Limfni čvorovi deo su limfnog i imunološkog sistema našeg organizma. Zajedno sa limfom, limfnim sudovima i limfnim organima čine limfni sistem, a sa kostnom srži, timusom, slezinom, čine imunološki sistem našeg tela. Imunološki sistem od ključne je važnosti za odbranu tela od različitih bakterija, virusa, gljivica i raznih štetnih agensa iz životne sredine, objašnjavaju stručnjaci. Limfni čvorovi su biološki filteri za strane čestice.
Šta je limfadenopatija?
Limfadenopatija se definiše kao uvećanje jednog ili više limfnih čvorova u telu. Otok limfnih čvorova (limfadenopatija) često je prvi znak da se telo bori protiv neke infekcije. U normalnim okolnostima limfni čvorovi su veličine do 1 centimetar, a u različitim patološkim stanjima dolazi do njihovog uvećanja, te se postojanje limfnog čvora dimenzija većih od 1 centimetra definiše kao limfadenopatija, objašnjavaju lekari.
Kada se najčešće javlja uvećanje limfnih čvorova?
U telu ima oko 600 limfnih čvorova, koji su smešteni naročito uz velike krvne sudove i račve krvnih sudova. Limfni čvorovi se nalaze u predelu glave i vrata, ispod pazuha (aksilarno), u preponama (ingvinalni), potom u grudnom košu i trbuhu.
– Osnovna podela limfadenopatija je na benigne i maligne limfadenopatije. Benigne limfadenopatije nazivaju se i reaktivne limfadenopatije, jer nastaju kao reakcija na prisustvo nekog patogenog agensa, a kao posledica aktivacije našeg imunološkog sistema. Limfadenopatija najčešće je posledica infekcije, kada limfni čvor obavlja svoju imunološku funkciju zaštite od mikroorganizama i sprečavanja širenja infekcije. Uvećanje limfnih čvorova najčešće se javlja u sklopu infekcija usne duplje, zapaljenja ždrela, upale pluća, upale krajnika, nestručne depilacije i slično – kaže za portal eKlinika internista – hematolog docent dr Olivera Marković, načelnik Odeljenja hematologije KBC „Bežanijska kosa“ u Beogradu.
Dobroćudne promene mnogo su češće
Benigne limfadenopatije mnogo su češće, naglašava dr Marković.
– Podaci nisu potpuno isti u svim zemljama. U proseku kod svega jedan odsto pacijenata koji se jave svom lekaru zbog limfadenopatije možda se radi o malignoj prirodi bolesti. Od tih jedan odsto samo jedan manji deo zahteva biopsiju, a maligna bolest se detektuje kod 40-50 odsto pacijenata kod kojih se uradi biopsija limfnog čvora – precizira dr Marković.
Kada je uvećanje limfnih čvorova maligno?
Povećanje limfnih čvorova, mnogo ređe je manifestacija maligne hematološke bolesti ili malignih oboljenja solidnih organa. Dr Marković naglašava da je zbog toga važno da lekari prepoznaju i utvrde na vreme da li se radio o malignoj etiologiji limfadenopatije, kako bi se dijagnostička obrada i lečenje sproveli pravovremeno. Maligna hematološka oboljenja koja se karakterišu limfadenopatijom su limfomi, hronična limfatična leukemija, akutne limfatična leukemija, mada se limfadenopatija može javiti i u okviru drugih malignih hemopatija, objašnjava docent dr Olivera Marković.
– Najčešća hematološka bolest koja se manifestuje limfadenopatijom je limfom, maligna bolest limfocita, vrste belih krvnih zrnaca, koji počinju da se nekontrolisano dele i rastu dovodeći do povećanja limfnih čvorova i zahvaćenih organa. U momentu postavljanja dijagnoze limfoma može postojati uvećanje samo jednog čvora, na primer, na vatu ili u predelu ispod pazuha. Kod nekih bolesnika bolest je u uznapredovalom stadijumu sa zahvatanjem više grupa limfnih čvorova, zatim raznih organa kao što su slezina, jetra, kostna srž, pluća ili mozak. Naš cilj kao hematologa jeste da se dijagnoza limfoma postavi u što ranijoj fazi, jer su tada rezultati lečenja mnogo uspešniji i prognoza bolesnika značajno bolja. Tipičan primer limfadenopatije u okviru nehematoloških malignih oboljenja je limfadenopatija u supraklaviklarnoj (natključnoj) regiji, koja može da ukaže na prisustvo malignog tumora želuda, jednjaka ili pluća – precizira dr Olivera Marković.
Nema uvek pravila
Druga podela limfadenopatija je na lokalizovane (samo na jednom mestu) i generalizovane na više različitih regiona na primer na vratu, pod pazuhom i na preponama (ingvinalno). Lokalizovane su mnogo zastupljenije 75 odsto, a generalizovanih je oko 25 odsto, objašnjava dr Marković.
-Kada su lokalizovane veća je šansa da su benigne etiologije, ali nema pravila. Moguće je posebno kod mlađih osoba da postoji samo jedno uvećanje limfnog čvora ili dva sitna limfna čvora na vratu i da to bude prvi znak limfoma, raka limfnih čvorova. Potrebo je zato da budemo jako oprezni, pa zato postoje brojni kriterijum na osnovu kojih se procenjuje da li je limfni čvor benigne ili maligne etiologije. Koristi se mnoštvo anamnestičkih podataka, radimo kompletan pregled pacijenta na osnovu kojeg zaključujemo da li je u pitanju maligna ili benigna limfadenopatija – pojašnjava dr Marković.
Koja oboljenja mogu da dovedu do uvećanja limfnih čvorova?
Infekcije usled kojih se uočava uvećanje limfnih čvorova mogu da budu bakterijske, virusne, gljivične ili izazvane protozoama. Docent dr Olivera Marković napominje da su benigni to jest, reaktivni limfni čvorovi najčešće reakcija na upalu zuba, grla, sinusa. Mogu da se jave i kod polno prenosnih bolesti. Benigna uvećanja limfnih čvorova su i reakcija organizma na prisustvo virusa kao što su mononukleoza (Epstein-Barr virus), citomegalovirus, rubela, virus gripa, hepatitis, adenoviroza, herpes zoster, HIV/AIDS.
I bakterijske infekcije kao što su streptokokna angina, stafilokoke, sifilis i u savremeno doba ređe tuberkuloza mogu da dovedu do uvećanja limfnih čvorova. Sasvim mala povreda posle depilacije na koži može da dovede do infekcije i samim tim reakcije najbližeg limfnog čvora, kaže dr Marković.
– Jedna od limfadenopatija bakterijske etiologije je i takozvana „cat scratch disease“ to jest bolest mačijeg ogreba koju izaziva bakterija Bartonella henselae. Bolest se prenosi mačijim ogrebom ukoliko je životinja zaražena bakterijom bartonelom. Bolest se obično manifestuje limfadenopatijom u aksilarnoj regiji i tada je važno da pitamo pacijenta da li je bio u kontaktu sa mačkama – navodi dr Marković.
Dr Marković dodaje da se limfadenopatije javljaju i kod osoba koje imaju autoimuna oboljenja kao što su sistemski eritematozni lupus, reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom, sarkoidoza, bolesti štitaste žlezde (hipotireoza, hipertireoza), Adisonova bolest. Uvećani limfni čvorovi mogu da budu i reakcija na neke lekove i vakcine. Zato je jako važno je da znamo i da li pacijent ima neka pridružena oboljenja, na primer autoimune bolesti usled kojih može da dođe takođe do povećanja limfnih čvorova.
Kada je veća verovatnoća da se radi o benignoj limfadenopatiji?
Sagovornica portala eKlinika naglašava da nije dovoljno da lekar samo vidi limfni čvor, već i da utvrdi lokalizaciju, uzme precizne anamnestičke podatke i celokupnu kliničku sliku pacijenta. Lekari pitaju pacijente : „Da li su imali povišenu telesnu temperaturu, neke druge tegobe osim što su napipali limfni čvor, da li je neko u porodici imao maligna oboljenja?“
– Važna je i konzistencija limfnih čvorova, odnosno tvrdoća, veličina, bitno je da li je koža iznad izmenjena. Ukoliko su limfni čvorovi mekše konzistencije, bolni na dodir, manji od 2 do 3 centimetra, ako nisu fiksirani (pomiču se pod dodirom) verovatno se radi o benignoj limfadenopatiji. U slučaju da je pacijent imao gušobolju velika je verovatnoća da će doći do uvećanja limfnog čvora. Tada je uvećanje u toj regiji, na vratu u blizini grla, verovatno znak reaktivne limfodenopatije. Posle depilacije ili brijanja u predelu prepona javlja se ingvinalna limfadenopatija koja je najčešće reaktivna. Kada se odlučujemo za vađenje limfnog čvora kako bismo postavili dijagnozu, trudimo se da izbegnemo ingvinalni limfni čvor, jer se može desiti da on nije dovoljno reprezentativan za dijagnostiku – precizira docent dr Marković.
Kada je veća verovatnoća da se radi o malignoj limfadenopatiji?
Maligni limfni čvorovi su tvrde konzistencije, fiksirani, bezbolni, nekad su brzorastući.
– Kada su veći od 3 centimetra veća je mogućnost da se radi o malignoj limfadenopatiji. Obično su bezbolni, osim u retkim situacijama kada dođe do ubrzanog rasta limfnog čvora i rastezanja kapsule. Maligno uvećanje limfnog čvora češće je kod osoba starijeg životnog doba, dok je kod osoba mlađih od 40 godina mnogo manja verovatnoća da je u pitanju maligna limfadenopatija – naglašava dr Marković.
Kada bi obavezno morali da se javimo lekaru?
Najbolje je da se pacijent javi lekaru čim primeti uvećanje limfnog čvora, a lekar će da proceni da li je potrebno dalje ispitivanje ili ne.
– Naročito je važno javiti se lekaru ukoliko ste napipali bezbolni limfni čvor veći od 1,5 centimetra, tvrde konzistencije, nejasne etiologije (pojavi limfadenopatije nije prethodila neka infekciju kao što je zapaljenje krajnika, faringitis, grip ili slično). Potrebno je javiti se lekaru i u slučaju gubitka na telesnoj težini, pojačanog znojenja, naročito noću i povišene telesne temperature, jer ove tegobe zahtevaju dalje ispitivanje. Dalje ispitivanje zahtevaju takođe i tegobe u vidu kašlja, gušenja, bolova u trbuhu koji traju bez jasnog objašnjenja – naglašava dr Marković.
Limfadenopatija u supraklavikularnoj regiji
Dr Marković ističe da uvećanje limfnih čvorova u nekim regijama, kao što su prepone, u predelu ispod donje vilice (submandibularno), gornji delovi vrata često reaktivne etiologije (na primer, usled infekcije grla i usne duplje), dok je u nekim drugim regijama (na primer, natključna ili epitrohlerana limfadenopatija) skoro uvek maligne etiologije.
–Dr Virhov (Rudolf Ludwig Karl Virchow 1821-1901) u 19. veku opisao je limfadenopatiju kod solidnih malignim tumora pluća, želuca, jednjaka, pa se dijagnoza kod nekih pacijenata često postavlja na osnovu Virohljeve žlezde. Kada se pojavi uvećani limfni čvor u ovoj regiji u vratu, levo iznad ključne kosti, obično znači da je došlo do metastaza karcinoma. Onda se radi ispitivanje da se utvrdi primarna lokalizacija bolesti – objašnjava dr Marković.
Povećanje Virhovljeve žlezde je znak za malignitet gastrointestinalnog traka, ali i limfoma, karcinoma dojke, jednjaka, karlice, testisa.
U drugom delu intervjua sa docentom dr Oliverom Marković biće više reči o lečenju limfodenopatije, kada je potrebno dalje praćenje. Saznaćemo da li možemo uvek da se pouzdamo u rezultate krvne slike, dr Marković će govoriti i o tome zašto se pacijent mora posmatrati u kontekstu celokupne kliničke slike pre nego što se odluči da li je u pitanju benigna ili maligna promena.
