otvaraju mogućnosti za lečenje pojedinih pacijenata i izvan dosadašnjih vremenskih okvira, ona nikako ne znače da se sa odlaskom u bolnicu može čekati. Iznenadna slabost ruke ili noge, spušten ugao usana, otežan ili nerazumljiv govor, nagli poremećaj vida ili ravnoteže mogu biti znaci moždanog udara, čak i kada su simptomi blagi ili brzo prolaze.

U takvoj situaciji potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Najvažnija poruka novih istraživanja nije da vreme više nije presudno, već da medicina danas možda može da pomogne i nekim pacijentima za koje se ranije smatralo da imaju manje mogućnosti za intervenciju.

A najbolja šansa za oporavak i dalje počinje pravovremenim prepoznavanjem simptoma i što bržim dolaskom do odgovarajuće medicinske ustanove.

(eKlinika.rs)