Hipertenzija predstavlja stanje u kome je krvni pritisak povižen iznad dozvoljenih vrednosti – iznad 120mmHg/80mmHg. Gornja navedena vrednost se naziva sistolni ili „gornji“ pritisak, a donja se naziva dijastolni pritisak.
46.5% odraslih stanovnika Srbije ima povišen sistolni (>140mmHg) ili dijastolni pritisak (>90mmHg) ili uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska.
Uzrok hipertenzije u 90-95% slučajeva nije poznat, i naziva se esencijalna hipertenzija. Takozvanu sekundarnu hipertenziju izazivaju druga stanja i oboljenja, kao što su: bolesti bubrega, krvnih sudova, hormonski disbalans, određeni lekovi, itd.
Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, u srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.
Simptomi
Veliki broj ljudi sa povišenim krvnim pritiskom ne oseća nikakve simptome, dok se ne razviju komplikacije, kao što su šlog ili infarkt srca. Zato se hipertenzija često naziva i „tihi ubica“. Ređe se javljaju potiljačka glavobolja, krvavljenje iz nosa, osećaj pritiska u grudima, vrtoglavica, zujanje u ušima, crvenilo lica.
Faktori rizika
Iako se u slučaju esencijalne hipertenzije ne zna tačno šta je izaziva, neki od faktora povećavaju rizik od oboljevanja:
- prekomerna telesna težina
- preteran unos soli i nezdrava ishrana
- nedovoljno fizičke aktivnosti
- alkohol i kafa
- pušenje
- nedovoljno sna
- starost preko 65 godina – promene u građi krvnih sudova
- dislipidemija
- genetika – povišen krvni pritisak u porodici
Dijagnoza
Dijagnoza hipertenzije se postavlja merenjem povišenih vrednosti krvnog pritiska u više merenja. Aparati za merenje krvnog pritiska se nazivaju sfigmomanometri, i postoji nekoliko tipova: živin, aneroidni i digitalni. Pritisak se meri na obe ruke, u više odvojenih merenja. Treba voditi računa i da postoji fenomen koji se naziva „hipertenzija belog mantila“, koji je posledica rasta krvnog pritiska usled stres i straha od lekara.
Prema najnovijim smernicama Svetske zdravstvene organizacije, pravom hipertenzijom se smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska iznad 130mmHg, odnosno dijastolnog iznad 80mmHg. Visok-normalan krvni pritisak (I stadijum) predstavlja vrednosti od 130-139mmHg sistolnog, i 85-89mmHg dijastolnog pritiska, a II stadijum su vrednosti iznad 140mmHg, i 90mmHg.
Terapija
Povišen krvni pritisak se leči promenom životnih navika i lekovima. Ukoliko je prisutan neki od navedenih faktora rizika, kao što je gojaznost, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, neophodno ih je promeniti. Dakle:
- smanjiti unos soli
- zdrava ishrana
- smanjenje telesne težine
- redovna fizička aktivnost
- smanjenje unosa kafe i alkohola
- prestanak pušenja
Lekove kojima se leči povišen krvni pritisak možemo podeliti u 6 grupa:
- ACE inhibitori (enalapril, lizinopril, ramipril, perindopril)
- Diuretici (furosemid, indapamid, bumetanid, tiazidi, spironolakton, amilorid)
- Blokatori kalcijumskih kanala (amlodipin, nifedipin)
- Beta blokatori (bisoprolol, atenolol)
- Blokatori angiotenzin 2 receptora (losartan, valsartan, irbesartan)
- Alfa blokatori (doksazosin)
Lekar će nakon pregleda i dijagnoze odrediti koji lek ili kombinacija lekova je najbolja za vas.
