Kad bubrezi oslabe, srce to prvo oseti

Ne razmišljamo često o tome da bubrezi i srce rade kao tim – ako strada jedan, pati i drugi. Hronična bolest bubrega ne ugrožava samo funkciju bubrega, već značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i prevremenog umiranja. Upravo zato lekari sve češće govore o potrebi da se ove dve bolesti posmatraju zajedno — kao jedno, povezano stanje

Hronična bolest bubrega često prolazi neprimećeno. Oko 14 do 15 odsto ljudi ima neki oblik oštećenja bubrega, ali većina toga nije ni svesna. Čak i osobe sa uznapredovalom bolešću često ne znaju da im bubrezi polako gube funkciju.

Razlog je jednostavan — bolest ne daje jasne simptome sve dok ne nastane ozbiljno oštećenje. Zato su rani skrining i redovno testiranje urina na prisustvo proteina i albumina od ključne važnosti. Nažalost, te analize se često preskaču, posebno kod pacijenata koji nemaju dijabetes, iako bi mogle spasiti godine života.

Preporučujemo

Srce i bubrezi: povezanost koja se ne sme ignorisati

Stručnjaci Američkog udruženja za srce upozoravaju da postoji snažna veza između bolesti srca, bubrega i metabolizma. Stanja poput gojaznosti, dijabetesa, povišenog pritiska i LDL holesterola, kao i apneje u snu često imaju iste mehanizme oštećenja – upalu, oksidativni stres i disfunkciju krvnih sudova.

Sve to može dovesti do istovremenog propadanja srca i bubrega, stvarajući začarani krug koji je teško prekinuti bez zajedničkog pristupa lečenju.

Prvi, često neprimetni znaci da bubrezi traže pažnju

Hronična bolest bubrega obično počinje tiho, bez jasnih simptoma. Ipak, postoje rani znaci i laboratorijske analize koje mogu upozoriti da nešto nije u redu:

Simptomi koje ne treba zanemariti:

• Umor koji ne prolazi, bez vidljivog razloga
• Otečene noge, zglobovi ili kapci (posebno ujutru)
• Tamnija ili penasta mokraća
• Učestalo mokrenje noću
• Gubitak apetita, mučnina ili osećaj „težine“ u telu
• Blago povišen krvni pritisak koji ranije niste imali

Analize koje otkrivaju rane promene:

• Analiza urina – traži se prisustvo proteina (proteinurija) ili albumina (albuminurija), koji ukazuju na oštećenje bubrega
• Kreatinin u krvi – pomaže da se izračuna procena glomerularne filtracije (eGFR), pokazatelj koliko efikasno bubrezi rade
• Urea i elektroliti (natrijum, kalijum) – ukazuju na ravnotežu u organizmu i rad bubrega

Ako rezultati pokažu i minimalna odstupanja, treba potražiti savet lekara. Pravovremeno otkrivanje može sprečiti da bubrezi (i srce) uđu u fazu koja se više ne može potpuno popraviti.

Zašto je rana dijagnostika ključna

Prema rečima kardiologa dr Taja Glakmana, rana dijagnoza hronične bolesti bubrega nije važna samo da bi se sačuvali bubrezi, već i da bi se sprečile kardiovaskularne komplikacije, koje su vodeći uzrok smrti kod ovih pacijenata.

Potrebno je, ističe on, bolje povezivanje nefrologa, kardiologa, endokrinologa i lekara opšte prakse. Samo timski i integrisani pristup omogućava da se rizik proceni na vreme i da se terapija prilagodi svakom pacijentu individualno. Holistički model lečenja, koji kombinuje zdrav stil života, pravilnu ishranu i savremene lekove, može istovremeno zaštititi i srce i bubrege.

Redovna analiza urina i kontrola krvnog pritiska

Hronična bolest burega ne mora da znači kraj zdravog života — ako se otkrije na vreme. Jednostavna analiza urina i redovna kontrola krvnog pritiska mogu biti od velike pomoći. Briga o bubrezima znači i brigu o srcu. A svako srce koje kuca duže – zaslužuje da bude zaštićeno na vreme.