Ishemijska bolest srca je jedna od najčešćih bolesti na našim prostorima i najčešći uzrok smrti u industrijski razvijenim zemljama kako kod muškaraca tako i kod žena. Najviše pogađa radni deo populacije između 45. i 55. godine života.
Ishemijska bolest – naješća kardiovaskularna bolest srca
Da bismo saznali sve što nas zanima o ovoj bolesti, u ePodcsat smo pozvali pukovnika docenta doktora Zorana Jovića, kardiologa, načelnika Klinike za kardiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Prvo pitanje je bilo šta je to ishemijska bolest srca?
– Ishemijska bolest srca je jedan od najčešćih uzroka smrti u svetu, kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima srca, i predstavlja bolest koronarnih krvnih sudova. To su arterijski krvni sudovi, prosečno prečnika od 2 do 4 mm, koji snabdevaju srčani mišić hranljivim materijama i kiseonikom. Tako da promene u tim krvnim sudovima dovode do koronarne, odnosno ishemijske bolesti srca. Najčešće su to naslage masnoća u unutrašnjim delovima koronarnih arterija, koji tokom vremena sužavaju arterije. Što je stepen tog suženja veći, ranije dobijamo manifestaciju bolesti, a samim i tim događaje koji dovode do zdravstvenih problema – kaže na početku današnjeg ePodcasta pukovnik doc. dr Zoran Jović.
Postoje li i koji su tipični simptomi za ishemijsku bolest srca
Naš sagovornik dr Zoran Jović, napominje da ova bolest može ići bez nekih tipičnih simptoma i tegoba.
– Međutim, u najvećem broju slučajeva mi imamo i tipičnu prezentaciju ishemijske bolesti srca. Ona se prezentuje bolom u grudima, znači to je poznata angina pektoris, i u zavisnosti od stepena suženja tih krvnih sudova, bolest može ispoljiti kao stabilna, pa govorimo o stabilnoj angini pektoris ili ishemijskoj bolesti, ili kao akutni koronarni sindrom, kada imamo nekoliko različitih manifestacija, od nestabilne angine pektoris preko manjeg do klasičnog velikog infarkta, kako mi to stručno zovemo, infarkt sa elevacijom. U zavisnosti od stepena suženja imaćemo i različite manifestacije – ističe dr Zoran Jović.
Stabilna i nestabilna angina pektoris
Dr Zoran Jović kaže da kada govorimo o nestabilnoj angini pektoris, bol je jači, jer se on najčešće se manifestuje kao bol iza grudne kosti, može biti u vidu stezanja, pečenja, žarenja, pritiska, kao da vam neko sedi na grudnom košu.
– Kada je u pitanju nestabilna angina, bol može trajati čak i nekoliko minuta, pa je nekad potrebno i da damo nitroglicerin da bi bol prestao. I obično se u nestabilnoj angini bol javlja čak i u miru, dok je kod stabilne angine potrebno da budemo aktivniji, ili da se oko nečega iznerviramo, da bismo provocirali nastanak simptoma.
Prvo pozvati hitnu pomoć
Kada osetimo bol iza grudne kosti i ako sumnjamo na infarkt srca, šta nam je činiti?
– U tim teškim situacijama, moram da naglasim, bol može biti izuzetno jak, toliko jak da pacijent može izgubiti svest. Najbolje je ukoliko je neko s vama da se pozove odmah hitna pomoć, jer oni u takvim situacijama, kada govorimo o akutnom koronarnom sindromu najbrže i najbolje mogu pomoći. Nikako se ne preporučuje da samostalno voze auto, što se nažalost dešava u praksi, jer može biti veoma opasno, kako za pacijenta tako i za druge učesnike u saobraćaju. Znači prva i osnovna stvar je pozvati hitnu pomoć – napominje dr Jović.
Može li se sprečiti ishemijska bolest srca i izbeći infarkt
Dr Zorana Jovića smo pitali da li se ishemijska bolest srca može na neki način sprečiti?
– Apsolutno. Na prvom mestu moramo biti zdravstveno prosvećeni, kako bismo se na vreme javili lekaru, kad nam još ništa nije dijagnostikovano, kad nemamo nikakav problem da bismo dobili informaciju na vreme otkrili neki od bitnih faktora rizika protiv kojih bismo mogli da se borimo i na taj način sprečimo nastanak ishemijske bolesti. Na prvom mestu to je visok krvni pritisak ili arterijska hipertenzija, zatim visok holesterol i trigliceridi, pušenje kao jedan od najznačajnijih faktora rizika, zatim šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost i tu još par faktora rizika na koje, nažalost, ne možemo da utičemo, to je genetska predispozicija, pol i starost pacijenta – kaže dr Zoran Jović.
Može li i šta preduzeti osoba koja se nalazi u društvu nekoga ko je dobio infarkt srca dok ne dođe hitna pomoć, kako se ishemijska bolest dijagnostikuje i može li da se izleči, saznaćete u današnjem ePodcastu u kom je naš gost bio pukovnik doc. dr Zoran Jović, kardiolog.
Reč, dve o sagovorniku ePodcasta
Pukovnik doc. dr Zoran Jović, kardiolog i načelnik Klinike za kardiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Završio je edukaciju za invazivnu kardiološku dijagnostiku u UKCS 2007.g. i implantaciju pejsmejkera u VMA iste godine. 2008. godine završio je stručnu edukaciju iz oblasti interventne kardiologije u bolnici St. Luke’s Episcopal Hospital u Hjustonu, Teksas, SAD. Završio je kurs za PKI u akutnom infarktu miokarda 2010. godine u Švajcarskoj. Od 2009. godine se aktivno bavi perkutanim koronarnim intervencijama u Vojnomedicinskoj akademiji. 2012. godine je položio subspecijalistički ispit iz kardiologije. Marta 2013. godine izabran u asistenta za užu naučnu oblast Interna medicina na Medicinskom fakultetu VMA Univerziteta odbrane u Beogradu. 2015. godine postavljen za načelnika 2. odeljenja klinike za kardiologiju VMA i na tom položaju je i sada. 2016.g. je reizabran u asistenta.
Do sada je aktivno učestvovao u radu više kongresa i simpozijuma u zemlji i u inostranstvu. Član je Srpskog Lekarskog društva, Srpske Lekarske komore i Udruženja kardiologa Srbije. Kao autor i koautor objavio više od 60 radova koji su publikovani u nacionalnim ili stranim časopisima, zbornicima u celini ili u vidu sažetaka, a neki od njih su i saopšteni na značajnim skupovima u zemlji i u inostranstvu.
Sjajno.Hvala na strucnom objasnjenju.