Sit-to-stand test od 30 sekundi otkriva u kakvom stanju je telo i kako starimo. Možete ga uraditi kod kuće

Ustajanje sa stolice ili kreveta verovatno je jedna od onih svakodnevnih radnji koja može da nam pruži iznenađujuće mnogo informacija o tome kako telo funkcioniše. Lekari za procenu fizičke funkcionalnosti koriste test ustajanja sa stolice, poznat kao sit-to-stand test. Njime se meri koliko puta osoba može da ustane iz sedećeg položaja i ponovo sedne tokom 30 sekundi. Test se često koristi u lekarskim ordinacijama i drugim zdravstvenim ustanovama pri proceni starijih osoba, ali se može jednostavno uraditi i kod kuće.

Kako da uradite sit-to-stand test kod kuće?

Test sit-to-stand daje dobar uvid u to koliko je osoba funkcionalno sposobna, kaže Jugdeep Dhesi, profesorka gerijatrijske medicine na King’s College u Londonu. Rezultat testa može da pruži informacije o snazi, ravnoteži i fleksibilnosti. Takođe, razna istraživanja pokazala su i vezu rezultata ovog testa sa rizikom od padova, određenih kardiovaskularnih problema i smrtnosti.

Preporučujemo

Za test je potrebna stolica sa ravnim naslonom, bez rukohvata, kao i štoperica ili običan tajmer, na primer na mobilnom telefonu. Test se izvodi tako što:

• sednete na sredinu stolice, prekrstite ruke i položite dlanove na suprotna ramena
• leđa treba da budu uspravna, a stopala na podu
• pokrenete štopericu
• ustanete do potpuno uspravnog položaja, pa ponovo sednete
• pokret ponavljate tokom 30 sekundi i brojite koliko ste se puta potpuno uspravili.

Test se prvenstveno koristi kod osoba starijih od 60 godina, ali može da bude koristan i mlađima jer daje određenu sliku o kondiciji, posebno o snazi i izdržljivosti mišića donjeg dela tela.

Optimalna telesna spremnost u zavisnosti od starosne dobi

Prosečni rezultati za muškarce iznose:

• u dobi od 60 do 64 godine: 14
• u dobi od 65 do 69 godina: 12
• u dobi od 70 do 74 godine: 12
• u dobi od 75 do 79 godina: 11
• u dobi od 80 do 84 godine: 10
• u dobi od 85 do 89 godina: 8
• u dobi od 90 do 94 godine: 7

Prosečni rezultati za žene iznose:

• u dobi od 60 do 64 godine: 12
• u dobi od 65 do 69 godina: 11
• u dobi od 70 do 74 godine: 10
• u dobi od 75 do 79 godina: 10
• u dobi od 80 do 84 godine: 9
• u dobi od 85 do 89 godina: 8
• u dobi od 90 do 94 godine: 4

Rezultat ispod proseka za određenu starosnu grupu može da bude znak većeg rizika od nepovoljnih zdravstvenih ishoda, na primer padova, navode iz Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Međutim, prosečne vrednosti ne uzimaju u obzir zdravstveno stanje pojedinca zato što na rezultat mogu da utiču, na primer, nedavna operacija ili povreda.

I kod mlađih ljudi test može da bude koristan pokazatelj telesne spremnosti. U jednom istraživanju, u kojem je učestvovalo gotovo 7.000 odraslih osoba, prosečan rezultat među ljudima u životnoj dobi od 20 do 24 godine iznosio je 50 ponavljanja u minuti za muškarce i 47 za žene. Neki učesnici uspeli su da urade čak 72 ponavljanja u minuti.

Loš rezultat može da bude znak većeg rizika

Istraživanja pokazuju da rezultat testa može zdravstvenim stručnjacima pružiti informacije o opštem zdravstvenom stanju osobe. Niži rezultat može da pomogne u prepoznavanju ljudi kod kojih postoji veći rizik od lošijih ishoda nakon operacije ili lečenja raka. Slabiji rezultat takođe može da ukaže na to da srce i pluća ne funkcionišu dovoljno dobro. Takve osobe mogu da imaju veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, među kojima su srčani udar, moždani udar i otkazivanje srca.

Posebno je važna veza sa padovima. Prema CDC, osoba koja postigne rezultat niži od proseka za svoju starosnu grupu ima veći rizik od pada. To je posebno važno u starijem dobu. Oko 30 odsto ljudi starijih od 65 godina padne barem jednom godišnje, a među osobama starijim od 80 godina taj udeo se povećava na oko 50 odsto. Nakon pada često se javlja strah od novog, zbog čega osoba može početi manje da se kreće i ređe izlazi iz kuće što može da dovede do društvene izolacije. Padovi mogu da uzrokuju različite povrede, od istegnuća i manjih povreda mišića do ozbiljnih preloma kuka.

Test ne predviđa koliko ćete živeti

Istraživanje iz 2012. godine pokazalo je da je varijanta testa ustajanja sa stolice bila značajan pokazatelj rizika od smrtnosti kod odraslih osoba u dobi od 51 do 80 godina. Ljudi sa najlošijim rezultatima imali su pet do šest puta veći rizik od smrti tokom šestogodišnjeg praćenja u poređenju sa onima sa najboljim rezultatima.

Ipak, rezultat testa ne može da predvidi koliko će dugo neka osoba da živi. Njegova je vrednost pre svega u tome što može da ukaže na oblasti zdravlja i telesne funkcionalnosti kojima bi trebalo posvetiti veću pažnju.

(eKlinika.rs)