Srčani udar kod žena može nastati i kada arterije nisu „jako zapušene“: studija menja procenu rizika

Žene imaju manju količinu plaka u koronarnim arterijama nego muškarci, ali infarkt im preti ranije i pri nižem stepenu oštećenja krvnih sudova, pokazuje nova studija.

Godinama smo učili da je srčani udar posledica značajnog suženja arterija usled nakupljanja masnih naslaga. Međutim, nova istraživanja pokazuju da kod žena stvari ne funkcionišu tako jednostavno. Njihov rizik od infarkta može da poraste i kada arterije nisu izrazito sužene, što znači da standardne procene rizika ponekad ne prepoznaju na vreme opasnost.

Studija objavljena u časopisu Circulation: Cardiovascular Imaging ukazuje na važne polne razlike u načinu na koji se koronarna bolest razvija i manifestuje.

Manje plaka, ali veći rizik

Istraživači su analizirali snimke koronarne CT angiografije kod više od 4.200 osoba sa stabilnim bolom u grudima i bez ranije dijagnostikovane koronarne bolesti. Učesnici su bili deo velike PROMISE studije, a u ovoj analizi bilo je podjednako žena starijih od 50 i muškaraca starijih od 45 godina.

Rezultati su pokazali:

• 55 odsto žena imalo je prisutan plak u koronarnim arterijama
• 75 odsto muškaraca imalo je plak
• Žene su u proseku imale manju ukupnu zapreminu plaka

Na prvi pogled, deluje da su žene u povoljnijoj poziciji. Međutim, kada se u obzir uzme veličina krvnih sudova, slika se menja.

Ženske koronarne arterije su prirodno manje. Iako imaju manju količinu plaka, on zauzima veći procenat lumena krvnog suda. Upravo se taj odnos, takozvano opterećenje plakom, pokazao kao ključan faktor rizika.

Kod žena je rizik od infarkta ili hospitalizacije zbog bola u grudima počinjao već pri opterećenju plaka od 20 odsto, dok je kod muškaraca taj prag bio oko 28 odsto. Kako se nivo plaka povećavao, rizik je kod žena rastao strmije nego kod muškaraca.

Zanimljivo je i da su žene, uprkos manjoj količini plaka, imale podjednaku stopu smrtnosti u dvogodišnjem periodu praćenja kao i muškarci.

Neopstruktivna koronarna bolest: tiha, ali ozbiljna

Tradicionalno, kardiologija se fokusirala na takozvanu opstruktivnu koronarnu bolest, kada plak značajno sužava arteriju. Međutim, žene češće dobijaju dijagnozu neopstruktivne koronarne bolesti.

To znači da arterije nisu potpuno zapušene, ali:

• dolazi do poremećaja funkcije sitnih krvnih sudova
• arterije se grče ili su sklone spazmu
• srčani mišić može da pritiska krvne sudove
• prisutni su upalni procesi i mikrovaskularna disfunkcija

Iako zvuči manje dramatično, neopstruktivna bolest nosi ozbiljan rizik. U velikoj PROMISE studiji pokazano je da se većina infarkta i smrtnih ishoda, posebno kod žena, dogodila upravo kod osoba sa neopstruktivnom bolešću.

To otvara važno pitanje: da li smo godinama potcenjivali rizik kod žena jer smo tražili samo „velika“ suženja?

Zašto su razlike između žena i muškaraca važne?

Stručnjaci navode više mogućih objašnjenja:

• hormonski faktori
• razlike u biologiji krvnih sudova
• veća sklonost mikrovaskularnoj disfunkciji
• različiti upalni procesi
• modeli procene rizika razvijeni pretežno na muškoj populaciji

Ako su kalkulatori rizika i terapijski pragovi zasnovani na podacima iz studija u kojima su dominirali muškarci, postoji realna mogućnost da kod žena prepoznajemo opasnost prekasno.

Kardiolozi ističu da bi kvantitativna analiza plaka putem koronarne CT angiografije mogla da omogući precizniju procenu individualnog rizika, posebno kod žena sa atipičnim simptomima ili „čistim“ nalazima na standardnim testovima.

Šta ovo znači za žene?

Poruka nije da treba stvarati paniku, već da treba biti oprezniji i precizniji. Bol u grudima, kratak dah, neobjašnjiv umor, mučnina, bol u leđima ili vilici kod žena ne smeju se olako pripisivati stresu ili anksioznosti, posebno posle menopauze.

Nova saznanja ukazuju da:

• i manji stepen ateroskleroze može nositi ozbiljan rizik
• neopstruktivna bolest nije bezazlena
• terapiju i preventivne mere možda treba započinjati ranije

Cilj je da žene budu prepoznate kao rizične na vreme, kako bi se blagovremeno uvele mere prevencije: kontrola krvnog pritiska, regulacija masnoća u krvi, prestanak pušenja, fizička aktivnost i po potrebi terapija lekovima.

Srčane bolesti kod žena: vreme za precizniji pristup

Ova studija još jednom potvrđuje da kardiovaskularne bolesti kod žena imaju specifičnosti koje ne smemo zanemariti. Razlike nisu dramatične, ali su dovoljno značajne da utiču na kliničke odluke. Sve je jasnije da „ista pravila za sve“ u kardiologiji nisu dovoljna.

Prepoznavanje suptilnijih oblika bolesti, ranije reagovanje i individualizovana procena rizika mogu biti ključni koraci ka smanjenju broja infarkta kod žena. Jer, kada je reč o srcu, nijanse ponekad odlučuju o konačnom ishodu.

(eKlinika.rs)