Kompjuterska tomografija, poznata i kao CT skeniranje ili CAT skeniranje – bezbolno je medicinsko snimanje koje lekar koristi da bi identifikovao bilo kakve znake povrede ili bolesti u telu ili da bi utvrdio da li tretman deluje. U većini slučajeva, medicinski tehničar obavlja snimanje, dok radiolog ili specijalizovani lekar tumači snimke skeniranja.
Koja je svrha kompjuterske tomografije?
Lekari traže da se uradi CT skeniranje da bi dijagnostikovali niz stanja, kao što mogu da budu:
- apendicitis
- ugrušci krvi
- povreda mozga
- prelom kosti
- emfizem
- tečnost u plućima
- bolest srca
- povreda ili prelom
- oštećenje zglobova
- problemi sa bubrezima
- upala pluća
- udar
- tumori, posebno u abdomenu, grudima, karlici ili glavi
Pored dijagnostikovanja stanja, lekar može da traži CT skeniranje kako bi procenio efikasnost određenih tretmana, kao što je zračenje kanceroznih tumora ili uspeh hirurške procedure, kao što je transplantacija organa.
Vrste CT skeniranja
Postoje dva osnovna tipa CT skeniranja: oni kod kojih se koristi kontrast i oni kod kojih to nije slučaj. Kontrast je sredstvo na bazi joda koje se ubrizgava u telo i pomaže da slike sa CT skeniranja bolje vizuelizuju organe.
- Bez kontrasta: CT skeniranje može da se uradi bez upotrebe kontrastnih sredstava. Ovo se radi u slučaju alergije na kontrast ili istoriju bolesti bubrega. Kontrast ne mora da bude potreban za dijagnostikovanje određenih stanja, kao što su prelom ili slomljena kost, koji se na skeneru vide i bez kontrastne boje.
- Sa kontrastom: Dok rendgenski zraci tradicionalno mogu da proizvedu kvalitetne slike kostiju, slike mekih tkiva je teže dobiti. Iz tog razloga, neki lekari traže da se CT skeniranje uradi sa kontrastnim agensima. Oni pomažu da organi budu vidljiviji na CT skeniranju, kao i da se otkriju blokade u krvnim sudovima.
Kako CT skeniranje funkcioniše?
Tokom snimanja pacijent leži na leđima na krevetu koji se uvlači u mašinu. U toku snimanja CT skener koristi specijalizovani rendgen aparat koji se rotira oko tela pacijenta i pravi veliki broj slika tela. Svaka rotacija CT mašine pravi slike slojeva ili preseka pojedinih organa u telu što CT skeneru omogućava da ponovo stvori trodimenzionalnu sliku tela, koja se razlikuje od rendgenskog snimanja na kome se dobija dvodimenzionalna slika.
CT skeneri mogu veoma brzo da generišu slike. Većina skeniranja trajaće 30 minuta ili kraće. Iz tog razloga, lekari često CT skeniranje traže za decu ili osobe kojima je teško da ostanu mirni, recimo oni koji su teško povređeni.
Kako se odvija skeniranje?
CT skeniranje je bezbolno i neinvazivno. Iako svako skeniranje može malo da se razlikuje, uglavnom se odvija u sledeća četiri koraka:
- Korak 1: Kod skeniranja sa kontrastom, on se daje IV (intravenozno).
- Korak 2: Pacijent leži ravno na krevetu za CT.
- Korak 3: Krevet se uvlači u skener i medicinski tehničar započinje skeniranje.
- Korak 4: Veoma je važno da pacijent mirno leži tokom snimanja kako bi se dobile najbolje moguće slike. U nekim slučajevima od pacijenta će se zatražiti da na kratko zadrži dah kako bi sprečili kretanje grudnog koša gore-dole
Kada se snimanje završi, radiolog ili lekar kasnije mogu da pregledaju slike kako bi identifikovali bilo kakve znake koje mogu da izazovu zabrinutost.
Odmah nakon snimanja na CT skeneru pacijenti mogu da se vrate svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Ukoliko su prilikom pregleda primili kontrast veoma je važno da nakon snimanja konzumiraju dosta tečnosti (vode) kako bi se kontrastno sredstvo izlučilo što pre iz organizma.
Rizici kompjuterske tomografije i mere predostrožnosti
CT skeniranje koristi zračenje za dobijanje slika. Izloženost visokim nivoima zračenja ima potencijal da izazove štetne efekte, kao što je povećan rizik od raka. Međutim, jedno CT skeniranje obično ne generiše dovoljno zračenja da izazove ozbiljne neželjene efekte.
Drugi rizik za CT skeniranje jeste primena IV kontrastnih sredstava jer neke osobe mogu imati alergijske reakcije na kontrastno sredstvo. U nekim slučajevima poznato je i da kontrast pogoršava oštećenje bubrega kod ljudi koji imaju istoriju problema sa bubrezima. Obavezno obavestite svog lekara i radiologa o svojoj istoriji bolesti i alergijama pre CT skeniranja, ako vas to već nisu pitali.
Važno je napomenuti da možete da se podvrgnete CT skeniranju ako ste trudni. Međutim, pošto CT skeniranje uključuje malu količinu izloženosti zračenju, lekar može preporučiti da sačekate da prođe prvi trimestar ili dok se ne porodite ako razlog za skeniranje nije hitan slučaj.
Kako se pripremiti za CT skeniranje
Za CT skeniranje obično ne postoje nikakve posebne pripreme. U zavisnosti od toga koji deo tela se snima, od pacijenta može da se zatraži da skine deo ili svu odeću. Zato na sebi treba imati udobnu odeću koja se lako može skinuti i onu bez dodataka, patent zatvarača ili dugmadi.
U slučaju snimanja sa kontrastnim sredstvom, lekar može da preporuči da prestanete da jedete, pijete i uzimate određene lekove nekoliko sati pre snimanja. Međutim, ovo se razlikuje od osobe do osobe i zato bi trebalo lekara da pitamo za sva pravila kojih treba da se pridržavamo, a koja su specifična za tip CT skeniranja koji treba da obavimo.
Rezultati CT skeniranja
Vremenski okvir za dobijanje rezultata zavisi od toga da li je situacija hitna ili ne. Ako su hitno potrebni rezultati, lekar može da pogleda snimke istog dana posle obavljenog snimanja. U većini slučajeva, međutim, lekar će obično pregledati rezultate jedan do dva dana nakon snimanja i zakazati nam da dođemo kako bi razgovarali o nalazima.
Iako CT skeniranje može pružiti korisne informacije o brojnim zdravstvenim stanjima, postoje ograničenja za skeniranje. Na primer, CT skeniranje možda neće efikasno napraviti slike mozga, zglobova, žučne kese ili karličnih organa.
Ako lekar otkrije nešto na snimcima CT skeniranja, to može da mu pomogne da postavi dijagnozu stanja ili da vidi kako napreduje lečenje. Ako rezultati snimanja budu nejasni (što znači da snimci nisu doveli do čvrstog zaključka), lekar može preporučiti dodatna snimanja ili druge dijagnostičke mere, kao što su analize krvi ili urina.
U slučaju da lekar ne pronađe ništa na CT skeneru, to ne znači automatski da je sve u redu ako simptomi i dalje postoje. Ako lekar nije siguran u osnovni uzrok, može tražiti dodatna ispitivanja, isprobati određene tretmane kako bi se smanjili simptomi ili sačekati dok simptomi ne nestanu sami.
