Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Crno vino prija srcu, čuva zdravlje creva, a može da snizi i krvni pritisak

Priredio/la: M.R.
13:00 - 12. 06. 2021.

Umerenost u ispijanju crnog vina garant je dugovečnosti i dobrog zdravlja čoveka, tvrde stručnjaci

crveno vino- zdravlje-alkohol Vino je mnogima jedno od omiljenih pića Foto: Shutterstock

Za većinu ljudi uživanje u čaši ili dve crvenog vina svakog dana može biti deo hedonističkog rituala, ali i deo zdravijeg načina života. Bez obzira na brojne moguće zdravstvene koristi, važno je ponoviti da unos veće količine alkohola sigurno donosi više štete nego koristi. Ukoliko niste sigurni da možete da održavate zdravu granicu, jedite grožđe ili bobičasto voće – i tako ćete u organizam uneti resteratrol, najvažniji antioksidativni sastojak pronađen u crnom vinu.

Moguće koristi za bolje zdravlje

Crveno vino (u našem jeziku i kulturi odomaćeno kao „crno“) je stotinama godina deo društvenih, verskih i kulturnih događaja. U srednjovekovnom dobu verovalo se da u manastirima monasi žive duže, delimično i zbog redovnog umerenog konzumiranje ovog vina. Poslednjih godina, nauka nagoveštava da u tim tvrdnjama može biti i istine potkrepljene istraživanjima. Prema studiji objavljenoj 2018. godine, umereno konzumiranje crnog vina može da ima pozitivnu vezu sa:

  • kardiovaskularnim bolestima
  • aterosklerozom
  • hipertenzijom
  • određenim vrstama karcinoma
  • dijabetesom tipa 2
  • neurološkim poremećajima
  • metaboličkm sindromom

Koji sastojci iz crnog vina mogu da poboljšaju zdravlje?

Svojim antioksidativnim, protivupalnim i lipidno-regulacionim efektima crno vino se svrstalo u grupu poželjnih namirnica, u propisanim količinama. Pravljeno od gaženog i muljanog tamnog grožđa, predstavlja bogat izvor resveratrola – prirodnog antioksidansa koji se nalazi u koži grožđa. Antioksidanti, kao što je poznato, smanjuju oksidativni stres u telu koji ima dokazane veze sa mnogim bolestima, uključujući rak i bolesti srca.

Zdrava hrana bogata antioksidantima uključuje voće, orašaste plodove i povrće. Celo grožđe i bobice bolji su izvor resveratrola od crvenog vina, a zbog zdravstvenih rizika povezanih sa prekomernim konzumiranjem alkohola, za mnoge mogu biti i bolji izbor. Ako je vaša dilema koje vino da izaberete, odgovor bi bio potvrdan – da, crno vino bi moglo biti bolji izbor od belog, ako vama odgovara. 

Za bolje stanje kardiovaskularnog sistema, uz propisane količine

Istraživanja tokom godina su pokazala pozitivnu vezu između umerenog konzumiranja crvenog vina i dobrog zdravlja srca. Nedavno je objavljen podatak da se crno vino povezuje sa manjim rizikom od koronarne bolesti srca i da može imati kardioprotektivne efekte.

Međutim, Američka asocijacija za srce (AHA) kaže i drugi udruženi faktori mogu da igraju važnu ulogu. Na primer, ljudi koji umereno piju crno vino mogu da slede zdraviji način života ili pređu na mediteranski način ishrane. Takođe se ističe da višak alkohola može direktno da našteti srcu. Da biste bili sigurni u količinu koja vam neće naštetiti, trebalo bi se držati zvaničnih smernica Centra za bolesti i prevenciju (CDC), koje umereno piće definišu kao:

  • 1 čaša vina dnevno za žene
  • 2 čaše vina za muškarce

Zdravija creva

Studija objavljena 2018. godine izvestila je da polifenoli crvenog vina i grožđa mogu poboljšati crevnu mikrobiotu, doprinoseći zdravijim crevima, kao i da jedinjenja iz crvenog vina mogu da deluju kao prebiotici, koji podstiču funkciju zdravih crevnih bakterija. Istraživači su sugerisali da bi crveno vino moglo da smanji rizik od srčanih bolesti svojim efektima na mikrobiom creva. Međutim, ovo istraživanje je ograničeno i lekarima je potrebno još studija, pre nego što potvrde stvarne i konačne efekte crnog vina na zdravlje creva.

Dijabetes tip 2

Istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da ispijanje čaše crnog vina uz večeru „umereno smanjuje kardiometabolički rizik“ kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 i da je umeren unos crnog vina za njih uglavnom siguran. Naučnici veruju da etanol u vinu igra presudnu ulogu u metabolizmu glukoze. U svakom slučaju, osobe sa dijabetesom treba da se obrate lekaru pre konzumiranja alkohola.

Kako se ponaša krvni pritisak?

Prema Američkoj asocijaciji za srce, resveratrol – antioksidant u crvenom vinu, može uticati na smanjenje visokog krvnog pritiska i povećati nivo HDL (dobrog) holesterola. Naučnici su 2006.godine ukazali da neka jedinjenja crnog vina nazvana procijanidini pomažu u održavanju zdravih krvnih sudova. Mnogi kažu da ih pijuckanje alkoholnog pića opušta, ali rezultati objavljeni 2012. godine pokazali su da i bezalkoholno crveno vino može spustiti krvni pritisak. Ovo bi moglo biti zdravija opcija jer previše alkohola, a posebno crnog vina može izazvati povišen krvni pritisak i aritmiju, kao i nepravilan srčani ritam.

Oštećenje mozga nakon moždanog udara

Studija iz 2015.godine izvestila je da resveratrol može pomoći u zaštiti od sekundarnog oštećenja mozga nakon moždanog udara ili neke povrede centralnog nervnog sistema, a zbog njegovih pozitivnih efekata na upale, oksidativni stres i sprečavanje ćelijske smrti. Međutim, ove studije, ima i takvih mišljenja, pre pokazuju efekte resveratrola nego samog crnog vina.

Protiv gubitka vida

Resveratrol takođe može da pomogne u sprečavanju gubitka vida smanjenjem upala i oksidativnog stresa, prema istraživanju iz 2016. godine.

Mnogi faktori uzrokuju gubitak vida uključujući i:

  • glaukom
  • kataraktu
  • dijabetičnu retinopatiju
  • makularnu degeneracija

Različite vrste karcinoma

Neka istraživanja kažu da bi umereno konzumiranje crnog vina moglo da smanji rizik od određenih vrsta karcinoma. Međutim, Nacionalni institut za rak kaže da postoje čvrsti dokazi da alkohol može prouzrokovati određene vrste raka, pa se opet vraćamo na pitanje umerenosti i količina. Veća količina alkohola stvara toksine u telu, oštećuje telesna tkiva i stvara oksidaciju a to znači da bi potencijalni štetni efekti alkohola mogli da nadmaše bilo kakvu korist od resveratrola. Nacionalni institut za rak povezuje upotrebu alkohola sa nizom karcinoma, uključujući rak usta, grla, jetre, dojke i debelog creva.

Neke studije, međutim, eksplicitno su povezale umereni unos crnog vina sa smanjenim rizikom ili boljim ishodima kod nekih vrsta karcinoma, uključujući i psihološku komponentu opuštanja i smanjenja stresa.

Demencija

Prema izveštaju iz 2018. godine, istraživači su otkrili povećani rizik od demencije kod ljudi koji nisu koristili ni minimalne količine vina. Autori misle da bi razlog mogao da bude u neuroprotektivnim efektima polifenola i drugih jedinjenja u vinu koja mogu da smanje upalu i promene lipidni profil u telu.

Depresija

Jedna anketa sprovedena na 5.505 ljudi, tokom 7 godina, pokazala je da oni koji su pili između 2. do 7 čaša vina svake nedelje imaju niži nivo ili sklonost ka depresiji. Takođe, treba reći i da su ljudi koji su žestoko pili veće količine alkohola, bili više izloženi više ovom riziku.

Bolesti jetre

Alkohol je čest uzrok bolesti jetre. Međutim, umereni unos crnog vina u nekim kontekstima ima veze sa boljim zdravljem ovog važnog organa. Umereni unos alkohola, naročito crnog vina, povezan je sa nižom stopom fibroze jetre kod ljudi sa bezalkoholnom masnom bolešću jetre. Ipak, uticaj crnog vina na zdravlje jetre je prilično komplikovan. Iako daje antioksidanse i smanjuje oksidativni stres, konzumiranje može povećati mokraćnu kiselinu i trigliceride, što šteti jetri. Svakako, osobe koje imaju neko aktivno oboljenje jetre treba da izbegavaju alkohol.

Duži život uz malo vina

Umereno konzumiranje crnog vina može smanjiti rizike od neke hronične bolesti, pa iz toga proizilazi da to može pomoći ljudima da žive duže. Možda je najbolji način koristiti ga kao uobičajeni dodatak mediteranskoj ishrani, načinom prehrane koji je popularan, i za koga postoje potvrđeni efekti na bolje zdravlje i duži život.

TEME:
Gramzi - Bagins
9:23, 14. 06. 2021. Odgovori

Ništa od navedenog nije tačno, i to zato što crno vino ne postoji. Postoje samo bela, roze i CRVENA vina.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend